Народно благостање

9. септембар 1933,

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страва 589

nog člana ravnatelistva g. Favole Dr. Frana. — Zavod та ргоizvodnju cjepiva protiv zaraznih bolesti d. d. u Zagrebu, upis · likvidacije.

Bibliograjija:

Ruski arhiv, časopis za politiku, kulturu i privredu Rusije, Beograd 1933, br. 24 i 25. — Agronomski Glasnik, Beograd, br. 9, god. IV. — Industrijski Pregled, Beograd, godina i, br. 1:23. 5.

РАЗНО

— Batska uprava Savske banovine dala је koncesiju i propisala poslovni red „Preduzeća za prodaju pokretnih predтеја javnom licitacijom” u Zagrebu. Zavod će organizovati, po ugledu na ostale evropske varoši gde takva ргедилес ро-

stoje, akcije umetničkih refkos{ti, zbirki, ostalih · skupocenih predmeta.

— Na izvanrednoj sednici Veća Trgovačko-industrijske komore u Zagrebu jstaknuta {e pofreba što skorijeg izbora komorskih veća i primljen nacrt za deobu imovine industrijske 1 zanatske komore.

— U Splita je otvoren konzulat poljske republike, u čije područje spada teritorija Primorske banovine.

— U Novom Sadi izdano ie, od 1 januara do konca avgusta 0. zg. 225. građevnih dozvola. Nove zgrade sadrže 619 soba, 258 kuhinja, 91 kupatilo itd.

— Glavna skupština Saveza zemljoradničkih zadruga u Novom Sadu održaće se 11 septembra 0. g.

sd GI Bi MB

КОЊУНКТУРА

STANJE NAR. BANKE NA DAN 31. AVGUSTA 1933 GOD. Stanje Narodne banke i nedelji krajem avgusta o. g. ne роkazuje nikakvih važnijih promena sem smanjenja obaveza po viđenju, ukupno za 105 na 845 miliona. (Državno potraživanje po ovim računima opalo je za 8.6 na 2.8 miliona, žiro-računi, zbog pitimo meseca, smanjeni sa za 37.8 na 596.6 miliona a razni ra-

S MERNHOREMA jpRaDA,

зл, у касама и на CcCrp.||1758,4| 1760 8| 1797 4| 1797.4| 1797.4

новч. у страној монети 6,3 0.8 0.3 0.1! 004

девизе — — — — — 332.0) 2065)! 104.5 979. 718

Укупно — || 2096.8| 1968. 1| 1902.2| 1877.5| 1869.3 Девизе које не улазеу

подлогу == =—- == == == 86.4 1,9| 50:5/ 8151 819 Кован новац; ·

у никлу и сребру— — | 388. 139.9: 262.8| 254.4| 206.3 Демоветазирано 20 :550 || 330 Зајмови;

на менице — — — — | 1965.6| 2111.9) 1931.6) 1925.7| 1930.5

на хартије од вредн. — 287.2] 3448! 3167 316.6| 316 8

Укупно — || 2252,8| 2456 8] 2248.4| 2242.3| 2247,3 Хартије од вредности — || 274! 154 13.3) 13,3! 13.3 Ранији аванси држави — || 1799.2 1808,6| 1816,3] 1716,5| 1716.8 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — 6000) 600.0) 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда —|| 77.8} 58.0) 46.8) 46.8) 46.9 Вредности ост, фондова 2.9 7.9 6,7 6.7 6,1 Непокретности, завод за :

израду новч,. и намештај 145.0| 1541! 158.2) 158.2! 158,2 Разна зктива – — — —"| 219) 21.6) 120.2] 120.1| 121.2

ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0|] 180.0| 180.0| 180.0) 180,0 Резервни фонд — — —| 82,7 73.8) 66,8) 668) 66,8 Остали фондови — — — 42 8.6 8,5 85 8.5 Новчанице у omrHmajy — ||5172.2| 4772.7|4270,7! 4247.1| 4314.4 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — || 29,3] 13.5 3,8 115 28

жиро-рачуни — — — | 326,3| 384.7| 445,8| 6345| 596.6

разни рачуни — — — |__60.9] 2996) 632.1/ 3049) 2462

Укупно --|| 416,5| 697.8)1082.5|] 9510! 845,8 Обавезе са роком — — || 681.1) 1459,4! 1316.2 1313.4 1319. 0 Разна пасива — — — — "| 46,4 40.3! 300.6! 350.6! 333.5 Оптицај и обав. по виђ.||5588.7) 5470 5! 5353 3! 5198 1! 51602

сат ха 587 па 246.3 топа. Кедиксја омћ габипа, koji su još pre četrnaest dana iznosili 642 miliona može biti da dolazi usled toga, što je država podigla i ufrošila jedan deo fondova za račun inostranih portera naših papica. Kod obaveza sa rokom

imamo povećanje za 5.6 na 1319 miliona dok {e razna pasiva manja za 17 miliona. U alttivi imamo kod deviznog stoka smanjenje za 8.2 па 71.7 miliona; dalje primećajemo, da je kovan novac smanjen та 48 па 206 miljona. Mepični zajmovi povećani st za 5 na 1930 miliona a Iombardni ostali su nepromenjeni sa 316 miliona. Opticaj novčanica je porastao za 67.2 па 4314 miliona a opticaj i obaveze po viđenji iznose 5160.2 miliona,

BEOFPAJICKA BEPSA.

Наше ефектно тржиште налази се ових дана у бичном узбуђењу. То стоји у вези са могућностима пружају аранжмани са нашим иностраним портерима. Има скоро месец дана како је наше банкарство претрпано разним питањима од стране својих иностраних коресподената_ а у вези са тим аранжманом. Имаоци наших хартија на страни изгледа да су врло мало вољни да оптирају исплату у валутама и амортизацисним облигацијама већ нагињу више исплати у динарима, јер су ту шанси разноврсни и велики. Има се утисак да ће целокупан износ купона бити исплаћен у динарима.

Једна од најинтересантнијих могућности је следећа: долар на црној берзи кошта данас 56 динара. Купони наших валутних папира, нарочито доларски, на страни нуде се у великим количинама за 50%. Према томе ако би Југословен купио доларе на црној берзи по 56, онда би за сваки долар добио 2 долара у купонима. Како се доларски купони исплаћују код нас у динарима по курсу од 56,75, то би он за 56 динара добио 113,50 интерних динара. Са тим динарима може купити хартије од вредности. Ако би узео на пример 8%-тног Блера који данас нотира 36,50 (обрачунски курс за куповине у динарима је 56,75), онда би он добио једну облигацију од 1.000 долара за 19.220 динара, док она кошта данас на берзи по истом курсу 20.713 динара. На томе би зарадио 10.494 динара, односно преко 100%, и вукао би ренту од 40% на те папире ако их не би продао, а он их увек може продати (под условом да врати новац на конто интерних динара).

Цела ова операција има за услов да се као ималац конта интерних динара појави иностранац, пошто домаћи не може имати такав рачун. Врло велики број наших поданика има добрих веза на страни, родбинских и пословних, којима се може да послужи ради извођења ове операцје. Како се шапуће на нашим берзама, многи се спремају да на овај начин пласирају свој новац.

По себи се разуме да би то изагвало огроман скок хартија од вредности у земљи, јер би се појавила једна не-

нед= које