Народно благостање
пе
14 октобар 1933.
држави и да су чак неколико пута тврдили, да је то узрок тешком стању финансија Београдске општине. Представници Београдске општине су дакле много вештије маневрисали са публипитетом него држава, тако је дошло и до нашег коментара, који овим радо исправљамо.
— U subotičkoj opštini vodi se borba između odbornika,
5 jedne i preisedništva s druge strane oko uvođenja nove tarile kaldrmine. Odbornici se odlučno protive ovom nOVom Opteтесепји. | -
— Kako „Novosti” javljaju zagrebačka opština ubrala |e od predviđenog ovogodšnjeg proračuna, koji iznosi 142,432.204 din., od prvog januara do 30 septembra tek. god. 100,095.516.46 din. ili 70%. Najpovoljniji je prihod od trošarine, gde je od predviđenih 42.908.000 dinara ostvareno do kraja septembra 32,916.775,28 din. ili 76,7%. Kuluka je plaćeno za isto vreme 2,168.576.40 ili 83,5%. Podbacio |e porez na luksuz. Od predviđenih 200.000 din. ubrano je do 1 oktobra samo 32.000 din. ii 16%. Bioskopi su dali 72% očekivanih prihoda (1,500.000). Od poreza na automobile koji |e za celu god. predviđen na 800.000 din. ubrano je do sada 1,100.000 din. Porez na putnike dao je do kraja prošlog meseca 404.100 din. od predviđenih 500.000 din.
Zagrebačka opština isplatila je sve obaveze po amortizacionim zajmovima za celu godinu i kamate za kratkoročne dugove za prvih šest meseci tek. godine. ii
СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Лекарска комора у Загребу затражила је да СУЗОР повуче свој расписани конкурс од 28. 1Х о. г. за места уредских лекара специјалиста, а својим члановима је забранила учествовање у конкурсу са мотивацијом, да је исти расписан без конзултовања сталних лекарских већа ОУЗОРА и СУЗОР-а, односно Савеза лекарских комора. 7 —- Америчка влада одобрила је новооснованом Друштву за помоћ сиротињи износ од 15 милиона долара за куповину хране и одеће, која ће се поделити међу 3,5 милиона сиромашних породица.
ТРГОВИНА
— Између бугарске владе и једне немачке индустријске групе воде се преговори о компензацији железничиког материјала и машина за бугарски дуван. Преговори су у завршној фази. Ради се о послу у износу од око 40 милиона марака. |
= Од 1 септембра извоз јаја из Бугарске у Немачку у наглом је порасту, јер је преференцијал проширен и на категорију 50—55 грама по комаду. Цени се да је у септембру извезно у Немачку око 300 вагона. Извоз у Шпанију је у задње време нешто попустио.
— Osnovan ie Savez knjiažrskih organizacija kraljevine Jugoslavije sa sedištem u Beogradu.
— Od počef{ka izvozne sezone do konca septembra tek. god. izvezeno je svežih šliivva iz naše zemlje: u Austriju 1398, Mađarsku 1, Nemačku 24, Poljsku 358, Čehoslovačku 2234, Švajcarsku 294 i Italiju 2 vagona. i ИНДУСТРИЈА |
— Amsterdamsko tržište dijamanata je u zadnje vreme oživelo. Ne traže se više samo veliki skupi dijamanti, nego i manji u koje se plasiraju manji iznosi kapitala. Do зада је Ккаpital bežao u zlato, a sad počinje i u dijamante.
— У Америци није дозвољено оснивање пула за шећер с мотивацијом да би то само имало за последицу привремено повећање цена и тиме производње док би се управо за санирање прилика новој индустрији производња требала смањити. | j
— На састанку сопственика стругара Дравске бановине, Горског котара и Лике одржаном у Сушаку истакнута "је потреба јефтиног кредита за извоз дрвета. Народна банка
|
,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
(Страна 661
__ Чехословачка индустрија гвожђа приступила је мебународном картелу гвожђа за сада само привременој, на 6 месеци. је замољена да извозницима „обрачуна динар на темељу фактичног курса у иностранству, а не по клириншком, при чему се фаворизују увозници на штету извозника. Даље, у резолуцији се говори о потреби оснивања принудног удружења сопственика малих стругара.
— У августу производња немачке индустрије била је већа за 22% од минимума у току садашње кризе, који је управо био у августу прошле године и износио око 3500 милиона марака према 2850 милиона у августу 1932.
—_ После паузе од две године, прорадио је рудник гвожђа Љубија код Приједора. Направљен је закључак за извоз 200 хиљада тона гвожђане руде у Мађарску.
— У задње време почела је Бугарска да форсира домаћу текстилну индустрију, нарочито памучну. Површина засејана памуком има да се подвостручи. Број разбоја у земљи имао би се повећати на 30 хиљада.
— lndustrijalci Savske banoviae predali su banu savske banovine memorandum o slanju i potrebama industrije u OVOm delu zemlie. U memorandumu se, pored ostaloga, ukazuje na pojavu da trgovci nastoje da dođu što više do robe te svu svoju gotovinu pretvaraju u robu. Ističe se da ova pojava nema nikakve veze sa poboljšanom konjunkturom, ali utiče na momentanu Zaposlenost nekih industrijskih grana .
U Zagrebu je osnovana nova Tabrika cipela „Odlika” d. d. Akcionarski kapital iznosi 1 mil. din., koji se za godinu dana ima uplatiti sa 500.000 din., druga polovina upisaće se sledeće godine. Privremeno se daje na upis 300 akcija.
— јаготегвка fabrika koža i retenja d. d. u Zagrebu zaključila je likvidaciju društva.
Као што смо већ једном јавили, у Немачкој се спрема подизање једне велике фабрике за производњу течних горива путем хидрирања угља, односно претварања угља у течно стање. Док је радио Бергиус без катализатора, у лабораторијуму И. Г. Фабрбен-индустри у Лудвигсхафену учињени огледи са катализаторима дали су врло повољан резултат, што је потврђено и у инсталацијама за огледе на велико у Лојни. Хидрирањем угља не ограничава се само на добивање бензина, већ се могу добити и уља са високом тачком кључања, која се поновним хидрирањем претварају у уља за мазање високе вредности. И хидрирање каменог угља је већ толико развијено, да се може технички да употреби. Исто је тако усавршен поступак за добивање водоника. Решењем свију тих питања било би могућно да се целокупна потреба Немачке за моторним штофом добије из домаће сировине, помоћу поступка који је израђен у И. Г.фарбениндустри. За израду 1,000.000 тона бензина потребно је укупно 3,500.000 тона каменог угља, а то је отприлике 2: .% данашње производње каменог угља. Сличне су прилике и код мрког угља, код којег је само већа количина потребна за добивање исте количине бензина.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Međunarodni poljoprivredni institut u Rimu u svom novom godišnjaku za 1931/32 пе uzima više predratne cene kao osnovicu posleratna statistička poređenja S mofivacijom da se To ne može smatrati normalom i ciljem, Кој 61 зе ропоупо trebao postići. Kao osnovica uzet je ove godine prosek cena u periodu 1923-27.
— Imovpe opštine nalaze se u teškoj krizi usled krize u drvarskoj industriji. Nijedna imovna opštna ne odgovara danas ni redovnim ni vanrednim obavezama. U referatu g. Ivana Smilaja, koji je podneo na nedavno održanoj skupštini Jugoslovenskog Šumarskog udruženja, ističe se da su neke imovne opštine od postanka pasivne čemu je razlog što su prilikom segregacije