Народно благостање
Страна 524
obaveza koje dospevaju u sledeća 2 meseca. Ovi će &e zapisi moći kasnije zameniti za obligacije gornjeg zajma od 500 miliona dolara. Prema najnovijim vestima već prvih dana upis obazajma pokazuje veliki uspeh. i
— Чехословачка влада повисила је порез на пословни промет на увезене шљиве од 15 на 30 чехословачких круна за једну метричку центу. Нова такса поскупљује увезену робу за 30,24 дин. за 100 кг.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Novi trgovinski ugovor između Čehoslovačke + Виgarske sadrži interesantne izuzetke od kauzule najvećeg povlašćenja. Uz normalne slučajeve (carinski savez, pogranični promet) izuzete su | multilateralne i izuzefne konvencije, koje zaključi jedan od saugovarača za poboljšanje izvoza poljoprivrednih artikala. Naprotiv Bugarska je dobila pravo na sve olakšice ikoje Čehoslovačka da za pšenicu i kukuruz drugim državama.
— Чехословачка је одговорила на немачки мораторијум трансфера забраном извоза девиза у Немачку у колико оне не потичу из робног и туристичког промета. Овде се ради према чехословачкој процени о износу од око 700 милиона кч. годишње и он ће се плаћати на везани рачун код Чехословачке Народне банке.
— Jednim novim dekretom povisila je nemačka vlada carinu za razne artikle, među njima i na pastrmke i na laks od 50 na 90 maraka od 100 kilograma. Tim je naš izvoz slatkovodne ribe, koji je prošle godine iznosio 4 miliona dinara, sasvim onemogućen. |
— Između Poljske i Čehoslovačke zaključen je kompenza='
cioni ugovor sa retrogradnom važnošću od 1 jula fek. god. Poljska naručuje kod Škodinih fabrika robe u vrednosti od 84 miliona kč plus 3 mil. kč., dok se Čehoslovačka obavezuje da kupi 720 hiljada tona poljskog uglja.
— Између Швајцарске и Мађарске дошло је до споразума односно постојећег клириншког салда Швајцарске. Швајцарска се обавезала да преузме 500.000 квинтала ма"_ђарске пшенице и извесну количину шећера. Како је Швајцарској обезбеђена пуна исплата садашње вредности клириншког потраживања ова се обавезала да мађарску пшеницу плати са 2.50 шв. фр. преко цене светског тржишта за Манитобу П.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Од 6. тек. месеца смањена је у Аустрији помоћ незапосленим за 20%. И ако се каже да ова редукција важи само до краја тек. год. више је него сигурно да је то само тактичка изјава да се умире незапослени,
— Енглески министар трговине Ренсимен најодлучније је побијао у завршној дебати Светске привредне и монетарне конференције планове о смањивању незапослености јавним радовима, који се готово у свим земљама вентилирају. Енглеска је експериментирала задњих година са јавним радовима без икаквог успеха.
— На скупштини Радничке коморе у Загребу, одржане 7. августа, примљен је прорачун за год. 1933.—34. у висини од 3 мил. 200 хиљада динара. Прорачун је овако подељен: лични расходи 971.000 дин. материјални расходи 546 хиљада, за хонораре, путне трошкове и т. д. 45.000 дин. Самоуправа ће имати издатак од 118.000 дин, затим 90 хиљада за Радничку академију, 110 хиљада за читаонице, 90 хиљада за библиотеку и т. д.
ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А, Д.:: ПРЕЂЕ S
R. G. DUN &CQO. ::
пввпнпповнивра
i
НАРОДНО- БЛАГОСТАЊЕ
кнез Микајлова 30.
ura muBBaMaadnnmnnRRnaunmnnnnmagnnGnnnRamnnamunMaHRHmGAMGuHHRRuHuHMNMBNMANMMMMMHMmMWmAanMMmmMmRNMmBmmna MMHmnuMamunnmmamnmmRmmnumnmnHnmnRumunmum
Bp. 33
— Окружни уред за осигурање радника у Љубљани објавио је статистичке податке о кретању осигурања раднка у јулу тек. год. Прошлог месеца било је осигурано 78.432. Према истом месецу прошле године број осигураних пао је за 2.588. Просечна осигурана надница износила је 23.34 дин. а целокупна је: 1,830.932 дин.
— Француска влада смањила је почевши од ! тек. мес. додатке на чиновничке плате за 10%. Право на то добио је министар буџета у финансиском закону од 28 фе-
бруара тек. год. Чиновнички синдикати су дигли велику.
ларму против те редукције и интервенисали су код претседника владе Даладјеа. За сада без успеха. Редукција чиновничких плата, коју су предлагале Ерио-ова и Пол-Бонкурова влада и коју нису били у стању да проведу, била је много радикалнија, јер се односила на целокупне принадлежности чиновника, а не само на додатке.
КОМУНАЛНА. ПОЛИТИКА
— Загребачка општина одредила је у овом месецу износ од 6 мил. 500 хиљада динара за уређење цеста, канализације и водовода.
ИНДУСТРИЈА
— У Чехословачкој вентилира се владин пројекат закона о смањењу производње дрвета за 40% и присилној организацији поседника шума и индустријалаца дрветом у посебне синдикате за олакшање провођења овог плана.
— Шумско-индустријско предузеће Фелтринели у Сјетлини, које је пре дуже времена обуставло рад, ових дана је поново прорадило. Новине јављају да ће друштво примити преко хиљаду радника.
Читајте нешле анализе Отшлљлеанжнса
ПОЉОПРИВРЕДА
— Према новој допуни и измени Закона о заштити земљорадника од прописа 5 1 овог закона од 19. априла 1932. год. изузмају се они дугови који потичу из куповине пољопривредних имања, ако је цена или већи део цене уговорен у одређеној количини пољопривредних производа, било у натури или у новцу по дневној цени домаће продуктне берзе. За онај део цене који се има платити у одређеном износу готовог новца важи и даље мораторијум. Повод овој измени дао је сигурно какав конкретни случај, а измена је потпуно на свом месту.
— Nemačka vlada da bi izbegla veliku navalu žita ma tržište u prvim mesecima nove kampanje daje za žito koje se ulageruje do 30 novembra tek. god. na rok od fri meseca premiju na lagerovanje u iznosu od 15 maraka po toni.
— Površina zasejana pšenicom u Engleskoj mporasla je od 1,34 miliona engleskih jutara u 1932 na 1,74 miliona. u tek. god. Ovogodišnja žetva će biti znatno veća od prošlogodišnje. Budući da Eengleska hoće ove godine da održi u prošloj godini zagaranfovanu cenu od 5 šilinga 8 penca od 50 kilograma, poviBila je naročitu taksu koju plaćaju mlinovi od uvezenog žita od 2 na 3 i po šilinga od vreće.
зевнинннипииннивнновиниваваоинвнннншионнвизлинивнопоошовнвнинна пниннинвванвнвинипинапнипниввивининншвининннивннцинпивиланнлцилннам
НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕБ
Бериславићева 7.
МИ На i tps eens sreka a
Ил