Народно благостање
8. јули 1933. ___
_ успех, волео је да се нада. Тешкоће конференције нарочито су неповољно одјекнуле на девизном тржишту и TO "на један врло оригиналан начин. И ако се сада први пут појављује међународна организована. акција у корист златног важења, и ако потписници тога споразума: располажу, како је то фактично казао, претседник Холандске банке половином светског злата, ипак се преплашени ка-
питал не окреће тим државама, већ Енглеској, која није. хтела да да обавезу да стабилизира фунту. И последње:
недеље је био огроман прилив капитала у Енглеској, а релативно велики одлив из Швајпарске и Холандије. Код последње је ситуација побољшана, захваљујући баш том споразуму, по коме новчаничне банке дотичних држава треба заједно да сузбијају шпекулацију. У ствари цео терет одбране златног важења пада на Француску, пошто су све остале земље, њезине сараднице, више у жељи но у ствари под режимом златног важења. Француска је правилно схватила да бранећи остале валуте брани свој франак и ако буде издржала на том путу, спасиће злато.
Рузвелт жели да Лондонска конференција обори вредност злата за 50%. Природно је да се имаоци злата, а њих је много у свету, јако узбуђују. Свет се плаши, да Рузвелт ипак не победи. У толико пре што Енглеска начелно није противна тој идеји, Ако земље златног блока буду успеле да унесу умирење међ публику, док Рузвелт дотуче долар, онда ће се златно важење лако васпоставити, јер ће му ипак прићи остали свет. Сасвим је разумљиво, што су земље златног блока тражиле од Рузвелта да пристане на
сарадњу против штекулације против златног важења. Али,
исто тако је природно што Рузвелт никакву. обавезу не "може да прими, јер ни сам не може да предвиди, шта ће све доживети на путу девалвације.
У земљама прибежишта преплашених капитала каматна стопа на новчаном тржишту и даље пада, док у Швајцарској и Холандији иста нагло скаче.
Интересантно је кретање на ефектним берзама у овоме светском узбуђењу. Американска хоса изазвала је исту у целом свету, у толико пре што је до скора и Лондонска конференција дејствовала анимирајуће. Али од како је У Лондону наступио песимизам, појавило се на берзама извесно бежање од облигација и скакање у акције. У Лондону имамо пад индекса облигација за последњи месец дана. И у Паризу је последњих дана иста појава. Само у Њујорку иду сви папири и даље горе. 5 |
Наша девизна трговина, која је наравно услед кли"риншких уговора знатно опала, (ако се овде не урачуна трговина шилингом), тече мирно и доста стабилно. Које службено, које преко црне берзе задовољава се цела потреба, Укупан обрт на београдској берзи у девизама био је 4.50 милиона, од чега је 34 милиона Беч. Курс шилинга је попустио од 8.75 на 8.60, а грчки бонови нотирају 43до 43.550. У Паризу је обрт био 540 хиљада, Цирих 209 и Лондон 149 хиљада динара. Падање долара изазива велики прилив ефективних долара и чекова из народа. Пошто је готово сигурно, да ће долар бити депресиран за 50%, то би добро било кад би народ што пре избацио ту своју резерву. Народна банка не прима више ефективне доларе, њих приватна иницијатива пребације преко границе, наравно уз велики ризик, јер ни велике европске банке не примају ефективне доларе у замену за чекове. Значи да се равнотежа нашег биланса плаћања, која је васпостављена ван сваке сумње, одржава помоћу доларске резерве, коју има наш народ.
