Народно благостање

9 септембар 1933.

НЛО POI OC JJ NJOJ

Страва 591

5.42 милиона према 4.34 милиона у прошлој недељи. Овај пораст долази углавноме од повећаног обрта у приватном клирингу са Бечом, где је трговано за 5.2 милиона према 3.6 милиона у прошлој недељи. Поред тога трговано је у девизи Њујорк за 15 хиљада, Цирих 215 хиљада, Париз 350 хиљада, Лондон 312 хиљада, Милано 36 хиљада, Амстердам 10 хиљада и у боновима Грчке Народне банке за 266 хиљда, што је сразмерно за недељу дана необично много.

ZAGREBAČKA BERZA

Devizno tržište. Situacija na deviznom tržištu ostala je uglavnom ista wao i prošie nedelje. Labava tendencija preovladavala je i OVOZ puta kako kod dolara tako i kod engleske funte. Kod drugih deviza nije bilo znatnih kursnih razlika.

Kurs austrijskog šilinga u privatnom kliringu i ove sedmice je oslabio. Na prvi dan su rađeni uz kurs od 8.625, a u sredu srednji kurs je pao na 8.57. Promet je osrednji.

Efektno tržište. ] ako su kursevi kod državnih papira nešto povoljniji, promet je dosta skučen. U Šteti je palo svega dva zaključka, dok su svi drugi domaći papiri ostali bez posla.

Šteta se je ustalila na kursu od 243.— do 246.— Investicioni zajam 49.— novac, bez robe. Agrarne obveznice tražnja 27.—, ponuda 29.50. Slab interes vladao je također i za Beglučke obveznice, koje su ostale na kursu 36.— za novac, a 39.— roba.

Nekoliko krupnijih zaključaka palo je u akcijama Agrarne banke uz povišeni kurs od 228.— Zadnji novac ostao je 227.—-, a roba 230.— Narodna banka je bila bez interesa.

Šećerana je pravliena po 135.— Isis roba 40.— Trbovlje 125.—. |

Od dolarskih papira pravljen je jedino 7% Blair po 33.50. Po rešenju Ministarstva finansija preračunavanje dolara u dinare kod naših dolarskih papira na svima našim berzama vrši se po zlatnom paritetu. Dakle po kursu 1 dolar Din. 56.77826. Obzirom na to, da se kuponi u zadnje vreme honoriraju uz niži kurs nego što je zlatni paritet, navodno po 52.50, dakle po faktičnom kursu dolara, to zainteresovana lica sa opravdanjem traže, da Ministarstvo finansija promeni gornje svoje rešenje, te da se obračunavanje dolara kod naših dolarskih papira u buduće i na berzama ima vršiti uz isti kurs, uz koji se honoriraju 'kuponi.

ROBNO TRŽIŠTE Pšenica

Međunarodno tržište je bez promena, stalno labavo. Tek kad se smanji ponuda domaćih proizvođača u industrijskim zemljama, koje su ove godine imale odličnu žetvu, počeće poslovi iz podunavskih izvozničkih zemalja.

I. G. „Farbenindustrie” na bazi delimične kompenzacije, zaključilo je ugovor sa Rumunijom o kupovini 10.000 vagona pšenice po ceni 10% većoj od izvoznog pariteta. Ugovor, takođe, obuhvata i kupovinu 40.000 vagona kukuruza i ječma, kao i manje količine pasulja i semena. Za ovu prodaju Rumunija se obavezala da kupi razne hemiske proizvode za 540 mil. leja, dok će za ostatak oko 410 mil. leja primiti devize država u koje se bude izvezla pšenica.

| ___Na domaćem tržištu tražnja je sve veća. Pored mlinova, nešto nabavlja i Privilegvovano izvozno društvo, a kao kupac pojavila se i vojska čije potrebe iznose 3.500—4.000 vagona. Vojska otkupljuje pšenicu po skupljioj ceni, 110—120 din. Zbog svega

toga cena se održava nepromenjena. Na Savi franko šlep plaća se 98—100 din. Milinovi u unutrašnjosti plaćaju 110—112 din.. Cena po Roterdamskom paritetu iznosi 85—00 din.

