Народно благостање

\

Страна 438

»

Ова два различита начина преференцијала штетна су по развој цена на нашим домаћим тржиштима, јер би имали за последицу појаву двеју цена. У кампањи 1931./32. године, за време монополског режима, постојање два различита преференцијала било је могуће само зато, што је цена у земљи била утврђена изнад продајне могућности у Чехословачкој, скоро двапут више него светски извозни паритет и једва одговарала продајним ценама у Аустрији. Тако постављеном откупном базом интереси произвођача били су заштићени, јер му је плаћена знатно већа цена од продајне. Исто тако непрактично је, а и по наше интересе опасно, одржавање две различите продајне цене са тако великом разликом на тржиштима двеју суседних земаља између чијих дунавских ставица подвозна разлика износи свега ! дин. по квинталу. И поред најбоље контроле с наше стране, може се десити, да наша пшеница, продата Чехословачкој, буде препродата за Аустрију од стране чешког купца и на тај начин користи аустријског преференцијала припадну томе" препродавцу, на штету нашег контингента. Ова могућност није искључена с тога, што преференцијални споразум са Аустријом није предвиђао да утврђени контингенат има право'да користи само Призад, већ је преференцијал важио за „пшеницу југословенског порекла“, без обзира чија је роба и ко је увози.

Како у овој наредној кампањи наша држава, по свему судећи, неће моли да интервенише на исти начин као у кампањи 1931./32. године, већ ће се цене морати кретати у границама продајне могућности, онда је јасно, да је питање преференцијала и њиховог начина искоришћавања од првокласне важности за наш извоз као и за формирање и одржавање цене на домаћим тржиштима на UO за продуцента иоле сношљивом нивоу.

Да би се ово постигло неопходно је потребно, да се за оба преференцијала (чехословачки и аустријски) спроведе један исти начин искоришћавања. Питање је, који је од два начина по нашу привреду од веће користи.

Присталице слободног извоза махом заступају гледиштте, да цене у земљи треба припустити утицају светског тржишта, а користи из преференцијалних уговора да држава сама инкасира и у виду олакшања порезе, или на други који начин, подели међу произвођаче. Као главни аргуменат у прилог овог становишта наводи се, да сељака-произвођача не треба навикавати на веће цене него што његов производ стварно вреди, јер то може у будућности имати штетних последица. Излишно је доказивати, да је главни циљ присталица слободне трговине да отклањањем сваке интервенције у циљу побољшања откупне цене према произвођачу, једновремено

_НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ

„и његов

отклоне, односно сведу на најмању меру свој ризик при куповини, са крајњим циљем: што јевтиније купити, а што боље продати. |

Ми се не можемо сложити са овим гледиштем, јер сматрамо да питање уновчења наше пшеничне жетве не тангира само интерес наших трговаца-извозника, већ у несраз-. мерно већој мери интересе произвођача, и не само то, већ. да је то питање од огромног значаја по целокупну нашу привреду.

Ми сматрамо, да сврха преференцијалног споразума | није да се за један део нашег извозног вишка постигне већа | дена од оне светског извозног паритета и тако добивене |! користи доделе произвођачу, а да се остатак извозног вишка, уновчи по светском паритету, при чему кретање цена у зе“, мљи за потребе домаћег консума треба препустити стицају , прилика. Њихов је задатак, да подигну цене у земљи. |

Вредност преференцијала и то: чехословачког 10.000 и аустријског 5.000 вагона износи 60.000.000 динара (око 40. динара по квинталу). На темељу ова два контингента од | укупно 15.000 вагона, може се спровести интервенција при откупу за два пут већу количину, дакле за 30 хиљада вагона,

Бр. 28

(колико се од прилике цени овогодишњи извозни вишак) повећавајући цене за 20 динара по квинталу. Оваква једна интервенција имала би за последицу, да се и цене за потребе нашег домаћег консума одмах након жетве формирају на истом нивоу, на коме се крећу откупне цене за извоз. Кад се узме у обзир чињеница, да количина потребна за подмирење нашег домаћег варошког консума износи 2 и 3 пута више него што је извозни вишак, онда мора бити сваком јасно да оваква једна интервенција омогућава, да се, поред извозног вишка и даљих 80 до 100 хиљада вагона уновче по већој цени за Дин. 20, храјњи ефекат овакве једне интервенције претстављао би око 200 милиона динара више у корист сељака-произвођача. Не може, дакле, бити свеједно, да ли ће произвођач добити 60 милиона у виду олакшања порезе, или ће добити 260 милиона путем веће откупне цене. Бољом продајом свога производа он долази у могућност, да држави уредно плаћа порезу, као и остали порески обвезници, Овако поткрепљена куповна моћ сељака наћи ће свога израза у оживљавању послова у свим гранама трговине, те ће на тај начин бити поможено и осталом пословном свету.

Преференцијални споразуми су последица катастрофалног пада цена цереалијама и имају за циљ побољшање цене артикла за који је споразум учињен. Наш сељак код данашње вредности пшенице на светском тржишту не покрива ни своје трошкове производње. Логично је онда, да користи из преференцијала морају доћи до изражаја у форми општег побољшања цене.

Због тога је потребно, да се и чехословачки преференцијал искоришћује на исти начин као и аустријски, т. |. место директног обрачунавања између наше и чехосл. државе, да се чехослов. увозна царина снизи за онолико круна. колико износи преференцијал. На тај начин ми ћемо из тог преференцијалног уговора стварно добити код продаје око 40 динара за сваки квинтал пшенице више, односно за 10.000 вагона око 40 милиона динара, и моћи ћемо спровести жељену интервенцију без ангажовања државне касе.

За тако обављање посла потребан је само обртни капитал. Њега држава мора и треба да стави на расположење.

:О томе, ко треба да руководи овим послом, Призад или сло-

бодна трговина, није потребно овде нарочито истицати. По овом питању је проф. г. В. Бајкић у „Народном Благостању“ у довољној мери документовао потребу постојања Призада значај за нашу извозну трговину. |

На завршетку морамо се осврнути Ha још једно питање, које је у тесној вези са начином искоришћавања преференцијала, а које је такође од првостепене важности у погледу продајне политике Призада. Реч је о продаји пшенице у Чехословачкој и Аустрији.

Као што је познато, Чехословачка је крајем 1931. год. завела контингентиран увоз иностраних цереалија. Образовани су синдикати из редова аграраца, млинске индустрије, трговаца храном и потрошачких организација са задатком,

"да међусобно регулишу питање увоза и поделу сваковреме-

них контингената. У пракси се је показало, да продаја наше пшенице путем једног од ових синдиката није могла да за-

'довољи наше интересе у потпуности, услед чега је продаја "наше робе била скопчана са разним тешкоћама. Продајне мо-

гућности нису могле бити искоришћене до максимума, а исто тако и у погледу квантитативног пласмана нису постигнути резултати који су били остварљиви. У кампањи 1931 -/32. DO дине један знатан квантум чехословачког консума подмирен је румунском и бугарском пшеницом само зато, што је продаја наше пшенице била у рукама једног концерна, против „Кога су се бунили и чехословачки млинари и трговци, Тај концерн, као заступник Призада,' O je CBOJy, a Hč

| i |