Народно благостање
Страна 458 5
ugovora između Italije i Mađarske, a čije se odredbe još delimično drže u tajnosti. Na temelju ovih ugovora uživa Mađarska na našu štetu znatne olakšice za uvoz stoke u Italiju, i na štetu ostalih država olakšice za uvoz žita, brašna i ostalih poljopri= vrednih proizvoda u Austriju.
Odnosi između Mađarske i Austrije postajali su na inici-= jativu prve sve srdačniji. To se najbolje vidi u činjenici da Austrija dozvoljava uvoz mađarske stoke, i ako je isti bila zabranila iz ostalih zemalja s moltivacijom, da domaće Tržište mora najpre da preuzme domaću proizvodnju. U jeku najveće napetosti između Austrije i Nemačke Gembeš je posetio Berlin. Evropska štampa ptridala je razgovotima Hitlera i Gembeša politički karakter. Ali što oni imaju u političkom pogledu da raspravljaju? Iste ciljeve nemaju, a osim (ова Mađari nisu nikakvi Arijevci. Revizija mirovnih ugovora nije za sada na dneVvnom redu. Cilj i sadržaj razgovora bio je čisto privredne prirode, a prema novinarskim vestima uspeh je bio vrlo velik. НЕ ler je navodno obećao da će Nemačka preuzeti čitav mađarski suficit kukuruza } pšenice, i ako Nemačka ne bude mogla da utroši čitavu količinu da će je sama dalje prodavati, kao Što je jednom bio slučaj, doduše zahvaljujući privatnoj imicijativi, u prošloj godini. Osim toga izgleda da će Nemačka dozvoliti neograničen uvoz mađarskog povrća i voća. Ukratko, Gembeš je za izvesne proizvode posligao faktički carinsku uniju 'Mađarske i Nemačke. Sad se govori o carinskoj uniji s Austrijom i
|
mi verujemo da lu ima nečega u stvari. Na taj način je Mađarska dva najvažnija kupca agrarnih artikala na evropskom
kontinen{i rezervisala za sebe.
aun == Ve Gotovo dva meseca уоде зе između četiri glavne zemlje DroOizvođača žita pregovori o роде zanju njegove cene, naime iZmeđu Sjedinjenih severoameričkih država, Kanade, Argentine i Australije. Pregovori su najpre vođeni u Ženevi, a kad je počela Svetska monetarna. i ekonomka konferencija preneti su u London. •
Pred svetskim sporazumoii o žitu?
Pregovorači, su došii prvih dana до иђедепја, да се роdizanje cena žita miože provesti jedino prilagođavanjem ponude tražnji, a pošto je ponuda zavisna od zasejanih površina, to su i pregovori vođeni. u stvari o smanjenju zasejane površine, koje bi onda dovelo do podizanja cena. Ispočetka su izgledi ı na načelan sporazum između gornjih pregovarača bili minimalni, jer je na pr. u Argentini ı Australiji proizvodnja žita i pri sadašnjim cenama zbog raconalne proizvodnje i jeftine radne snage rentabilna, a osim toga unufrašnje njihovo tržište nije pritisnuto
neprodatim zalihama kao kanadsko ili ono Sjedinjenih severo-|
američkih država.
Prema najnovijim vestima iz Londona ipak je uspelo post.ći načelan sporazum između četiri zemlje. ŽZasejana površina imala bi se smanjiti za iduće dve godine za 15%. Ali odmah pri proučavanju detaljnih odredaba novog sporazuma za praktično sprovođenje pojavile su se i još će se pojaviti ogromne teškoće. Da spomenemo samo australijsko gledište, jer druge države, zbog sumnje da će do praklične primene sporazuma, zbog klauzula, koje ćemo još spomenuti, uopšte doći, nisu |oš iznele svoja gledišta u tom pogledu. Australijsko gledište sastoji se na pr. u tome da traži, da se jače ograniči proizvodnja u državama s neracionalnom obradom, a slabije s onim sa racionalnom, u koju ona ubraja i Svoju.
