Народно благостање

Страна 436

toga predloga teoriski su obrazložene u poznatom Mak Milanovom izveštaju, u kome |e postavljen ekonomskopolitički postulat podizanja cena. na nivo 1928 god. Pošto je pomenut predlog podnesen bez motivacije, to je savetno da obrazloženje zahteva podizanje cena potražimo wu teorijskim raspravama odnosnih ekonomista. Prema tome imali bismo da vidimo kako. obrazložava Kenz taj postulat. Ali ćemo početi sa drugom teorijom, pošto je ona starijeg datuma i pošto je iz 'kritike iste postala ona prva. |

II Teorija prilagođavanja (Deflacionizam)

Pristalice ove teorije smatraju da još uvek postoji mogućnost automatskog vaspostavljenja ravnoteže putem sniženja troškova proizvodnje.

Kapital, koji se formira u depresiji, nagomilava se neproduktivno, jer se boji gubitaka, usled niskih cena i suženja prođe. Zbog toga se on nagomilava па novčanom tržištu, tržištu kratkoročnih kredita, gde sletstveno obara kamatnu stopu. Kad se kamatna stopa približi nuli kapitalist, težeći za zaradom, u prkos rizicima miri se sa dugoročnim plasmanom. Tako počinje kapital da struji sa novčanog tržišta na tržište kapitala, i sledstveno da tamo obara kamatnu stopu. Padaju i cene. Pre svega proizvađači industrijskih proizvoda gledaju da se ofresu nagomilanin zaliha obarajući cene. Za produženje proizvodnje ravnaju se pri plaćanju sirovina i nadnica prema sniženim cenama, tako padaju · cene sirovina i nadnica. Čak i nepromenljivi (fiksni) | troškovi opadaju na faj način, što pojedina poduzeća prelaze iz ruke prvobitnih sopstvenika u nove po znatno sniženoj ceni. Najzad niske cene industrijskih proizvoda i smanjen obrt primoravaju industrijalce da pribegavaju racionalnim metodama, čime postizavaju uštede u Dpogonskim inoškovima. Niska kamata, |eftine sirovine, niska nadnica, uštede u pogonskim troškovima obaraju u toj meri produkcione troškove, da se ponova vaspostavi marža rentabiliteta. - |

Ovako izložen tok ekonomskog procesa wu jednom konjunkturnom krugu potiče od profesora Špithola i najjače je rasprostranjen. |

Ali, veli, veliki broj pristalica teorije prilagođavanja, postoje izvesne smetnje automatskom vaspostav- – ljenju ravnoteže koje otežavaju depresiju i odugovlače proces lečenja. Tih smetnji je više i ozbiljnije su prirode. Tu spada pre svega neelastičnost nadnica zahvaljuiući savršenoj organizaciji radništva i njihovom političkom uticaju. Tu spadaju neelastične kartelske cene iz takođe poznatih razloga. Tu spada dalje nepoverenje kod kapitalista i pri najboljim uslovima za investicije. Tu spadaju trgovinsko-političke mere Које зихауаји #žište. Svi doskorašnji pokušaji u pojedinim zemljama za suzbijanje privredne “depresije imali su ovu teoriju za polaznu tačku. Ona je služila za osnovicu deilatormopolitičkim merama d-r Brininga, Musolinija, Нитега, Makdonalda, čehoslovačke vlade itd. Svuda je ostala bez željenih rezultata.

