Народно благостање

Страна 646

окреће облигацијама. Има месец дана како се појављује све већа тражња за разним државним и државом гарантованим облигацијама. То је имало за последицу скок курсева. Данас је у Француској то главна појава у финансиском свету.

И тако се свет понова враћа методама пласирања капитала које су биле у пракси пре привредне депресије. Једино се по тезаурираном злату познаје страх од кризе.

Nedavno smo istakli da je jeMere za saniranje tržišta dna od najvećih zapreka za

kapitala u Nemačkoj · jači polet u industrijskim zemljama potpuno mrtvilo tržišta kapitala. Sve mere za oživljenje konjunkture ne mogu imati uspeha dok je rentabilitet preduzeća u pitaniu zbog velikih kamata za dugoročne kredite. Doduše ,u Engleskoj i Americi postoje znaci da se velika obilnost na movčanom tržištu počinje da oseća i na tržištu kapitala. U Nemačkoj, međutim, kamata na dugoročne kredite još uvek je 1 suviše velika. Kod kamatne stope od. 37 | iznosi ukamaćenje za državne zajmove 7—8%, za gradske гајтоуе 9:/,%, 7а hipotekarne založnice 7—8%. U periodu Brining pokušalo se prinudnim merama da se smanji kamatna stopa. Međutim, uspeha nije bilo. Poverenje kapitalista bilo je iznova poremećeno i kursevi su ponova pali. |

Sada je vlada uvela dve. nove mere za а ROmalic stope. Šaht je izjavio da će Rajhsbanka u najkraće vreme otpočeti sa takozvanom politikom na otvorenom tržištu „koju je Amerika u poslednje vreme široko primenila. Vrednosni papiri, koji imaju Vrlo niske kurseve, biće otkupljeni od Rajhsbanke sa ciljem podizanja kurseva. Pomoću ovoga, veruje se, povratiće se poverenje publike u tržište kapitala što bi imalo da doprinese sniženju kamatne stope. Do sada su ovo sprečavale odredbe Jangova plana. Ali se Šaht nada da će za ovo dobiti odobrenje od Banke za međunarodna plaćanja.

Druge mere tiču se saniranja komunalnih finansija. Bez toga se uopšte ne može misliti na poboljšanje na tržištu kapitala, jer su niski kursevi komunalnih zajmova glavni faktor uznemirenju publike. Na dva načina misli se izvesti saniranje komunalnih finansija. Prvo, pomoću konsolidacije kratkoročnih dugova. Za ovu svrhu krajem septembra pri Pruskoj Državnoj banci (Seehandlung) osnovan je savez za konsolidaciju. Sve komune, koje su zapale u finansijske teškoće zbog kratkoročnih dugova, mogu pristupiti savezu. Ovaj novi savez izdaće 4% obligacije čija će 3% godišnja amortizacija početi 1 oktobra 1936. Za pristup savezu potrebna je dozvola vlade. Na taj način, sprečeno je da ova mera ima prinudan karakter. Opštine, koje budu članovi saveza, ponudiće obligacije svojim poveriocima za izravnanje svoga duga. Poverioci ovo mogu da odbiju, ali u tome slučaju ne mogu idućih pet godina zahtevati nikakvu kamatu ni amortizaciju od strane opštine. Dakle, poverilac mora da podnese veliku žrtvu pristajući da umesto 7%. prima samo 4% kamate. Međutim, poveniocima se kaže da је омо Бо јеdini 1 najbolji put, pošto, u protivnom, ne bi dobili ništa. Visina ovih dugova ceni se na dve milijarde sa prosečnom Катаtom 8.4%.

Druga pomoć opštinama sastoji se u delimičnom oslobođenju od tereta za one nezaposlene radnike ,koji ne uživaju pomoć državnih ureda za osiguranje na slučaj nezaposlenosti. Još 1932 opštine su u ovu svrhu morale izdati jednu milijardu maraka Smanjenje broja nezaposlenih i povećanje doprinosa od strane države smanjili bi znatno ovaj teret. Sada će, verovatno, ovaj

teret biti snižen na 26 mil. mesečno. U koliko opštine budu ma-.

nje plaćale u toliko će više plaćati osiguravajući uredi. Zbog toga će se sniziti suvišci, koje je ovo osiguranje davalo državi.

