Народно благостање

5, август 1933,

ЈЕР

Ру.

UZROCI I NACIONALNO-

Kar! Gemind i Me

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

apo "Tomašević, stalni saradnizi

Страна 499

„Матодпог Blagostanja”

EKONOMSKO DEJSTVO

OPADANJA NAŠE SPOLJNE TRGOVINE

— Prilog problemu autarkije _

[ Pad naše spoljne frgovine od 1929-32.

I Pad naše spoljne trgovine od 1920—32

· Volumen naše spoljne trgovine pao |e u ZU бе- Ри о-

tiri godine za 3223 hiljade tona odnosno za 46% - me je naš izvoz pao jače od uvoza, naime za 55% ргеma 47%. U vrednosti naša spolina trgovina раја је za isto vreme od 15,51 milijardi dinara na 5,91 milijardi odnosno za okruglo 62%. Nalazimo se dakle pred očajnom činjenicom, da naš celokupni izvoz u 1932 iznosi |oš samo: dobru trećinu izvoza od 1929.

Kao gotovo isključivo agrarna zemlja mi smo u današnioj našoj privrednoj strukturi potpuno zavisni od izvoza. To je glavna pozicija u našem bilansu plaćanja. Prihodom od izvoza plaćamo industrijske i асгагne proizvode i sirovine koje uvozimo. Kad bi sjao se za duže vremena morali pomiriti sa ovako minimalnim ili evenfualno još manjim izvozom, morale bi i strukturi naše narodne privrede mastupiti velike promene. One privredne grane, koje su do sada bile upućene na izVOZ, morale bi se preorijentisati. Naša ekonomska politika stoji pred teškom zadaćom, da pokaže put u kom bi se pravcu ta preorijentacija povoljno а ИЕ | 2505 toga је od najveće važnosti da se ispita, da li je зада-

1770% 1929 :

J| Analiza izvoza. IH Analiza uvoza.

1V Харђисаћ

šnji pad naše spoljne (rgovine prouzrokovan jedino svelskom privrednom depresijom, tako, da se ро оу ој privrede u zemljama, koje su kupovale naše produkte, možemo nadati pojačanju našeg izvoza ili da }i su pored smanjenja kupovne snage u inostranstvu delovali |oš i drugi momenti, koji će i u buduće smetati podizanju паšeg izvOZa. Odgovor na to moguće je dati jedino ako ispitamo pad izvoža kod svakog pojedinog artikla u zadnjim godinama i uzroke koji su do toga doveli.

Već smo spomenuli da našim izvozom plačamo uvoz industrijskih i poljoprivrednih artikala i sirovina, koje nemamo u zemlji i moramo uvoziti. Prirodno je dakle, da je i naš uvoz morao pasti u istoj srazmeri kao i izvoz. Razvoj uvoza pojedinih artikala bio je vrlo različit. Dok je kod najvećeg broja proizvoda pao, dotle {e kod nekih drugih porastao. Upravo na ove promene mota se obratiti naročita pažnja, jer опе мес зада икаZuju na izvesne sitrukturelne promene u našoj narodnoj privredi.

Il Analiza izvoza

Pregled izvoza u 1929 i 1032 daje nam sledeća tabela

1932 JL 9 2 O 1. 90. 31 2 NOI | Vrednost Količina Vrednost Količina

umi]l dipara, "/ izvoza u tenzma Сатмота. u mil. dinara '/,izvoza u tonama */, izvoza Pšenica 1,229.91 15,52 554.012 10.4 163.31 5.95 133.056 5.6 Kukuruz 273.39 2,45, |166:030 31 [0502 |D) 14% 7) 185.200 19 Povrće 126.10 1.60 23.909 0.4 31:21 1.02 17.528 07 Sveže voće 126.66 1.60 49.488 0,9 149.06 4.88 86.961 3.6 Suve šljive 78.53 0.99 13.136 0,2 65.55 2.15 22.259 0.9 Duvan u listu 138.26 — 3.380 0.1 237.46 {17 1 5:815 0.2

Сомеда 275.97 3.48 104.784“ 37.96190:' 34.:335%

Svinje 334.15 422. 200.917 263.63 863 273450%

Sitna stoka 133.04 1.68 850.681 34.52 1113. 480087* | Ретпаја Жута 43.91 0:55 2.829 0.1 78.48 2157 7.148 103 Јаја 454.35 5.74 22.256 0.4 182.18. 5.06 16401 (7 Kože 159.94 2.02 3411 0.1 2070 ОД 2.700. 01 Drvo za gorivo 14264. 1.80 656.434 123 31.091 1,04 196.272 8.2 Drvo za građu 1,398.03 17.65, 1,399.164 419.75 13,74 567.870 | 29.6

Želj. pragovi 170.92 2516 3)250.5777 6.78 0:23 70.087% Cement 164.11 2.07 450.725; 8.6 63.19 207. 310.077 12.0 Sirov bakar 449.06 5.67 19.146 _ 009 247.16 8.09 26.204 1.1 Rude i kopovi 181.07 | 2.29-—. 1,097.819: 200 | 83.647 2.74 403.458 200

Celokupan izvoz 7,921.71 100% | 2,320.,866 _100% 3,055.57 , 100% , · 2,308.239 100%-

# Котада,