Народно благостање

Страна 568 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 36

žavnom budžetu. Taj cirkulus vitiosus deflacione. politike. naročito se jasno vidi iz jednog članka poznatog ekonomisfe Alfreda Amona, profesora u Bernu, u „Frankfurter Zeitung”.

Prvi teški udarac krize, kaže Amon, doživela je Švajcarska u leto 1931, kad je u Nemačkoj izbila bankarska. kriza. Neposredne posledice su bile: smanjenje turizma, prinosa od investicija u inostranstvu i izvoza. Osim toga smanjena je i prođa domaće robe u zemlji, zbog: konkurencije nemačke robe, koja je postajala sve jača usled rigorozne dellacione politike u Nemačkoj. Švajacarska je preduzela iste mere, koje su u sličnim slučajevima preduzimale i ostale zemlje, naime ograničila le· uvoz i to kontingentima. Ali time se nije pomoglo ni turizmu ni izvozno] industriji, jer je nivo cena bio u odnosu prema ·onom susednih zemalja suviše visok. Zbog toga. se pošlo stopama Nemačke, naime pokušalo se sniziti nivo cena. Ali preduslov je bio smanjenje nadnica, koje je propalo zbog otpora radničkih sindikata. Vlada se dakle ograničila na mere da održi današnji nivo cena. Ta pasivna politika imala bi smisla kad bi se moglo očekivati skoro povećanje cena u susednim zemljama. Ova politika. bila je nemoguća iz još jednog razloga. Ograničenje uvoza smanjilo je prihode od carina, a to je glavna pozicija prihoda u saveznom budžetu. Iz toga je nastao težak problem finansiske politike. Izravnanje se tražilo pomoću smanjenja činovničkih plata, ali zakon kojim se to htelo postići odbijen je referendumom u maju mesecu. Sad se proučava kompromisno rešenje; koje bi se sastojalo u tome da se budžetski deficit izravna malim smanjenjem činovničkih plata i subvencija i velikim povećanjem poreza.

Alko. vlada uspe da proturi ovo kompromisno rešenje privremeno će možda uspeti da se budžet izravna. Ali problem previsokih cena ostaje i dalje nerešen, naročito ako se hoće da održi zlatno. važenje. Oboje se ne može, naime zlatno važenje ı visoke. cene, ako susedne zemlje sa zlatnim važenjem sa kojima se obvalja najveći deo trgovinskog prometa imaju nizak nivo:ccena. Zbog toga je neizbežno napuštanje visokog nivoa cena. Ali tome: se suprostavlja veliki uticij radničkih sindikata, a osim toga sniženjem cena pogoršava se položaj prezaduženih sitnih.poljoprivrednika. Njihova egzistencija dolazi u pitanje, ako se: sniženjem: cena poveća realan teret dugova.

Doduše izvesni znaci pokazuju da će se nužno smanjenje cena sprovesti. automatski, jer sniženje prihoda pojedinih gazdinstava. usled redukcije plata vrši pritisak na cene. Ali onda. će postati akutan problem poljoprivrednih dugova. Švajacarska neće. moći da izbegne njegovo prinudno rešenje ako hoće da održi zlatno važenje.

Najprominentniji pretstavnik nemačke frgovinsko-političke delegacije na londonskoj konferenciji Dr. Pose objavio je u poslednjem broju „Deutscher Volkwirt” da londonska konferencija, i ako se je razišla bez ikakvog uspeha: ipak je imala uspeha u toliko što su se svi delegati uverili: o sledećim istinama. Utopija. je smatrati da se u dogledno vreme opet može uspostaviti međunarodna privredna povezanost svih: država sveta. Spas od krize ne može doći od svetske privrede, nego samo ozdravljenjem nacionalnih. privreda. | zdrave. narodne pr:vrede biće za budućnost najbolja: garantija za. uspostavljanje svetske. privrede. Drugo, potrebno je da. medanarodna povezanost počne s time. što će se države, organizovati u privredne blokove. Otavski. sporazum treba da:se prenese·u Evropu.

IT dr. Pose, dakle, hvali regionalne. ugovore. kao izlaz iz krize. To.je. gledište koje smo krit:čki razložili-u. uvodnom članku. Nije. nam poznato da li je:članak g. Pose-a. njegovo lično: gle dište ili službeno. Ako je slučaj, poslednje, onda. se! ne možemo uzdržati, a. da ne-napray:mo. neke - primedbe.