Osim toga i klauzule od čijeg će ispunjenja zavisili primanje sporazuma vrlo su. brojne ı ne izgleda da će olako biti primiljene. Prvo traži se obaveza evropskih zemalja izvoznica žita, da neće povećati svoju proizvodnju. Ovo se odnosi koliko
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 29:
ima jugoistočno evropski agrarni blok toliko i na Rusiju. Što se
liče prvog ovo gledište novog sporazuma pokriva se sa njegovim odlukama na nedavnoj agrarnoj konferenciji u Bukureštu, da on ne može da smanji zasejanu površinu žitom prvo što mu nije
moguća preorjentacija proizvodnje i drugo što su prekomorske
zemlje svojom hiperprodukcijom mprouzrokovale Žžitnu krizu i
prema tome one same moraju da je ograniče. Rusija pri dosa-
dašnjim međunarodnim pokušajima za rešenje žitnog problema nije nikada hfela da primi nikakve obaveze, ali izgleda da će ovog puta, pod pretpostavkom da se za izvoz sadašnjeg зоује!skog viška žita ne budu pravile nikakve teškoće na međunarod= nom fržištu, ipak pristati da ne povećava svoju proizvodnju.
Najteža je dalja klauzula, koja traži od evropskih zemalja uvoznica žita da smanje carine na Žito + нте рпдопези + опе rešenju OVOg problema. Za зада je načelno pristala samo Italija,
'Što je vrlo karakteristično za njenu žitnu politiku poznatu pod
imenom „,pšenične borbe”, a Која ide za tim, da tako forsira domaću proizvodnju da bude u stanju da pokrije potrošnju zemlje. Najteži je slučaj sa Nemačkom, koja hoće da se autar= kizira u agrarnom pogledu. Ona se još nije izjasnila, ali da ona ne bi pristala na linearno smanjenje carine na Žito, nego eventualno da da preferencijale za uvoz iz onih zemalja, koji bi ioji dali koncesije za VOZ njenih industrijskih artikala, više |e nego jasno.
Klauzule koje uslovljavaju primanje ovog sporazuma Si tako teške da su i samu njihovi autori uvereni da od njih neće biti ništa.
U koliko bi se sporazum ipak ostvario predviđa se me| dunarodna kontrola izvoza i zaliha, koju bi provodio zajednički organ četiri gornje zemlje. Da se i ovde mogu pojaviti nesavladive teškoće pisali smo više puta.
у Предложено је, да се железнички подвозни ставови тако уреде, да максимални трошак за вагон од 10 тона износи 1000 динара и за оне стани
це житородних крајева које
Треба ли увести јединствен паушални подвозни став за жито за извоз
mmKzzem KS pm)
се налазе удаљене од најближих водених станица на којима се врши претовар робе за извоз, без обзира на њихово ки-
лометарско растојање. Другим речима, подвозни став од Скопља и Јагодине, до Смедерева, треба да буде један исти. — То се образложава тиме, да и роба из удаљених крајева Краљевине постигне приближно исту цену, коју постизава пшеница из најближе околине извозних утоварних станица.
Изједначење · железничких подвозних тарифа на темељу максималне возарине од 1000 динара за 10 тона је неприхватљиво,
Неоспоран је факт, да извозни вишак, ма колики био, можемо и морамо првенствено извести са оних станица, које леже на води и које стварно претстављају наше главне житне пијаце, на које се гро робе довози. Према томе, не постоји бојазан да нећемо имати на тим станицама довољне количине намењене извозу, па ни потреба, да се роба из најудаљенијих крајева, на штету државних прихода, пребацује на те извозне станице. Нема ни места претпоставци, да ће на тим удаљеним станицама мање вредети него на станицама ближим извозним центрима. Сваки наш житородни крај има и свој продајни рејон, у чијем правцу свом природном географском положају, најбоље гравитира. Домаћи млинови немају никаквих резерви, па је разумљиво да ће се они одмах након жетве снабдевати из најближе своје околине, што ће рећи, да ће удаљене станице у њима имати сталне купце и неће бити упућене на извоз.
Откуп пшенице за извоз мора се првенствено спро-
Бе x |
о 1 5) + 1