Nasuprot redovnoj pojavi da seljak posle žetve iznosi znatan deo prinosa na pijacu, što je bio naročito slučaj 1929 # 1931, ove godine seljak pušta na tržište samo male količnine, da ne mogu da zadovolje n: tražnju i tako se održava cena iznad izvoznog pariteta za 15—20%. Seljak se ophodi kao najelastičniji trgovački duh. On, koji do sada nije uopšte uzimao 1 račun ekonomske faktore, pokazuje se danas kao najbolji trgovac. Osefivš: da cena leži u njegovim rukama, apstinira od tržišta i vodi onu politiku, koju je vodio kanadski pul na čijem su čelu stojali najsposobniji trgovci svetske žitne trgovine. Kako seljak ima još starog kukuruza, a berba novog pruža lepe izglede, može se lako pojmiti kakve nadčovečanske napore čini seljak uzdržavajući se od tržišta. Takvom polit:kom seljak omogućava održavanje cene što državna vlast nije nikad mogla učiniti. ;

Kukuruz

Izgledi za ovogodišnju berbu kukuruza vilo su povoljni. Stari kukuruz radi se na bazi 68 din. na Dunavu.

Učinjeni su i prvi terminski zaključci sa novim, dobro sušen:m, kukuruzom na bazi 66—66 din.

Stoka

Stanje na tržištu stoke u inostranstvu je sledeće: u italiji nepromenjeno; u Beču su masne svinje skočile za 5—8 groša. Prag je poslednje nedelje oslabio zbog većih dogona i zbog uvoza veće količine slanine iz Mađarske. Iz tih razloga cena je pala na 7—7.50 kr.

Domaće tržište je očvršćalo. I pored jakih ponuda za dobru robu ima kupaca. Praška roba plaća se 7.50 do 8 din., a bečka 6.80—7.50 din. Kod goveda je bez promena.

Jaja

Izvoz jaja od početka septembra ponova je krenuo. Zbog tražnje skočile su cene u zemlji, naročito za dobru robu. U Hrvatskom Zagorju cena kilogramu (18—19 kom.) skočila je sa 6.50 na 12.50 dinara.

Skoku cene najviše je doprineo početak izvoza u Nemačku. Privremenim ugovorom, koji važi do 30 novembra 0. 2. predviđeno je da carina u septembru bude 40 mk., a u oktobru i novembru 30 mk. Za izvoz dolazi u obzir samo prvoklasna roba, 50—55 kg. od sanduka. Uvoz je kontingentiran. Preko dozvoljenog kontingenta podleže carini od 70 mk. Kao kontingent važi 60% količine izvezene u periodu maj-decembar 1932 godine. .

Dekretom francuske vlade naša |aja od 9 oktobra mogu se izvoziti samo pod uslovom da budu žigosana sa „Jugoslavija.

U Engleskoj očekuje se u najskorije vreme kontingentiranje uvoza jaja.

Hmeli

Cena hmelju je skočila i u prošloj nedelji. Danas se u Savinskoj dolini plaća za dobru robu 85.95 din., a za lošiju 80—85 dinara. Hmeljari su rezervisani očekujući dalji skok cena.

I na inostranim tržištima cena hmelju je u skoku. U Čehoslovačkoj se plaća 2.600 kr. za 50 kg., a u Nemačkoj 310 mk. za 50 kg.

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ |

R. G. DUN &CQ.

звнипиппилцинипшвлинапппинипи ивици вханннининваанпимникик

„ анезпвпнванна виненлнинивна ппннсичнквса

кнез Михжејлова 39.

нмнпнпиминвишивашвининницшнинвим ипипишоенавсшиваишо видови воисвивнин

нвнинвмининциаш пизининшнниининишилинвинининиввививванацпаша иппнсвинцинвивниншношинпшопиннанвввинививиспепипинрввапинншзивнива

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА

БЕОГРАД ЗАГРЕЉ Бериславињћева 7.