Si tacuisses filosofus mansisses

Pre: svega je ideja regionalnih sporazuma stara. U ostalom, to. dr. Pose najbolje zna. Na pr. jugoistočne države upoznale su dr. Pose-a kao revnosnog zagovorača regionalnih ugovora. U svoje doba založio se je on za preferencijalne ugovore за jugoistočnim državama. Dakle, londonska konferencija nije bila potrebna da on dođe do ovog saznanja. Dalje, ako on tvrdi da cilj evropske trgovinske politike treba da budu regionalni sporazumi, sledstveno i nemačke, onda možemo da konstatujemo

da dr. Poseu do sada nije uspelo da skrene nemačku trgovinsku politiku u tom pravcu. Ni jedna zemlja nije tako dugo oklevala između priznanja klauzule najvećeg ·povlašćenja i priznanja novih trgovinskih metoda kao Nemačka. Doduše, Nemačka je sada zaključila regionalni ugovor samo sa jednom državom i to sa Mađarskom. Ali preferencijalni ugovor samo sa jednom državom |oš ne znaći regionalna trgovinska politika, naročito ako se uzme u obzir da Mađarska igra vrlo malu ulogu u nemačkoj spolinoj trgovini. _

Ni druga teza, naime, da spas može da dođe samo ozdravljenjem nacionalne privrede i da je to najbolji put za ozdravljenje svetske privrede, nije nova. To je teza prof. Vagemana bivšeg pretsednika državnog nemačkog statističkogz ureda, koji je napisao knjigu „Kroz autarkiju ka svetskoj privredi”. 5 ргаvom su je mnogi ekonomski pisci iron:čki kritikovali. Jedno od ovoga se može praktikovati: svetska privreda, ili autarkija, ali ne obe zajedno. Ko želi svetsku pr-.vredu, mora da želi međunarodnu povezanost međunarodnom podelom rada, izmenom robe, kapitala itd. Ozdravljenje svetske privrede moguće je jedino odstranjivanjem svih zapreka koje koče međunarodnu razmenu dobara. Ali ko želi autarkiju, a to želi dr. Pose, kad kaže da. iz kr;ze vodi samo nacionalni put, onda to znači napuštanje liberalnog kapitalističkog sistema, jer bez jake planske ргvrede nema autarkije. Time se kidaju niti koje vode ka svetskoj privred'. Zato za sadašnju svetsku privredu autarkija znači smrt. Kad se kaže preko autarkije ka svetskoj privredi isto je kao kad bi se reklo kroz smrt ka životu.

CE

= Kad je pre dve godine Makmilanov izveštaj svratio pažnju ma katastrofalan pad cena i njegove posledice, tražila je engleska ; javnost povišenje cena kao preduslov za oživljenje konjunkture i rasterećenje dužnika, i to putem monetarnih mera. U toliko je Engleska bila na Lonodonskoj konefrenciji saglasna sa Amerikom. Ali Engleska je želela povišenje cena uz održanje stabilnosti važenja. Zagovarala je politiku opreznog međunarodnog proširenja kredita, tako da to ne bi imalo uticaja na pojedine valute. Zbog toga se sa strahom odrekla Amerike kad je videla. sa kakvom lakomislenošću i brzinom je ova pustila da se sroza dolar i koja je punomoćja dobila američka vlada za inflaciju. Ali s druge strane nije Engleska: mogla da ide 11 за хет ата t. zv. zlatnog bloka, jer nije uspela da ih ubedi u potrebu politike proširenja kredita. Tako je Engleska stajala na Londonskoj konferenciji pred sledećom dilemom: odobravala je američki zahtev za podizanje cena, ali nije mogla da ide ža Amerikom zbog njene lakomislene valutne politike. S druge strane odobravala je francuski zahtev za stabilnost valuta: ali nije mogia ni s Francuskom da ide, jer je ova odbijala proširenje kredita.

U engleskoj štampi u zadnje vreme mnogo se raspravlja о govoru engleskog stručnjaka za valuina pitanja Reberta H. Brandta na godišnjoj skupštini Adverting Association. On kaže da. Engleska: stoji između Amerike i zlatnog bloka t. j. da želi povišenje cena, ali opreznom pol:tikom. Ona ne može u tom pogledu da se ugleda na Ameriku. Ali, ako zlatni blok ostane uporno pri sadašnjem nivou cena, Engleskoj će biti nemoguće da održi stabilnu funtu i da povisi cene. Može vrlo lako da dođe ponovno u položaj u kome je. bila u septembru 1931. godine.

Blokovi funte sterlinga i zlatnog капка i dolar