30: VI. 3. УП. 4. о. 6. 7% Инвестиц. зајам 45.— = 45— = - 6% Беглуци 33.375 | 32:20 33175) 33.225, 33.60
8% Блер. — 3550 | 3450 35 —
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 441
1211 % Ратна штета 105 19250 198—- 198.— 199.625 Народна банка 3820— — 3790 —— 3800.Аграрна банка 214. 210 2095— — 220—
Наша ефектна берза показивала је у овој недељи нешто, што треба нарочито подвући. Јуна 26, као што смо јави|ли у прошлом броју, овладало је ефектном берзом бесистичко "расположење. Почели су да падају курсеви папира, којима се на берзи највише тргује. Беглуци су пали од 34 на 33,17 (4 јуна); Атрарпа банка од 220,5 на 209 (по 208 рађена: је 14 јула): Ратна штета од 200 на 192,5 (а рађена по 191 05: јула). Сутрадан настаје нагао обрт; два дана доцније (Аграрна достиже понова 220, Беглуци 33,60 а Ратна штета 200. Од куда ова изненадна краткрочна беса На то нико не може да одговори. Не постоји никакав појав, који би на |то дао објашњење. Међутим на дан најнижега курса на| прављен је један закључак, који износи 36% целокупног јобрта у недељи. Човеку се неосетно намеће мисао, да је онај, који је купио ту робу, пре тога вешто маневрирао и оборио курсеве, да би је купио што јефтиније. А ако би то био случај, онда би било мало утешно, да један човек може да утиче на курсеве недељу дана, да би извео једну своју операцију. Добро би било кад би надлежни ову ствар расветлили. -
При крају недеље била је велика тражња за папирима. Код Беглука је била недостатна понуда. Берза је остала врло чврста, Укупан обрт износио се 1,587.000, насупрот 770.000 претходне, 12 мил. претпретходне. Обрт у Ратној штети је било 900.000, од чега 840.000 промпт. У Беглуцима 343.000, Аграрној 111.009, Инвестипионом 69.000, Народној 95.000, 7%-тном Блеру 59.000, 3%-тном Блеру 69.000, а у Селигману 20.000. На њујоршкој берзи наши папири су последње две недеље остали непромењени, једино што је Селигман скочио од 23 на 24,5. На нашим берзама су они јако попустили, јер су пре тога били вештачки форсирани: 8%-тни је 35, а 7%-тни је око 32. Селигман је сишао са своје вештачке висине испод 50. Обрта нема. Из штекула|тивних циљева почели су међ берзијанцима да се колпор“тирају разни нетачни курсеви из Њујорка. Наши су аутентични и односе се на 4 т. м, У Паризу наши папири крећу неједнако. Једни су у скоку други у паду.
27. MIL ОВОМЕ 29. МЕ 9307 VE: 3. VIII
4% из 1895 год. 2075. 30. 3025 | 20— 29950 5% из 1902 год. 1343. 40% 133. —. [95 (99 45% из 1906 год. 12988 [94 - [29 128 - 1939: 4.5% из 1909 год. #00. | 13() | (1305 190. — | 1305 5% из 1913 год. 29:95. 2550. 21507. 21:25. 2029 45% из 1910 год. А ОЗЕ 1958 ||935. 3 |25. 45% из 1911 год. 0 1035... [958 [348 1265 7% из 1931 год. la А 1755. Плон 125 18:50
Важно је напоменути да је у Паризу постигнут споразум са свима имаоцима наших хартија по коме се плаћа 10% у девизама а остатак у нарочитим облигацијама. То ће важити 3 године.
ZAGREBAČKA BERZA
Pad dolara se nastavlja. Njegov službeni kurs već se je spustio na 42.63, plus 28.5% prim dakle 54.79 a prema [оте ispod zlatnog pariteta koji iznosi 56.778,52. Ponuda u dolarima posledniih dana је veoma znatna, a kurs u privatnom prometu pao je na 59.
U dolarskim papirima nije uopšte došlo do posla. 8% Blair je ostao tražnja 33.—, ponuda 35.—, a 7% novac 32.roba 33.50 Seligman obveznice su nudjene po 52.—, bez novca.
Trbovlje je zaključeno po 140.—. Šećerana Osijek novac 145.— roba 152.50, Isis ttažnja 15— ponuda 25.—. |
____Kurs austrijskog šilinga u privatnom kliringu takodjer je oslabio. Njegov srednji kurs u ponedeljak bio je 8.675, sledećeg dana 8.66, a u sredu 8.65, po kojim kursevima je radjeno. Grčki
bonovi su irgovani po 40.—.
| j