Народно благостање
Страна 420 НАРОДНО
скога гласа, д-р Грегори, професор на Лондонској школи за економске и политичке науке, казао је на,
конгресу Међународне трговачке коморе у Бечу,
51 маја 0. г. да је ваоштрена светска привредна депресија резултат не осуства ефикаснота лека, већ воље код државника. Теорија није у невољи код питања како да се сузбије светска привредна, де-
пресија, кавао је он. Међутим ако би се препоруке
Мак Миленовог комитета, чији су чланови били Кена и Грегори, сматрале као сретство које они тре-
БЛАГОСТАЊЕ Бр, 27
шање економског стања. Падањем цена, он мора да губи, јер се он појављује прво као купац, а тек доцније, после извршеног процеса производње, као продавац. При падању цена, по себи се разуме да он не може добити противвредност продукционих трошкова. Послован човек је после пет година, систематског падања цена жељан да доживи једанпут противан процес, т, ј. скакање цена- Само то образложење не доказује потребу подизања цена.
моручују, сонда се не би могло да каже да теорија |На тај начин постигнута добит од стране произво-
има сигурне лекове. У осталом из разговора који
ђача није подузетничка, добит, већ шпекулативна.
смо имали са професором Грегоријем пре краткога |Сасвим је природно да послован човек, који толико
времена, нисмо мотли да стекнемо уверење да је он толико сигуран у сретство које препоручује.
Дужност је стручног часописа да каже своје мишњење о сретствима која имају највише шанса на Лондонској конференцији. По себи се разуме да у току рада конференције мотке доћи до предлога нових сретстава, Али је врло мало вероватно, да, ће бити одбачена сна сретства, која је препоручио одбор стручњака за израду дневнога реда. Лондонске конференције. У толико мање, што су она, већ примљена од њезинот претседништва. Проучавање тих лекова, је предмет наших чланака.
Н. Шта мисли послован човек о подизању цена
Од шест проблема, које је припремна комисија стручњака одредила као задатак монетарне и економске конференције у Лондону, онај цена налави се на другоме месту: али се на Лондонској конференцији њему придаје највећа важност. Пи-
година, трпи штекулативне губитке, жели да једанпут постигне штпекулативну добит. Али шпекулативна добит деморалише производњу и врши рђаву поделу социјалног продукта. Она, је штетна. било да је трпи произвођач било да је њезин корисник.
У ствари резоновање пословног човека било би само доказ потребе стабилизације цене. То би
подељено гледиште у Политичкој економији, да је стабилност цена битан услов просперитета.
Пословни човек није дакле дао одговор на питање, залшто је потребно подизање цена. А као што смо горе видели, Лондонска конференција не мисли на стабилизацију данашњих цена, већ на "њихово подизање.
#. Шта каже о цени јеванђеље Лондонске конференције Да, потразжимо одговор на питање у јеванђељу
тање је додељено првом пододбору монетарног и Лондонске конференције, како бисмо назвали рефинансиског одбора. За. његово решење поднесен је;ферат комисије међународних стручњака за при“
формалан предлог од стране енглеске делегације. Тај је пододбор имао највише седница, Већ је у петој седници румунски делетат д-р Мађару могао
"вредна питања, који је у виду књиге објављен шре неколико месеци под насловом: „Дневни ред моне"тарне и економске конференције у Лондону, са ко-
да консталује, да у погледу првог дела питања, на- ментаром.' Пада у очи ла је у том јеванђељу од 90 име потребе подизања пена, влада потпуна сатла- страница свега две посвећено питању дена. А лек-
сност; равилажење почиње тек код питања, сретота-=
„тира те партије пружа велико изненађење. Тамо се,
ва и метода, за постизавање тота пиља. Према томе наиме, нигде не говори о потреби подизања цена,
може се рећи да Лондонска конференција сматра
'већ о поремећеној равнотежи између продајних
подизање цена као једно од сретстава за излазак цена и цена производње. Одбор стручњака не нала-
из даналшње привредне депресије. При теориском проучавању овог проблема, на“
меће се прво питање да ли су ниске цене узрок или | ађујућа прва реченица у
последипа светске привредне депресије. Одговор на то је важан због тога, јер ако би ниске цене биле уврок светској привредној депресији. онда би повећањем пена, ова била, ублажена; а ако би била само последица, онда би пелокупан рад Лондонске конференције у томе правцу био узалудан, јер би се на њ мотла да примени изрека, која је у последње вре-
“ви, дакле, да су ниске цене узрок светске привредне депресије, већ само маказе цена. Још је више изнепрвом поглављу која гласи: да је у току последњих година пад продајних цена створио велике тешкоће, без чијег се уклањања, |не може бити повратка – Олагостању. „Продајна. 'пена“ је један приватно-привредни појам. Продајна. цена, је у ствари један аспект купопродаје. Надионално-економски не постоји продајна цена, јер је свака продајна цена. у исто време и куповна. Што
i
“ Ка - : | - У me ме јако у моди. наиме, да се лече симптоми уместо |је једном продајна, то је другом куповна цена. Због
сама болест. На то питање нисмо нашли одтовора V начелним говорима разних делегација у поменутој поткомисији. Обично се само укавивало на лоше стање услед ниских пена. На горње питање може се дати и посредан одговор: објашњењем зашто је потребно подизање цена п какво би било његово дејство. Али на жалост ни тај одговор нисмо нашли у службеним извештајима о раду Лондонске конференције.
__Ако 'бисмо запитали пословног човека да ли је за подизање пена, добили бисмо позитиван одговор. Он би нам казао да падање цена паралите сваку продуктивну делатност, изазива,
тога се социјално-економски не може да говори у опште о „продајној“ цени. До сада нико није покушао да класифицира, пене по куповним и продајним. То раде само приватна подузећа, јеђ за приватника је цена само куповна или само продајна. Цене се класифицирају у статистици обично по природи добата, која су предмет купотродаје. Према томе горња фраза о паду „продајних цена не значи ништа.
"Шитаће когод, како су могли тако велики стручњаци да учине такву логичну грешку Међ њима се налазе у главном претставници индустриј-
оних артикала, које продају индустријске земље, на
незапосленост, губитак у капиталу и ошште потор- ~
било п наднонално-еконсмеки корисно. Данас је не-,
ских земаља, према томе продајна. цена значи цена ·