Народно благостање

Страна 534

је главно решити проблем суше. У главним областима у ко-

јима се гаји кукуруз водени талог је минималан: у Јужној.

Србији 600 туш, у поморављу 650 тјт, у војвођанском реону 600 mjm. У западним деловима земље водени талог износи 900-1200 мм. па су и флуктуације приноса мање, а приноси по хектару знатно већи, Поред овога важно је обратити пажњу обради и ђубрењу. Лаким ђубрењем стрништа стајским ђубривом и бољом обрадом могли бисмо прилично повећати принос.

Међутим, приносом када и данашњи у погледу пласирања претстављају проблем. То је питање будућности кукуруза.

Пре свега кукуруз је у мањој мери светски артикал него ли пшеница, Служи као сировина и за исхрану. Како се, нарочито у првом случају може да сурогира (што се већ и врши у приличним размерама) то су могућности срозавања потрошње много веће него ли код пшенице.

У погледу извоза рекли смо да треба рачунати са прекоморском конкуренцијом. Но тај проблем није тако тежак с обзиром да сељачко газдинство не почива на рачуну рентабилитета. Много је теже питање могућности извоза и пласирања због несразмере у понуди и тражњи.

У погледу унутрашњих потреба важно је истаћи да

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

настаје питање шта да чинимо са већим.

Bp 34

последњих година, због опадања народног благ остања, ку-

куруз игра ове већу улогу у људској исхрани.

Извоз кукуруза кроз свиње и живину такође не пружа нам нарочите изгледе с обзиром на развитак ових грана сточарства у земљама увозницама. Кукуруз је чинио. базу нашег сточарства и живинарства (Мегедешипез-ргодикћоп). Ове гране пољопривреде југославија је од свих аграрно источних европских земаља развила највише. У томе је све до пре три године била наша предност, То је била база сељачког просперитета у Југославији, наше пољопривредне прерађивачке делатности. Међушим, услови за ову грану све су неповољвији па и за извоз кукуруза кроз стоку и живинарство. И могућности за повећање унутрашње потрошње кукуруза у индустријске сврхе доста су ограничене. Све индустријске гране, у којима се може употребити кукуруз као сировина, развијене су у нас преко домаћих потреба, те су, као такве, упућене на извоз својих производа, који, међутим, има све мање изгледа за будућност,

Изгледа нам да се са кукурузом почиње иста игра као и са пшеницом. Није искључено да се ускоро мора рачунати са условима који ће неизбежно водити смањивању засејаних површина. ·

ПИСМО ИЗ АМЕРИКЕ

1 Главне црше Рузвелшова прорама. 11 Извођење програма неекономским мерама, 11 Аушомашско појачање планско - привредних мера.

__[ Главне црте Рузвелтова програма.

За Рузвелта узрок кризе лежи у огромном паду цена, нарочито аграрних производа, у задњим годинама. Овај је проузроковао тешкоће пољопривреде, а будући да она чини скоро половину америчке привреде, њена умањена куповна снага погоршала је тежак положај осталих грана америчке привреде. Пад цена наступио је услед хиперпродукције. Она је делимично апсолутна, као на пр. код пшенице и памука, а делимично релативна тј. у односу према садашњој ефективној куповној снази. То је случај код многих индустријских производа. Куповна снага радништва и намештеника у периоду полета није ишла у корак са порастом цена. Предузетници су релативно много зарадили и много инвестирали.

Прва главна тачка Рузвелтова програма састојала се — узевши у обзир горње чињенице сасвим оправдано — у мерама за одстрањивње хиперпродукције у пољопривреди и

њезином избегавању у будуће. То је покушано у пољопри-_

вреди законом о смањењу површине за сејање гишенице и памука, а у индустрији законом о оживљењу индустрије.

У почетку главне одредбе овог закона биле су: државна.

контрола производње, рационализација специјализиране производње и ограничење производње на извесне проценте капацитета, Регулисање производње, мислио је M довешће .

путем смањења понуде полако природним путем до повишења цена. Али многи његови сарадници, а и амерички конгрес нису имали стрпљења да се на тај начин постигне жељено повећање цена. Нарочито онај део конгреса, који заступа интересе пољопрвреде, тражио је непосредно повећање цена инфлацијом и депресијацијом долара. На овај начин требало је смањити реални терет дугова пољопривреде, а преокретом у развоју цена требало је да и индустрија добије нови импулс. Како се из депресијације долара и држања Рузвелта у почетку лондонске конференције видело, он се

је био прикључио том мишљењу. Тако је са две стране почело побољшање ниских цена, наиме смањењем понуде и монетарним мерама, које су у почетку биле опраничене на депресијацију долара, док се пуномоћја за провођење инфлације нису искоришпавала. Дејство депресијације долара и самог доношења закона о инфлацији на цене било је јаче и брже него што се то у почетку очекивало. Производња је огромно расла, Делимично из страха због скоро очекиваног пораста трошкова производње, делимично есконтирањем дејства инфлације. И цене су такође скочиле, Али и производња и цене скочиле су много брже него куповна снага, јер упркос пораста производње запослено је врло мало новог радништва, пошто се најпре настојало да се истим бројем радништва боље искористи производни капацитет. Тако се поновно указала опасност отварања великог јаза између развоја производње и цена на једној и куповне снаге на другој страни. Неизбежна последица тога морала би бити заоштрење кризе после кратког времена.

Рузвелт је видео опасност, која се приближавала и убацио је паролу: „Повећање надница и запослење нових радника“. Настојао је, да у статуте, које су на основу закона о оживљењу индустрије обавезне да израде све гране индустрије, уђе као главна одредба утврђење минималних надница, које су веће од досадашњих. Али тај је пут био сувише лаган. За израду појединих статута било је потребно

најмање два месеца, Због тога је крајем јула издат т. зв.

генерални или бланкет статут. То је можда најрадикалнија и најдалекосежнија досадашња Рузвелтова мера, Нови статут одређује за читаво америчко радништво, а такође и за т. зв. „радништво са белом крагном“, минималне наднице и максимално радно време. Рад млађима од 16 г. забрањен је. Дозвољено је изузетно лицима од 14—16 г. максимално 3

часа дневно да раде и то лаки канцеларијски посао, Макси-

мално радно време за индустријско радништво износи 35, а

пена раван аза н

плен

LAVA E U ONE