Народно благостање

16. С 1933.

Dr. K. Gemind, Beograd

__БАРОЛНО_БЛАГОСТАЊЕ____

_ Cipama 59% | |

TALIJANSKO-AUSTRIJSKO- MADJARSKI. 18 ' REGIONALNI UGOVORI ı NJILDOVE MOGUĆNOSTI

|| Га 1I Madjarsha inicijativa, III Sadržaj talijansho-austrijsho- madjarsbih" ugovora. 1V Polfencijal medjusobnih privrednih odnosa ai Je i Madjarsbe. V Žahljučah. :

|| Uvod ·

Od mnogobrojnih srednjeevropskih kombinačija, koje su pretresane poslednjih godina, najdalje se došlo u ostvarenju talijansko- austrisko-mađarskih regionalnih цооуота.

Austrija, Italija i Mađarska su se čitavim nizom ugovora

još prošle godine ekonomski znatno približile. | mnogobrojnim razgovorima, koje je u poslednje vreme vodio

Musolini sa Dolfusom i Gembešom to se zbliženje pojačalo. Postoji nekoliko činjenica, koje su mnogo prido-

nele najnovijem razvoju ovih odnosa. Kod Austrije i Ita

lije bili su presudni politički motivi. Koliko god Italija simpatizira sa nacionalsocializmom u Nemačkoj, 10liko ga želi osujetiti u Austriji, jer bi Anschluss žnačio slabljenje njezinog uticaja u jugoistočnoj Evropi. Ona se stara da održi nezavisnost Austrije. Zbog toga mora da pomaže Austriji i privredno i politički. To će, po njezinom mišljenju, oslabiti nacionalsocijalizam u Austriji

i pojačati Dolfusov položaj. Način na koji ona to misli

postići je sledeći: približiti privredno Austriju i Мадатku i dati Austriji političku podršku iz Budimpešte'i

Rima. Ovu talijansku politiku. prihvatio je Dolfus raši-.

renih ruku. U Mađarskoj, međutim, stoje stvari drugčije. Kod nje su u poslednjoj godini uz političke sve jače dolazili do izražaja ekonomski momenti. Šta više, povod nainovijih ugovora između ove fri zemlje ima se zahvaliti čisto ekonomski orijentisanoj mađarskoj inicijativi. II Mađarska inicijativa

Uzroci ekonomski orijentisane inicijative Mađarske.

leže u Dezutešnoj situaciji mađarske spoljne trgovine, a time i cele mađarske privrede. Četiri su faktora prouzrokovala tu situaciju mađarske spoljne trgovine: 1) carinski rat, koji je krajem 1930 izbio sa Čehoslovačkom u koju je išlo oko 17% celokupnog mađarskog izvoza; 2) zaoštrenje svetske privredne krize, koja |e рогод а mađarsku spoljnu trgovinu, naročito poi vrednosti usled pada cena agrarnih. proizvoda; 43). protekcionističke mere srednjeevropskih industrijskih zemalja profivu: uvoza polioprivednih artikala i 4) nastojanje Austrije да 'izravna svoj trgovinski bilans sa Mađarskom, što je bio naročito težak udarac, jer je aktivnost trgovinskog. bilansa sa Austrijom bila · glavna. aktivna stavka u celo-

kupnoj mađarskoj spolinoj trgovini. 30—34%. mađar-

skog izvoza išlo je u Austriju, “dok je uvoz iz: Austrije

iznosio samo 12—16%: celokupnog uvoza. Položaj Ma-.

đarske bio je izvanredno težak.

Zbog toga je u Mađarskoj odjednom ekonomski momenat došao na prvo mesto, Mađarska |e zbog teške situacije želela da pošto poto obezbedi ekonomske 'koristi u svojim međunarodnim odnosima, žrtvujući čak —

tenzije. Najbolji dokaz za to je. Tardjeov- plan, koj

| Mađarske 'pretstavljaju jednu vrstu carinskog Sav kako se u trgovinskoj: politici obično kaže, parcijalnog

'vorima nalaze sc u toliko, Što države ugovornice „daju.

тако је to- __ shvatljivo — — – зуоје ŠpoljBepolitiči ; pre-

mađarskog porekla. On bi, da је Бао озуатеп Б го: u stranu dva najglavnija zaštitnika Mađarske, Italiju i

Nemačku, i stavio je pod okrilje Francuske. Doduše neki

Mađarski krugovi, a takođe i vlada, bili su protivu. toga.

plana. Ali, možda je ta opozicija bila više. taktičke nego”

načelne prirode. Mađarska je htela da spreči. razoča– renje Italije, a ta je taktika bila laka, jer su izglediza ostvarenje Тагајеоуог plana bili minimalni.

'Posle toga došli su mađarski pokušaji da s nomski spase. pomoću svojih starih političkih prijatelja. Italija je uvek nastojala da, u granicama mogućnosti, privredno pomogne Mađarsku. Mađarska ima: Ttalijan=: skoj intervenciji da zahvali što je Austrija napustila princip reciprociteta u svom firgovinskom prometu ša Mađarskom. Prvi početci rada u tom pravcu padaju u leto, 1931. U to vreme: M je Italija da daje. таксе. та uvoz iz Austrije, ali po cenu da ova smanji trgovimsko-politički pritisak na Mađarsku. U početku ovi su Pokušaji bili bez uspeha, „naročito zbog toga Što Austrija u toj 'kombinaciji nije mogla ništa da dobije. Ћиstrija je i sama bila možda još u согет' 'ttgovinško-političkom položaju od Mađarske. Tome dolazi i teškoća u funkcionisanju tajnog preferencijala u formi t. zv. kredita· za povraćaj jednog dela carine. 'Na taj način u. једпо vreme bilo je došlo skoro do otvorenog Не rata između Mađarske i Austrije. ;

Pošto su ovi pokušaji. propali. росеја је. Милија prošle jeseni sa silnom energijom da traži. izlaz iz eko-

„nomski očajne situacije. Mađarski ministri. neprekidno

šu putovali u Rim i Beč. U proleće tek. god. Mađarska je. mala sreću:da izbije konflikt između Austrije. + Меmačke. /Po je bila dobra prilika za nju. Tražeći pomoć protivu nemačkog nacionalsocijalizma Doltus se obratio. Rimu. To je imalo za posledicu pojačavanje, |oš. krajem. prošle gokdihe zaključenog, regionalnog sporazuma“ zs: među Italije, Mađarske i Austrije. Uzgredno budi re čeno, Mađarska je uspela, da dobije od Nemuažkv raznc koncesije, naročito u pogledi plaširanja. velikog dela i 17%.

"уогпов viška pšenice, Što je za” Sve АП zemlje jedan

od najg lavnijih O па

ти o talijansko- -ansirijsko-madnr: ; ih govora.

_ U jednom članku od 3. decem о мај smo, da ondašnji 'ugovoO!i između” Аца carinskog saveza. Odlike carinskog saveza u от про-

jedna drugoj veliki niz carinskih olakšica, kojima še ne mogu koristiti druge države. Ali se ne. radi o. potpunom: