Народно благостање

Страна 564

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 36

_ ргогтата i drugo, da uteše države, kao što smo u početku rekli, kojima pretstojeća autarhija ugrožava 0Osnove privrednog života.

Ne možemo propustiti, a da ne istaknemo da je glavni pretstavnik nemačke trgovinske politike u inostranstvu i njen prvi delegat za frgovmsku politiku u Londonu dr. Pose pre nekoliko dana u jednom članku u „Deutscher Volkswirt" kazao, da su „majstori za stiliziranje rezolucije u Londonu uspeli da neuspeh 'konferencije pokriju gustom maglom”. Samo što g. dr. Pose ne smatra da je gusta magla baš regionalni sporaznam.

Regionalni sporazumi su igrali ulogu od svršetka rata u Srednjoi Evropi. Oni su nošeni naizmenično od

dva faktora: političkog i ekonomskog. Samo su se i po-

lifički faktori oblačili uvek u jagnjeću kožu ekonomske argumenfacije. Politički je bio i Tardijeov plan, po kome

je trebalo sve Srednjo-evropske države spojiti u jedan Tegionalan sporazum, ali tako da se isključi svaki uticaj Nemačke i italije. I većina drugih kombinacija |e političkoz porekla, od kojih su dve najaktuelnije: ekonomska Mala antanta i italijansko-mađarsko-ausıfti|ski Carinski savez. Stojeći stalno aa gledišiu da je ekonomski nacionalizam i suviše moćan da sruši svaki Čisto ekonomskim razlozima diktiran regionalni sporazum, mi isto tako priznajemo da su politički motivi u stanju da sruše svaki ekonomski nacionalizam i korist regionalnog sporazuma, koji politički izgleda poželjan. Politika ima danas svuda primat.

Ostavljajući na strani: svaku političku primesu mi ćemo u idućem broji da podvrgnemo analizi oba ta resionalna sporazuma sa gledišta privrede odnosnih država. dž M E Oe

В. Бајкић

СВЕТСКИ ЖИТНИ КАРТЕЛ I елова основна мисао. 11 Шанси његовог функционирања. 11 Последице жишног каршела. ТУ Значај торњег уговора за нашу националну привреду.

1 Његова основна мисао.

24. пр. месеца писао је г. Шићаревић, који је као претседник Призада знао детаљно шта се догађа на житној конференцији у Лондону, да се може тешко веровати у успешан завршетак конференције, а само дан после тога, наиме 25, потписан је споразум о светском картелу жита. Ми смо далеко од тога да потцењујемо прорачунске способности г. Шићаревића, већ хоћемо тиме да кажемо, колико је неочекивано дошао тај споразум чак и за посвећене. Он се има захвалити двогубим условима: привредним и личним. Привредни се састоје у огромној хиперпродукцији тшенице у текућој кампањи- која би, као што ми наглашавамо већ 2 месеца, могла да буде катастрофална за произвођаче Изгледи за цену пшенице у овој кампањи били су тако безутешни, да смо се увек плашили да изразимо цену, која би по нашем мишљењу требала да наступи. Лични фактор је интервенција претседника Рузвелта. Према новинским вестима он је за случај неуспеха конференције запретио таковим дампингом, да је и на саму помисао, куд би то одвело, чланове конференције подилазила језа.

Споразум је кратак и јасан. Првим чланом обвезују се Аргентина, Аустралија, Канада и Сједињене Североамеричке Државе да ће у кампањи од !. августа 1933. до 1. августа 1934. ограничити свој извоз пшенице у мери, која одговара њиховом учешћу у укупном извозу светском од 560 милиона бушела. За идућу кампању обвезују се горње земље да смање извоз за 15% од целокупне просечне жетве из 1931.—33. године, по одбитку нормалне домаће потрошње. У колико се у 1934./85. год. покаже потреба за већим извозом покриће је Канада и Сједињене Североамеричке државе из својих залиха. Бугарска, Румунија, Мађарска и наша држава фиксирају свој извоз пшенице у тек. кампањи на 50 милона бушела, а за случај одличне жетве на 54 милиона. У кампању 1934.—35. утврђује се максимум на 50 мил. У исто време обавезују се оне, да не повећавају засејану површину.

Други део уговора односи се на земље извознице. Али оне нису све обухваћене. Русија на пр. није преузела никакве стварне обавезе, али пристаје да ограничи свој извоз у 1933./34. и 1934./35. год. према посебним споразумима,

који бе се имали склопити са прекоморским земљама извозницама. Уговор су потписале и главне земље увознице, тако Италија, Немачка, Француска и Енглеска. За њих важе следеће одредбе: Морају да напусте помагање производње и потрошње пшенице, а такође морају укинути одредбе о % измељавања домаће пшенице и царине у колико се цене повећају. Царински ставови треба да буду тако високи да се у појединим земљама може постићи задовољавајућа цена за домаћу робу, али ипак не тако високи да претстављају потстрек за повећање производње. Минимална цена треба да буде 12 златних франака:) за 100 кила, односно 63 цента златног долара од бушела. |

За контролисање провођења уговора основан је OJбор, чији ће трошкови износити 60 хиљада златних франака годишње и које ће подмирити државе извознице у сразмери свог извоза.

М Шанси његовог функциснирања.

Уговор је од светске штампе примљен са разним осећањима, али преовлађује оптимизам. Можда ни за једну земљу није тај уговор тако важан као за нашу, с обзиром на комплицираност наше трговинско-политичке ситуације у вези са нашим извозом пшенице у Средњу Европу.

При оцени уговора може се најпре на читаву ствар гледати песимистички. У првом реду Русија се обвезала само да преговара. Због тога је у стању да и не преузме никакве стварне обавезе. Друго, може се рећи, да је готово немогуће такав један уговор провести у живот. Питање контроле је тако рећи нерешив проблем. Ко може да тачно установи колико је пшенице на пр. извезла Мађарска у Аустрију и по којој је цени продала. Искључено је да горњи одбор организује међународну полицију за контролисање провођења уговора.

пат те

1) Цена која се подразумева у злату нето и циф светско тржиште, треба да се израчунава по методи Еоод Кезеагтсћ Та5 и! универзитета у Стандфорту (Калифорнија) на основу највиших цена пшенице увезене сваке недеље преко енглеских пристаништа. На тај начин добивени индекс цена саопштаваће се редовно свим државама, које су приступиле овоме споразуму. |