Народно благостање

7 октобар 1933. НАРОДНО osniva Walter Federn svoj časopis. Naravno da on nastavlja, kako u političkom tako i ekonomskom pogledu, program lista „Die Zeit”. Politički skroz demokratski, ekonomski Пбегајап, visoko etički i skroz objekiwvan. Prvi godišnjak Federnovog časopisa, koji povezan leži na našem stolu, bio. je ispunjen člancima i zapisima o krizi srpsko-austro-ugarskoj. Federn je uzeo opozicioni stav prema grofu Ehrenthalu, braneći srpsko stanovište. Pri tome valja napomenuti da Federn nije imao nikada nikakve veze sa službenim krugovima; njegovo pisanje bilo je diktirano majčistijm motivima.

'Kad je završena aneksiona kriza bečka štampa je objavila članke u kojima se dokazuje da je Srbija raskrvavljena za штете te krize. Tim povodom napisao je potipisani jedan članak dokazujući, na osnovu statistike spoljne trgovine, stečajeva itd. da Srbija za vreme aneksione krize — 1 ако je to odista: čudnovato — nije ništa izgubila, čak je napredovala. Sa velikim zadovoljstvom objavio je Federn taj članak u svome časopisu u martu 19009 god. |

Hajnrih Kamer je objavio svoje memoare pod naslovom „Put ka katastrofi” u kojima. čitaoci mogu naći mnogo родаtaka o držanjau njegove grupice u nizu srpsko-austro-ugarskih sporova. Dvadeset i pet godina časop:sa „Der oesterreichische Volksvirt” |e repertoar naše privredne istorije.

Čestitajući 25-godišnjicu Federnu i njegovom časopisu nismo mogli odoleti a da ne govorimo u glavnome o onome delu njegove delatnosti koja je nama majbliža. Međutim ima vrlo mnogo da se kaže o Walteru Federnu kao ekonomisti i o njegovom časopisu kao organu ekonomske politike. Federn je jedan od najskromnmijih ljudi. Njegova radna snaga je basnoslovna. Već četrdeset godina provodi on po ceo dan u svome kabinetu, odlazeći svega jedan sat dnevno ma bečku berzu. On je bio dugo godina glavni saradnik „Frankfurter Zeitung-a” za ekonomska pitanja Austrije. U nemačkim časopisima objavio je nekoliko studija iz teorijske Političke Ekonomije. Ima svoju

ВЛАГОСТАЊЕ

Страна. 649

stupačan ružnim uticajima. То se mnogo ceni u finansijskim krugovima. | .

U redakciji Waltera Federna odnegovano je mnogo ekonomskih stručnjaka. U toj kući je odrastao dr. G. Stolper, koji je posle rata osnovao u Berlinu „Der deutsche Volkswirt' časopis, koji je postigao najveće izdanje kakvo je ikada imao jedan nedeljni ekonomski časopis. On je bio uspeo za kratko vreme da u Nemačkoj postane naju{icajniji ekonomski političar i najzad poslanik u Hajhstagu.

Walter Fedem je sa svojim časopisom bio škola ne samo za ekonomiste već i za ekonomsku literaturu. Nedeljni ekonomski časopisi s analizom bilansa, sa člancima, glosama: i obaveštajnom službom — a takvih ima danas dosta u Evropi — imaju „Der oesterreichisehe Volkswirt za pretka. Na strani često nazivaju „Narodno Blagostanje” Jugoslovenskim ekonomistom zbog činjenice da je njegov irednik godinama bio saradnik Federnovog časopisa i da je „Narodno Blagostanje” takođe njegov duhovni potomak.

U krugu saradnika i prijatelja „Volswirta” upoznao je potpisani mnogo mladih ljudi, koji se danas malaze na čelu veМаћ fTinamsijsk:h poduzeća. Među njima je bio i dr. Brauneis, generalni direktor Austriske Narodne banke.

1 današnji štab „Volikswirta” je sastavljen od prvoklasnih snaga. Polanyi je u Londonu, dr. Klein je dopisnik velikog broja nemačkih listova, ]. Jellinek je odličan ekonomist, dr. Honig bankarski stručnjak (koji |e u Vojsci bio maučio srDski). U aprilu tek. god., prilikom kongresa Međunarodne frg. komore u Beču, potpisani je kao gost redakcije ,, Vojkswirta” jedno. veče imao veliko zadovoljstvo da sa pomenutom gOSpodom disku{uje svetske privredne probleme. To je bila duševna poslastica prve klase.

„Narodno Blagostanie” na kraju pete godine svoga Života pozdravlja svoga kolegu „der oesterreichische Volkswirt"

i Ti i želi njegovom uredniku W. Federnu dug život i dobro varianiu tcOfije NOVCA. zdravlje Federn je nadčovečanski nepristrasan, apsolutno nepri- МУ“ В. гаезо

ОБАВЕ

— Број чековних рачуна код Поштанске штедионице порастао је у месецу септембру од 20826 на 20946. Улошци на чековним рачунима смањили су се од [082,0 на 1019,5 милиона динара. Број уложних књижица порастао је од 246.753 на 251.420, а улошци по штедним књижицама од 512 на 521 милион. Промет је био 5,6 милијарди динара од чега 49,48% без готовине. :

— Између немачких великих предузећа, која имају дугорочне зајмове на основу облигација у доларима, и њихових поверилаца изгледа да ће се повести преговори о конверзији ових папира у папире који ће гласити на марке, Предлог је стављен од поверилаца, који се желе осигурати од евентуалног даљег пада долара. Као компензацију редуцирали би камату за округло 25%.

— U drugoj polovini septembra priliv zlata kod Holand-

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А, Д. ::

ПРЕЂЕ sn

KR. Ga. DUM # СО. :

каннининининниниввиннимнншвишинннииннилаганилслмканинницмнминви

вкипивнвљвнава

дукни „вани

Кнез Уижајлова 39.

чанншшигинишнинининшшниним нннпппспеппанкипиџикинтштинипврцивиницнихни

ЈНА СЛУЖБА

ske banke opet se znatno pojačao uprkos smanjenja diskontne stope od 3 na 21/.%. Od najnižeg nivoa, u početku jula zlatna rezerva povećala se za 105 miliona forinti odnosno za 14% i iznosi krajem septembra 841,16 maliona forinti.

— Njujorška opština je odustala od uvođenja poreza na berzanski promet ako uprava berze odustane od namere da istu prenese u državu Njudžersi.

— Румуњска Народна банка повући ће у другој половини месеца октобра новчанице од 1000 леја због великог броја фалсификованих новчаница, које су ушле у промет.

— Народна банка решила је да у току ове и идуће године отвори још неколико филијала у местима у којима се за то укаже потреба, у првом реду у седиштима бановина.

— Аргентински сенат усвојио је закон о мораторијуму за хипотекарне дугове. Рок трајања закона предвиђен

_ је на три године.

еананинивининкхлиреннинибишевнилнипацинивпинасивицинниншинио ипспипнипишонивинилшипивитиннакпавитзранкниацинкапвишапихлилниивтнс»

НАЈВЕЋА. ИЗБЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА

БЕОГРАД ZA. JK Берислевињева 7.

чацтпишесинкзн