Kada su prvi put objavljene ove mere objavljeni su senzacionalni napisi u štampi, da Nemačka stoji pred inflacijom. To je argumentisano time da takozvana politika otvorenog tr-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 41

žišta znači povećanje novčaničnog opticaja što, sobzirom ma nisko stanje pokrića marke, mora odvesti depresijaciji marke. · Međutim, to je pogrešno pretstavljanje značaja pokrića. Mi smo “često puta isticali da inilacija nema nikakve veze sa veličinom pokrića. Da li postoji inflacija to zavisi od odnosa između novčaničnog opticaja i količine dobara koja se nude. Jedna valuta može da bude zdrava ako emisiona banka uopšte nema zlata. Isto tako, može da bude bolesna ako je novčanični opticaj pokriven sa 100%. Ne može se precizno utvrditi gde leži granica suvišnog novčanog opticaja. Ali sve dotle dok se u privredi pokazuju znaci konjunkturnog pobolišanja na jednoj i nedovoljnosti kredita na drugoj strani, novi krediti privredi ne moraju doneti inflaciju. Sigurno je, takođe, da će Šaht, već i iz razloga prestiža, bremzovati takozvanu" politiku otvorenog tržišta Čim ona bude pokazala znake inflacije. To se dovolino jasno vidi iz njegove izjave, a to potvrđuje i njegova dosadanja politika.

U ostalom, pitanje je uopšte hoće li pilitika takozvanog otvorenog Tržišta imati za posledicu pojačanje novčaničnog Opticaja. U Americi je ova politika od jedne godine na ovamo imala za posledicu, da su banke upofrebljavale potraživanja, nastala

kod njih prodajom hartija od vrednosti, ža smanjenje njihovog duga kod federalnih rezervnih banaka. Slično se može desiti i.

u Nemačkoj. Skoro sve nemačke banke upotrebljavale su rediskontne kredite Rajhsbanke za koje su plaćale 4%. Sada, prodajom vrednosnih hartija banke će se prvenstveno razduživati Rajhsbanci.

Циљ немачке аграрне политике је успостављење рентабилитета у пољопривреди. Она хоће да је одржи у садашњем стању упркос томе што би она по капиталистичким принципима морала да ликвидира. Привредни мотиви стављају се иза националних и моралних. У чланку о раздужењу пољопривреде у Немачкој у „Народном .Благостању“ од 12. августа изложили смо две велике групе мера, којима је Немачка настојала на постигне тај циљ. Прво трговинско-политичким мерама. Увоз пољопривредних артикала био је само у толико дозвољен у колико домаћа производња није достајала да подмири домаћу потребу. Друго раздужењем пољопривредника. Дугови су се државном помоћу требали тако смањити да их пољопривредник може да плаћа из редовног прихода.

Али обе методе нису се показале као довољне. Додуше цене су високе. нарочито за жито, које је у прво време уживало нарочиту трговинско-политичку заштиту. Будући да је производња жита услед високих цена била најрентабилнија, то је дошло до великог повећања производње, тако да је Немачка, сад готово у могућности да покрије домаћом производњом читаву домаћу потрошњу. Постојала је велика опасност од пада вештачки држане високе цене житу нарочито после жетве кад сељак износи велики део жетве на тржиште. Јасно је, да се свим силама то настојало спречити и на тај начин очувати резултате досадашњих настојања. Тако је постао захтев да се за пољопривредне артикле уведу минималне цене, које су у стању да покрију трошкове производње. Ако би се хтели одржати принципи капиталистичког слободног тржишта, то би било само онда могуће, кад би држава откупила те производе по минималној цени. Али то би за државни буџет био огроман ризико, а то се хтело избећи. :

Тако је недавно донесен нови. закон о сталешкој организацији пољопривреде и минималним ценама пољопривредних артикала. Тиме су и потпуно уништени капиталистички принципи у пољопривреди. У првом реду уводи се у пољопривреду принцип индустријских картела. Пољопривредницима се гарантују задовољавајуће цене, које се рав-

Планирање у немачкој пољопривреди 1