Народно благостање

Страна 684

ИНДУСТРИЈА

— Као и у другим аграрним и сировинским земљама напредовала је индустрија и у Данској. На пр. од 19311932 повећала се продукција коже за 23%, текстилне. индустрије за 9%, конфекције 2%. Продукција ове три гране индустрије досегла је у овој години највишу тачку. Следствено, број незапослених пао је за 20% према прошлогодишњем стању. На другој страни извозна индустрија је знатно пала, тако да је волумен целокупне данске прбизводње био мало нижи од:прошлогодишњег,. Ипак је 1932 Сио за 6% већи према 1927. | / — Египатски M. J. C. P. концерн купио je CBa. Ma-

шинска постројења Ленкаширских предионица, које. дуже-

време нису радиле, у циљу прераде египатског памука у земљи. Концерн је до сада купио 275.000 вретена. — Prema sarajevskim novinama država namerava ·preko

šumskog preduzeća „Šipad” da započne seću šume u oblasti.

„iKırivaje” u vlastitoj režiji.

— Udružene jugoslovenske fabrike acetilena i oksigena Aga Ruše d. d. u Rušama, povisile su akcionarsku glavnicu od 2 na 4 miliona dinara, izdavanjem 2000 novih akcija po 1000 din. nominate. i

— Prema količini ove kampanje obrane šećerne repe, u Austriji će domaća potrošnja šećera moći da se pokrije doma– ćom proizvodnjom. Površina zasađena šećernom repom iznosi 45 hiljada hektara i. veća je za 3700 hektara nego prošle godine. Sadržina šećera je ove godine nešto manja, ali je i po-

trošnja nešto nazadovala. Podmirenje domaće potrošnje šećera”

vlastitom proizvodnjom postavljeno je već nekoliko godina u Austriji kao cili, koji je sad i postignut.

— Ruzveltova politika pomaganja proizvođača pamuka

dovela je u nezgodan položaj pamučnu industriju. Povećanjem

cene pamuka za 10 cenfi po libri i uvođenjem specijalnog na--

meta „processing tax” za ograničenje zasejane površine u visini 0.0425 dol. po libri — uvećali su se troškovi proizvodnje i američka pamučna industrija onesposobljena je za konkurenciju, naročito sa Japanom i Engleskom. Razlika u ceni na američkom tržištu, uprkos depresijacije dolara, iznosi već 25%.

— Sa glavhicom od 40 mil. din. obrazovano је и Веоgradu akcionarsko društvo za eksploataciju zlatne rude u Sli-

šanima kod Lebana. Osnivačka skupština održana je 15 tek.

mes. u Beogradu, kod Opšteg jugoslovenskog bankarskog dru-

štva. Osnivači društva su с. с. Jovan Nenadović, p. pukovnik. u p. i Gavrilo Nikolić, sreski načelnik u p., koji su svoja ru-

darska prava ustupili za 6O00 akcija novog društva u nominalnoj vrednosti od 35 mil. din. Osnivači društva su joj g. g. Đuro Korte, trgovac iz Zagreba, univ. prof. inž. Vladimir Mitrović

i inž. Dr. Milan Luković, zatim g. g. Dragoslav Gavrilović +.

Aleksandar Nikolajević. Prema proceni geologa davaće svaka tona rude 15 do

30 grama zlata. Kapacitet rudnika iznosiće 200 do 300 tona rude dnevno, tako da će se pri preradi od 200 fona rude do- ·

bivati 3 kg. zlata dnevno. Cena čistog zlata je danas 51.000 din. za 1 kg. te će vrednost proizvedenog zlata u jednoj nedelji iznositi oko mil. din. Mašine, naručene u Nemačkoj pretstavljaju vrednost od 800.000 maraka (14.mil. din.).

— Od osnivanja mandžurske države Japan nastoji da Što više razvije industriju. Za kratko vreme osnovana su sledeća industrijska društva: Mandžursko društvo za esploataciju uglja sa kapitalom 16.000.000 jena; Mandžursko društvo za eksploataciju zlata sa kapitalom 12 miliona jena; Društvo za proizvodnju alkohola sa kapitalom od 1.5 mil. jena; Japanskomandžursko društvo za eksploataciju magnezijuma sa kapitalom od 7 mil. jena; Novo društvo za iskorišćavanje aluminiuma sa kapitalom 350.000 jena; Društvo za vazdušni saobraćaj (5 mil. jena); Japansko-mandžursko saobraćajno „društvo (50 пи. jena); Mandžurska industrijska banka (10 mil, јепа); Атопит-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 43

sulfat industrijsko društvo (25 mil. jena); „Mandžursko druŠtvo za eksploataciju šuma (1 mil. jena). Ukupno je osnovano dakle 9 društava sa kapntalom od 132.8 mil. jena. ~

ПОЉОПРИВРЕДА _ -

— Beograd će 22 o. m. imati jednu novinu, propagandni povorku po ulicama prijatelja voća. .