MI Teorija nedovoljnog kapitaliziranja (Hailacionizam)

Pristalice ove teorije kažu pre svega, da se na prvome mestu ima da stane sa daljim obaranjem :produkcionih troškova. Čemu vodi dalje obaranje nadmica i cena sirovina? U stvari to bi bilo, samo produženje 'procesa depresije, povećanje broja bankrotstava do mere, koja se ne da izdržati, smanjenje kupovne snage i povećanje nerentabiliteta polioprivredne proizvodnje. Povečanie nezaposlenih svaljuje sve veći teret ma državu,

НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 28

koja mora zbog toga povećavati poreske terete, koji čine proizvodnju sve nerentabilnijom; time se povećava broj nezaposlenih, time potreba novih dacija i t. d. sve do katastrofe. -

Zar se kod ovakvog stanja može očekivati OŽivlienje inicijative? Današnja depresija prešla je iz оblasti proizvodnje u oblast štednje. Nepotrošeni deo dohotka ne ide ni na novčano tržište, već se tezaurira. Ali pošto su dohotci troškovi prethodne proizvodnje, to na

· taj način oni nisu dovoljni da pokriju troškove ipret-

hodne proizvodnje. Na osnovu toga, kaže Kenz, |e poremećena ravnoteža između štednje i investici|a. 1 ezatrirane uštede moraju na neki način biti nadomeštene,

a ne bi bila potpuno paralizirana investiciona delainost. To se može postići proširenjem volumena kredita. Povećanje investicija povećava tražnju za dobrima, čime se podižu cene.

Inilatomo proširenje kredita ima za posledicu da sve cene podjednako skaču. Prema tome od toga se ne bi moglo očekivati da se poboljša rentabilitet indistrijske proizvodnje. Ali s druge strane iskustvo pokazuje da nikad nadmice ne idu paralelno sa cenama već uvek u izvesnom olsfojanju i time bi se dobila mova marža mrenftabiliteta. Dalje povećavanje cena imalo bi za posledicu da preplašeni kapitali iziđu na tržište ı da time prihvate dalje investicije.

IV Kritika intlacionizma

Primedba inflacionista na teoriju prilagođavanja, da bi produženje prilagođavanja dovelo do daljeg sužavanja ekonomske delatnosti, potpuno je osnovama. Sletstveno prvi zadatak ekonomske politike je iznalaženje načina da se u majmanju ruku zaustavi taj proces. Inflacionisti vele da se to može postići posigurno proširenjem volumena kredita. Oni vele da bi se time 'postigao skok cena, a usled toga i povećanje rentabiliteta. Međutim oni sami priznaju da intlacija dejstvuje na po-

i većanje opšteg nivoa cena, одпозпо sviju cena. Kako se

onda može da promeni odnos između produkcionih ttoŠkova i cena proizvedenih proizvoda, kad se zna da su cene u isto vreme \proizvodni troškovi? Šta ima tekstilni fabrikant od toga, što će skočiti cene njegovim proizvodima, kad istovremeno skoče i cene onih proizvoda, које on upotrebljava u proizvodnji? Inilacionisti odgovaraju nai to, da je prema dosadanjem iskustvu više no sigurno da nadnice neće skočiti istovremeno i u isto| meri kao cene. Na to bismo imali da primetimo pre svega, da u vrlo mnogim privrednim granama madnice imaju neznatan značaj. prema ostalim troškovima pnoizvodnje. Prema tome opšta popravka rentabiliteta usled zaostajanja nadnica ne bi mogla da se očekuje. Ali je ioš mnogo važnija zamerka, da se 'baš prema iskustvu posle rata ne bi moglo da tvrdi, da u inflaciji nadnice zaostaju znatno i irajno iza opšteg nivoa cena. Kada se jedanput prizna činjenica, da je radništvo postalo u

mnogim državama političkim faktorom, onda ne mo· žemo da zamislimo da 61 radništvo sedelo skrštenih

muku pri opštem skoku cena. Ono bi imaloi dovoljno агоштепаја i dovoljno snage da održi paralitet kretanja nadnica sa opštim nivoom cena. | Notoma je činjenica, ma kakav se značaj njojzi pridavao, da je razmak između cena industrijskih proizvoda s jedne i onih agramih i kolonijalnih s druge strane ma štetu poslednjih, centralna karakteristika današnje krize. I engleski predlog rezolucije i motivacija iramcuskog predloga odnosno sporazuma ineđu producentima polaze od gledišta, da se cene sinovina i poljoprivrednih pro-

| |

пренесен