Народно благостање

15. јули 1933.

штеницима склапају писмене уговоре 0 служби; 2) да усмени уговори о служби не потпадају таксацији из таксеног закона; 3) да послодавци не могу бити присиљени да евентуално постојећи писмени уговор о служби предложе на захтев финансијским органима и 4) да предметом таксене кривице може бити само онај писмени уговор о служби који, било из којег узрока, дође пред власт.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

__ Загребачка општина увела је извозне премије за стоку заклану у градској класници, а намењену за извоз у форми нижих клаоничких такса и враћања трошарине.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА — Gradska opština t Zagrebt izgradila je u zajednici sa

Radničkom komorom i Berzom rada radničko konačište. U ko--

načištu ima sto šesdeset kreveta. Za jednu noć plaća se četiri dinara. Медишт, Rkonačište je ili potpuno prazno ili je zauzeta samo trećina, a u najboliem slučaju polovina broja kreveta. Tu na oko čudnu pojavu objasnio je jedan radnik u „Novostima” izjavivši da je cena za noćivanje previsoka — 120 din. mesečno, za prihode radnika i suviše Visok izdatak. Krai takvog stanja stvari, radnici će biti prisiljeni da i dalie, pokraj svoga konačišta noćivaju u parkovima, a konačište stajaće prazno tako dugo, dok se god cena za noćivanje ne spusti na jedan nivo, koji će biti srazmeran radničkim prihodima. ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

— U Austriji je jednom vladinom odredbom osnovan „Savet za drvarsku privredu”, koji se sastoji iz pretstavnika industrijalaca i frgovaca drvetom i posednika šuma i koji bi imao izraditi nove direktive za ovu prvrednu granu. No ni ovaj savet neće moći da reši krizu austrijske drvarske privrede. Izgleda da će se u najskorije vreme osnovafi i zemaljska organizacija za izvoz mekanog rezanog drveta i železničkih ptagova kako bi se bolje iskoristile mogućnosti izvoza, organizirala zajednička zastupstva u inostranstvu i smanjila konkurencija između pojedinih austrijskih izvoznika.

— U Himutniji se radi na donošenju zakona o podizanju cene pšenice u novoj kampanji. Država bi imala da posle dolaska nove robe na·{ržište povuče veće količine i ulageruje u državne silose. Ali sad je najveća poteškoća u tome na koji će način doći do potrebnih sretstava. Pregovori sa „Banque de Credit agricole hypothecaire” za zajam u iznosu od 500-—700 miliona leja u tu svrhu nisu tuspeli.

ТРГОВИНА

— Беуде зка зуПагзка тадгиса otkupila je od svojih zadrugara 50 hiljada kilograma svilenih čaura.

ИНДУСТРИЈА

— Мариборска текстилна творница Хутер и Комп. знатно је проширила пословање тако да ће на јесен запослити 800 нових радника.

КРИЗА

| — Broj nezaposlenih smanjio se u Francuskoj od 330 hiljada početkom marta tek. god. na 252 hiljade početkom jula što je u vezi sa zakonskim pojačanjem privredne delatnosti.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Зборови акционарских друштава.

23. јули: Мачвански кредитни завод,

Шабац (ванредна). 5]

}

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 461

25. јули: Опште деоничарско друштво за градњу И промет грађ. материјалом, Загреб (ванред.). — Прво хрватско-славонско д. д. за индустрију шећера, Осек (редовна). — Унион, паромлинско Д. д. у ликвидацији, Осек (ванредна).

26. јули: Жељезно прометно друштво Д. M. Загреб (редовна).

27. јули: Панчевачка комерцијална банка и штедионица д. д., Панчево (редовна).

29. јули: „Кулпин“ творница конзерви д. д. У Новом Саду. |

29 juli: „Zeta” drvarsko industrijsko a. d. u Beograđu (redovna).

Трговачки регистар.

Меркур, банатско трговачко д. Д., Вел. Бечкерек, упис ликвидације. — „Relais“, електротехничка фабрика, Пеоград, упис промене чл. 6 правила. — „Рудар“ а. д, Београд, упис ликвидације. — Прва подравска деоничка штедисница у Ђурђеновцу, упис нових чланова равнатељства ~ г. Ходалића Валента и Бруно Шандора. — „Југовоз“ јусословенско д. д. за посуђивање жељ. вагона и локомотива — Загреб, упис промене правила. — Монтаника д. д. Загреб, упис нових чланова управе T. T. Раухар Драгу~dHa и Томљеновића Јураја, те прокуристе г. Томљеновића · гомислава. — „Устипрача“ акц. друштво за шумску инду| трију, упис новог члана управног одбора г. Ивана Јан„дровски. |РАЗНО i — Banska uprava Savske banovine kupila je, kako „Ob| рог" javlja, najveći hotel na Plitvičkim jezerima „Hotel Plitvice” za 3 mil. dinara.

— U prvih pet meseci tek. god. plaćeno je u Dravskoj banovini 5 i po miliona dinara za sudske takse. Od kraja avgusta prošle, do konca maja ove godine plaćeno je ukupno dinara 12.475.284. din. sudskih taksa. |

___Stanovhici sela Rače, koje je u svoje doba stradalo od poplave, preselili su se u novopodignute domove. Kako „Novosti” javljaju, do sada staje državu novo selo oko 2 miliona dinara. — Kako „Obzot” javlja uptava penzionog zavoda za nameštenike u Ljubliani namerava da sagradi u Splitu veliku palatu po uzoru svog nebodera u Ljubljani.

— U Marselju je na javnoj dražbi prodan jugoslovenski prekookeanski patrobtrod „Dobrota” za 148.000 franaka.

— Osečka električna centrala uvela je nove cene električne struje. Privatna lica plaćaće 10 din. po 'ilovatsatu, trgovine 12, državni činovnici 9, a opštinski 17 dinara.

— Udruženje izvoznika jaia i peradi je u sporazumi sa Zavodom та ипаргедепје poduzelo sve mere za poboljšanje na tržištu jaja. Tako je Udruženje odredilo nove uzance za izvoz jaja i to: hiljadu komada ima da teži 54 kilograma.

— Muwucrap (pHHaHcHja noHeo je решење према коме се ракијом имају сматрати само они дестилати воћа, вина и винског кома, дропа и грозда, који код производње не садржавају у себи више од 35% алкохола.

—- Код Банске управе дринске бановине одржаће се 22. јула лицитација за подизање царинских објеката у Сарајеву. Предрачунска свота износи 2,810.773.83 дин.

— У Ваљеву ће се на јесен одржати други земаљски конгрес воћара, одгајивача живине и пчелара из целе земље.