— Površina zasejana pšenicom nu Argentini smanjena je u tek. god. prema proš. god. od 8 miliona na 7,4 miliona hektara.

— U cilju finansiranja kupovine žita od strane države u Poljskoj su povećane poreze na zemlju + obrt sa po 10% i uvedene nove takse na klanje stoke od 0.50 do 3 zlota po komadu.

— Na inicijativu Saveza industrijalaca i zainteresovanih fabrika sazvala je banska uprava Dravske banovine anketu u cilju proučavanja mogućnosti proširenja kulture lana u Slovenačkoj, za koju postoje povoljni klimatsko-terenski uslovi. Tom prilikom je konstatovana potreba obrazovanja specijalnog odbora za propagiranje većeg gajenja lana. Naš godišnji uvoz lana iznosi 600 vagona.

— „Politika” donosi da ovogodišnji rod jabuka u dolini Moravice i u gornjem foku Zapadne Morave neće biti veći od 50 vagona. Prema izvozu ranijih godina, kada se je iz ovih krajeva izvozilo na hiljade vagona, ovogodišnji prinos prefstavlja katastrofalan pad. | :

— Prvi jugoslovenski živinarski kongres i zemaljska izložba živine održaće se u Valjevu 22, 23 i 24 oktobra o. g.

— Proizvodnja pšenice ti Japanu povećala se ove godine za 25% prema prošloj godini. Povećanje proizvodnje posledica je proširenja zasejane površine. :

ТРГОВИНА — Poljska je povećala kontigent za uvoz bugarskog voća od 300 hiljada na 800 hiljada kg. uz uslov da Bugarska ргеuzme odgovarajuću količinu poljskog materijala za gradnju cesta. – — „Vreme” donosi da će se u Skoplju osnovati prva zadruga za izvoz duvana. Pripremna konferencija već je održana. | — Mađarska je ograničila dovoz mleka u Budimpeštu, u cilju održanja cena. Gazdinstva, koja imaju preko 8000 jutara zemlje, smeju po jutru da uvoze 0,42 IL.Količina mleka se роvećava do 1,51 po jutru. Gazdinstva ispod 300 jutara zakon ne ograničava. Za dovezeno mleko zagarantovana je се-

na od 20 f, koja je mnogo viša od sadašnje. 10% ove cene.

uplaćuju producenti u specijalan fond za unapređenje mlekarstva.

— U četvrtom tromesečju tek. god. odobrila je Francuska sledeće specijalne kontigente za uvoz jugoslovenske robe: 1000 kvintala svinja, 500 kv. svežeg ovčijeg mesa, 15 kv. salame i 900 kv. jaja. |

'Kontigenti za voće jesu: 1935 kv. jabuka i krušaka, drugo voće 550 kv., a sveže povrće 87 kv. Kontigenti za Sarsko područje za isti period jesu: 900 kv. goveda, 182 kv. teladi, ž:ve ovce 400 komada, sveže i ohlađeno svinjsko meso 371 kv.,

| zaklana živina 307 kv. jaja 50 kv., sira 240 kv.

— Udruženje trgovaca sa teritorije Saveske banovine odr-

: žalo je konferenciju 14 i 15 oktobra u Zagrebu, na kojoj je doı nesena rezolucija i specijalan ,,memorijal”. U rezoluciji se pod· vlači potreba snižavanja i maksimiranja kamatne stope, potreba

većeg udela privrednika u vođenju privredne politike zemlje.

U vezi sa maksimiranjem kamatne stope traže privrednici te-

meljnu reviziju devizne politike.

Prva tačka „memorijala” glasi: „Da se privredi i privrednicima na bazi slobode zbora i dogovora i slobode štampe omogući zdravo i temeljno raspravljanje svih za njih eminetno važnih problema”. Ostale tačke memorijala odnose se na SVOđenje zaštitnih carina na najmanje potrebnu meru, ukadanje kartela i zabranu novih. U šestoj tačci memorijala traži se revizija opštinskih trošarina, pošto u današnjoj formi u veliko koče robni promet u zemlji, |