Народно благостање
12. август 1933.
Из Уредништва
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
РАЗДУЖЕЊЕ СЕЉАКА
. Cipana 515
— Немачка је довршила систем мера за подизање рентабилитета пољопривреде —
1 Привременосш наших зашшишних мера.
полштике. [1 Основне мисли најновије: закона о раздужењу пољопривреде.
1 Привременост наших заштитних мера
Ваштита, сељака као дужника, коју смо ми увели у априлу прошле тодине, још увек је у стади= јуму провиворијума. Она се састоји с једне стране из максимирања каматне стопе и делимичног одла-
тања рокова, и с друге из мораторијума егзекуци ја.
Мораторијум по себи је један провизоријум, он није никакво решење проблема, већ заштита од евентуалних катастрофалних последица за извесно време, за, које ће се или поправити или наћи коначно решење. Сам мораторијум као такав дакле намеће нам дужност да изиђемо из провизоријума.
Постоје још два важна разлога, 3605 којих треба што пре да изиђемо ив данашњег провизоријума. Приликом анализирања заштитних мера за сељака као дужника ми смо у самом почетку указали Ha неизбежну опасност, да заштита сељака као дужника у предложеном и оствареном облику може имати за последицу погоршање кризе банкарства, која је пре тога избила. То је пи наступило. Јер је ван сваке сумње, да у заштити сељака треба тражити узрок претварања банкарске кризе у хроничну. Друга. околност коју смо такође предвидели и подвукли, приликом анализирања, пројеката закона 0 заштити сељака, је парализа сељачког кредита. Не треба бити велики економски политичар, па знати да се инагурисане мере залштите дужника, од повериоца суспендовањем једног дела права последњег, ништи кредит заштићеног привредног реда. То јен наступило. По нашем мишљењу то је и највећа невоља нашег законодавства, за заштиту сељака. Напионално-економске штетне последице од овакве врсте заштите у толико су мање, у колико је веће задужење пољопривреде и обрнуто. Код нас је случај, да велики део сељака у опште није дужан, а други има релативно мале дугове. Пружајући заштиту свима сељацима дужницима, без разлике, ми смо на тај начин у неку руку жртвовали већи део невзадужених сељака мањем делу задужених. То је други и најважнији разлог за излазак из провизоријума.
Колико видимо, постоји намера код меродав-
них фактора да се приступи коначном решењу пи- ,
тања сељачких дугова. Наша пољопривреда се налази у тешком положају“ као и цела светска (без обзира на то да ли је заштићена и потпомогнута. Ми сматрамо да је много замашнија криза, наше. пољопривреде но што је њезина невоља услед задужености. Другим речима, решавајући проблем сељачких дугова ми нисмо много учинили за нашу пољопривреду. И она пати од онога од чега пати пела светска пољопривреда: од недовољног рентајбилитета. Овако постављена, диагноза, одређује већ и на-
чин лечења. Зато смо ми сматрали да је требало
дати 200 мил. дин. ва подржавање цене житу. Повод данашњем чланку је један важан догађај
у светској аграрној политици, наиме последњи за
"кон о раздужењу сељака у Немачкој. Са тим зако-
|
,
ном је Немачка завршила свој систем поматања п0-
11 Цене и дугови као главни циљ немачке алрарне
17 Цене и дугови,
љопривреде, инаугурисан пре неколико година аграрном политиком упереном на цене и дугове.
Може се рећи да је Немачка једина земља, која, је
изградила комплетан систем омогућавања, рентабилитета пољопривреде, посрнуле у светској привредној депресији од 1929 гор. Сматрамо због тога да, се на немачки најновији закон о заштити пољопривреде треба да вратимо, да та детаљније изложимо и прокоментаришемо.
Н Цене и дугови као главни циљ немачке аграрне политике Може се рећи да је Немачка, прва од европских држава, која је одмах после знатнијет пада цена на светском тожишту инаугурисала политику ПОДИзања, цена пољопривредних производа. Али то није ишло ни систематски ни рационално. Поматало се тамо где је био највећи вапај, а, најчешће тамо, где је било највештије искоришћавање политичке ситуације, Прво помагање цена било је упућено производњи жита, из простог разлога, што су претставници те привредне гране умели највештије да искоришћују националну паролу. Може се рећи да је тек последње јесени политика подизања цена, примењена прво на источно-пруски велики посед, проштирена на велики број артикала — али још увек бев система. = Му политици заштите сељака као дужника Немачка, је пионер. Прве мере те врсте донела је она 1928 год. — пре но што је и једна држава на то мислила —- наравно под режимом данашње светске привредне депресије, а специјално аграрне кризе. Почетком ове године учињен је последњи и најјачи замах ва подизање пена пољопривредних производа: отказани су сви тртовински уговори у којима су били, по схватању аграраца, и сувише ниско везани царински ставови на поједине пољопривредне производе. Па ни отромно повећање царинских ставова услед отказаних царинских уговора није задовољавало немачку аграрну политику. Она је прокламовала, принцип да се има да увезе само толико колико је у даном тренутку немотућно произвести у земљи. Ради остварења тога циља морало се приступити наравно политици стротог контингентираЊња увоза. Тиме је потпуно раскинута веза између цена, на светском тржишту и оних у Немачкој. Последњим законом је као што рекосмо учињено све што је потребно да се кредитне прилике у Немачкој санирају до мере која гарантује рентабилност.
1! Основне мисли најновијег закона о раздужењу пољопривреде
Сваки пољопривредник, који је задужен преко граница апсолутне сигурности — као таква, сматра се у Немачкој до 60% земљишне вредности може да затражи од надлежне судске власти поступак за раздужење. Ова или сам дужник одређују кредитни завод (банку, штедионицу, задружну Баз, су ит д) који ће да проведе поступак раздужења Овај се може провести на два начина, 0