Народно благостање

Страна 652

34426 мил. дин. Сем пшенице, друштво је извозило кукуруз, вино, кожу, ситну стоку, дивљач и опиум. Добитак друштва у години 1932—33 износио је 320.361.02 дин.

— Према извештају Трговачко-индустријске коморе у Вел. Бечкереку за последња три месеца дато је 124 дозволе за трговачке радње, 4 за саобраћајне, 55 за угоститељске, једна за новчане, 7 за индустријска предузећа. У истом периоду тек. год. брисано је 63 трговачке, 2 саобраћајне, 28 угоститељских и 3 индустријске радње.

— Љубљански гостионичари упутили су надлежнима претставку у којој су протествовали противу власника каване „Небатичник“, који припада Џензионом заводу приватних намештеника, наглашујући да један социјални завод не сме да залази у пословање занатске струке, пошто такав рад угрожава активне занатлије, у овом случају кафеџије.

— Друштво за приређивање изложби и сајмова у Београду поднело је Министарству трговине и индустрије своја нова правила на одобрење.

— Извоз свежих шљива примиче се крају. Док се је првих недеља извозне кампање из Брчког извозило до 70 вагона дневно, сада се извози 10—15 вагона. До 25 септембра извезено је из Брчког 1900 вагона. Довоз сувих шљива почео је крајем септембра, а извоз ће кренути ових дана.

Комисија за анализу цена у Мађарској предложила је влади план о смањењу цена, првенствено производа картелисане индустрије. Картели, који не буду пристали на смањене цена, биће растурени.

— На дан 1 новембра треба да престане да важи закон о отварању и проширењу трговачких радња на детаљ у Немачкој, који је претстављао једну прелазну меру. Поводом тога главни савез иемачке детаљне трговине поднео је предлог влади да се важност закона продужи, а сам закон допуни. — Čitava nemačka industrija sapuna, koja se nedavno organizirala u zemaljski savez fabrikanata sapuna odredila je od 1 tek. mes. jedinstvene ceme i uslove plaćanja.

САОБРАЋАЈ

— Робни промет у нашим важнијим лукама у првих шест месеци тек. год. био је у квинталима:

извоз увоз Дубровник 90.350 291.716 Сушак 604.911 1,441.462 Метковић 45.811 112.982 Луке Боке которске 4.552 5.147 Омиш—Дугирот —крило 158.176 94.304 Сплит 635.986 2,658.665

— Дирекција речне пловидбе у Београду извозиће наше суве шљиве новим моторним теретним бродовима. Извоз ће се вршити из Шапца, Загреба, Београда, Земуна и Вуковара, за све вароши на Горњем Дунаву до Регенсбурга. Носивост нових моторних бродова Речне пловидбе је 60 вагона.

— Министар саобраћаја одобрио је 50% попуста од номиналне тарифе за превоз робе намењене за изложбу вина и воћа у Београду, која ће се одржати од 22—29 октобра.

КОЊУНКТУРА | — Окружни уред за осигурање радника у Љубљани издао је извештај о запослености по струкама у Дравској бановини у месецу августу. Број осигураних чланова у текстилној струци нарастао је за 401 и на крају месеца износио је 10.662. Назадовање показује грађевна струка, у којој је ове године једна трећина мање осигураних, него у августу прошле године. Број осигураних у овој струци био је у августу 5.260 или за 32,49 мање него у истом месецу прошле године. — Индекс цена на велико у Мађарској пао је у августу на 71 према 73 у јулу. Аграрни индекс пао је са 57 на 54, а индекс акција са 89.4 на 85.5.

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

КРИЗА

Бр, 41

— Овогодишња грађевна делатност у Марибору била је најмања у последњих 15 година. Саграђено је свега 90 нових станова, и то вила и кућа са једним станом 13, са два стана 9, три стана 3, и кућа са 5 станова 3

— У месецу септембру било је у Ба 8 инсолвенција са 3,762.730 дин. активе и 3,461.960 пасиве. У истом месецу прошле год. било је 11 инсолвенција са 3,289.889 дин. активе и 6441.518 пасиве. 8

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Zborovi akc. deuštava

18 oktobar Bolbeher i Boršona a. d. Beograd (prethod.).

18 oktobar. Industrija papirnate robe, d. d. u Zagrebu (izvanredna). 6 novembar. „Crvenka” fabrika šećera a. (redovna).

7 novembrar. Srpsko-češka fabrika šećera i rafinerija a. d. Ćuprija (redovna).

31 oktobar. Tvornica papirnate robe i grafičko umetnički zavod d. d., u Novom Sadu (redovna).

d. Crvenka

"Trgovački registar

Narodna štedionica i založni zavod d. d. — ilijala Beograd, upis novoizabranog člana upravnog odbora g. Borislava B. Todorovića. — Fox Film Corporation Jugoslovensko d. d. u Zagrebu, upis promene pravila. — „YTitan” d. d. Kranjska tvOrnica Željezne i bravarske robe i levaonica ı Zagrebu, upis promene pravila. — „Adolf Blum i Poper jugoslovensko. otpremničko d. d. u Zagrebu”, upis novoizabranog člana ravnateljistva g. Kišićkog Oskara. — „Sveopće trgovinsko d. d. u Zagrebu”, upis likvidacije. — „,Slatinska industrija drva d. d. u Zagrebu”, upis prokuriste g. Klajna Leona. — Pionir za tehnička preduzeća u Zagrebu, upis prokuriste g. Franja Gabrića. — Jugoslovenska banka d. d. pre Hrvatska zemaljska banka d. d. u Zagrebu, upis punomoćnika ge. Ernesta Fišera. — Prva jugoslovenska tkaonica svilene robe d. d. u Oseku, upis promene pravila. — „lugoslovensko nakladno d. d. Obnova, Zagreb” upis novoizabranih članova uprave g. g. Poduje dr. Joze ı Moskovića Armina. — „Jaromerska. tvornica koža i remenja d. d. Zagreb”, upis likvidacije.

PA3HO

— Београдске новине јављају да је „Библиотека побожне књиге за народ“ у Београду одредила износ од 1,500,000 динара да се раздели хуманим, просветним, певачким, патриотским, сталешким и другим друштвима, с тиме да друштва са том помоћи, која може максимално да износи 1.500 дин., врше пропаганду у народу на темељу верске литературе. — „Словенац' јавља да је штета, настала од поплава у Дравској бановини, којом је приликом две трећине бановине било под водом, од прилике 30 мил. дин. и то 15 мил. на јавним саобраћајним сретствима, а 15 по селима и у пољопривреди. —- Француски национални доходак рачуна се за годи- | ну 1932 на 206 милијарди франака према 228 милијарди у 1931. Од тога отпада на наднице, и плате 107,6, доходак од капитала 36,6, пољопривреде 26,5, индустрије и трговине 17,0, слободне професије 4,3 и пенсије 140 милијарди франака.

— Швајцарска влада донела је уредбу о плаћању дугова са стране дужника који се налазе у тешкоћама у седам месечних рата. Судови одређују ове месечне рате, али у колико их дужник не плаћа редовно може да се наплата читавог дуга изврши егзекутивним путем.

— Razvelt je dao inicijativu za osnivanje jednog velikog dobrotvornog društva, koje bi imalo da otkupi za oko 75 miliona dolara pšenice i da je podeli među nezaposlene.