Народно благостање
23 | септембар 1933.
NC
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 619
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
Због пренагомиланости материјала свршетак чланка БУ фронт“, морао је изостати за идући брот.
НОВЧАРСТВО
— Belgijska Narodna banka snizi.a je 9. o, mes. dskontnu stopu od 4 i po na 4%.
— Novi hipoftekarni zajmovi smanjili su se prema ranijim mesecima i u avgustu iznosili su 1,3908.105 dinara.
__ Osigurvajuće društvo „Vardar” i „Triglav” odučili su luziju društva. Naziv drušiva je Vardar M riplay.
— Немачко министарство народне привреде знатно је пооштрило прописе против бекства капитала. Нарочито ће се појачати контрола извоза намештаја, разне робе и капитала са стране емиграната, у првом реду Јевреја. Уједно he се појачати контрола да би се сузбило пребијање потраживања ових лица у Немачкој са потраживањима других немачких држављана у иностранству.
— Повећање златних резерви новчаничних банака европских земаља, које је почело половином јула месеца тек. год. наставило се у августу и септембру. Од 15. јула до 1. септембра златна резерва Француске порасла је за 167, Холандије за 145, Немачке 107, Италије 52, Шведске 40, Енглеске 12 и Белгије за 9 милиона марака. Сток злата Швајцарске Народне банке остао је за то време непромењен.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Amerika je uvela progresivnu trošarinu na sve vrste duvana, čiji će se prihod upotrebiti za davanje subvencija proizvođačima. — Američka državna blagajna emitovala je ovih dana 220 miliona dolara blagajničkih zapisa sa kamatom od 1/,% i rokom od 9 meseci za plaćanje zapisa u istom iznosu dospelih 15 tek. meseci.
— Beogradska opština dobila |e kod Poštanske štedionice zajam u iznosu od 15 miliona dinara uz kamatu od 7%, koji se mora vratiti u deset jednakih rata (bez naznačenia trajanja dilžine jedne rate). Kao garancija za zajam služe opštinska potraživanja od :državnih nadleštava za vodu i električno osvetlenje. Tim u stvari Poštanska šted onica kreditira državu čiji je dug prema opštini veći od zajma, pa bi bilo mnogo simpatičnije da je ova operacija kao takova i formulisana. Sa gledišta Poštanske štedionice to bi bilo povoljnije, jer je država zbog svoje jače finansijske potencije u svakom slučaju bolji dužnik od opštine.
— Ministar finansija odobrio je proračun grada Splita u visini od 34, mil. 500 hiljada dinara.
— Na dan 31 decembra 1932 g. stanje тајтоуа grada Beograda iznosilo. je 599,406.712.34 dinara, od čega je 146 mil. dugoročno. Imetak „grada Beograda bio je toga dana 1.899,2809.862.62 dinara. Zajmovi su pretstavljali 31,70% vrednosfi celokupne imovine. Ostvareni prihodi u godini 1932 iznosili su 314,730.809.29 dinara. Na otplatu duga olišlo је 97,431.872.54 dinara. Beogradska opština troši 31,00% sv:h svojih prihoda na otplatu duga i kamate na te dugove. Na svakog Beograđanina otpalo je krajem 1932 godine po 2400 dinara opštinskog duga.
— Australija emituje u Londonu 3%/,7%-tni zajam u iznosu od 21 milion funti sa rokom od 20 godina za konverziju raznih stranih zajmova. 5
— Према изјави мађарског министра Фивонсија држава је на име пореских заостатака до краја 1932. који се од почетка августа тек, год. могу плаћати у житу, добила већ око 500 хиљада квинтала пшенице. Ова | се систем наплате пореза даље изградити,
bivšeg ministra Mihalake traži u svom
— Upis austrijskog zajma od 200 mil. šiinga počeće 24 tek. m. Za jedan deo zajma moći će se za upis upotrebiti obligacije predratnih austrijskih zajmova, pa su njihovi kursevi ovih dana u skoku. ali
—- Белгијски унутрашњи 5%-тни лутријски зајам у износу од 1,5 милијарди белг. франака преуписан је за неко-_ лико сати.
— Румунска влада је одлучила да одржи 15. пр. мес. уведен мораторијум трансфера за јавне дугове ако се до краја тек. мес. портери не изјасне да пристају на преговоре о ревизији постојећих уговора о служби зајмова.
— Ротердамска општина платиће новембарски купон свог 6%-тног доларског зајма у папирним доларима. То је први случај да Холанђани не поштују златну клаузулу у. својим доларским зајмовима.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Francuski senat nije hteo da ratifikuje ugovor o UVOZIL 1,2 miliona kvintala mekanog rezanog drveta iz Austrije uz preferencijal od 5 iranaka po kvintalu, motivišući svoje držanje * potrebom zaštite domaće proizvodnje.
— Jedna grupa rumunske seljačke stranke pod. vođstvom | privrednom Нпапsijskom programu демајмасјји Јеја u svrhu povećanja konkurentske snage rumunske robe na međunarodnom tržištu. Vlada se izjasnila protiv ovog zahteva.
— Извоз говеда и свиња из Румуније знатна је опао у овој према прошлој години и износио | од |P J.VU 19033. 1 МИ 11932
комада 5.931 15.634 690.75 106.342
(Овај је пад у главном последица контингентирања
увоза у државама увозницама.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— U Radničkoj komori u Beogradu, održana je konie- · rencija na kojoj je rešeno obrazovanje fonda та ротасапје пеuposlenih, u koji je opština beogradska dala 100 hiljada, Rade · nička komora 50 hiljada, Berza rada 50 hiljada, Fond radničkih ustanova 25 hiljada i Crveni krst 35 hiljada dinara.
Говеда Свиња
ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА
— Амерички федерални врховни суд, који има право · и дужност да испитује уставност закона и који је често при- . сиљавао владу да повуче законе противне уставу, нарочито у питању мешања државе у привредне односе појединаца, донео је решење, да је Рузвелтов закон о привредној рекон- . струкцији у сагласности с уставом. Многи су очекивали противно решење. Ово је нова победа владе. Суд аргументише. | своје решење римском максимом ,5аји5 рориц зиртета јех“.-=
ИНДУСТРИЈА | — U prvom polgođu tek. god. američka proizvodnja automobila iznosila je 984 hiljada komada prema 739 hiljada ko- . mada u odgovarajućem periodu prošle godine odnosno Za O- .. kruglo 33% više. ~
— U Parizu {e osnovana Compagnie francaise des mines dor du Pek sa glavnicom od 3 miliona franaka za iskorišćenje koncesije za zlatni rudnik Sveta Varvara na Peku.
— Američka prodtkcija cipela porasla je u avgustu tek. god. na 32 mil. pari i za 60% je veća nego u istom mesecu prošle godine. Ovogodišnja produkcija u avgustu veća | 24:25 miliona.