Народно благостање

| 21. Ok a00aD 1933.

Аустрије. јер је Аустрија последњих година имала пасиван "трговински биланс са свима подунавским земљама. Интересантан је аргуменат са којим Италија образложава потребу изравнања трговинских биланса. Важно је, како каже меморандум, да се успостави равнотежа платних биланса. Затим да изравнање трговинских води побољшању платних биланса. И овај аргуменат показује италијански циљ за помагање Аустрије. јер само онда можемо рећи да је дејство изравнања трговинског повољно по платни биланс када је трговински биланс пре тога био пасиван. У овом случају земља са пасивним билансом добија односно уштеђује девизе, а све то дејствује повољно на платни биланс. Међутим, изгледа да је Италија код овога превидела једну ситницу! На име, да изравнање трговинског биланса земаља, које су до тада имале активни салдо погоршава платни биланс. Овде имамо једну нову теорију о односу између трговинског и платног биланса, која вреди да се забележи као куриозитет у историји економских теорија. Поред тога, остаје нерешено питање како ће дунавске земље једном приступити служби својих зајмова ако не смеју имати активне трговинске билансе. | _ Врло је оригинална и четврта тачка по којој подунавске земље треба да дају индустријске преференцијале оним земљама које са њима имају пасиван трговински биланс. Шта то значи најбоље показују податци о трговинским односима Италије и Немачке са подунавским земљама.

Салдо италијанског трговинског биланса са:

1932 – 1пол,1932 1 пол,1933 у мил. нем. марака Румунијом — 20.8 — 18.9 — 2.3 ByrapckoM — 0.8 — 1.6 — 0.1 Мађарском — 64 — 4.2 — 04 Аустријом 723 — 4.0 — 23 Чехословачком — 4.6 — 4.4 —- 0.8 југославијом — 28.2 — 17.3 = о. Салдо немачког трговинског биланса са:

Аустријом . “911 —- 57.4 552 Чехословачком — 110.2 — 65.9 — 24.0 Југославијом -- 13.8 —- 13.7 += 0.3 Румунијом — 10.2 — 12.2 -_- АЛ Бугарском ~ [5 » 28 - 30 Мађарском 11.0 055 — 5,4

Наведене цифре довољно објашњавају италијански предлог. Италија жели да на овај начин прошири могућности пласирања својих индустријских производа у подунавским земљама. Затим, предлог омогућује Италији да појача своје трговинске позиције у подунавским земљама на рачун Немачке и Пољске, која, исто као и Немачка, са свима подунавским земљама има активне трговинске билансе. Најзад, италијански предлог у многоме тангира и трговинске интересе Чехословачке. Додуше, Чехословачка као подунавска земља може да добије преференцијале за своје индустријске производе, али само у границама изравнања трговинског биланса. Како Чехословачка са осталим подунавским земљама има активне трговинске билансе и не може да повећава увоз аграрних „производа, то би она несумњиво била потиснута од стране Италије. Из свега излази да Италија није мислила само на Аустрију, него, још више, на своје интересе.

Nikada u vreme krize -industrijska proizvodnja nije tako jako pala kao što je slučaj u sadašnjoj krizi. Indeks industrij. proizvodnje najvažnijih zemalja : prema 1929 (uzeta za 100) ·'u 1932 iznosio je: u Sjedinjenim Američkim Državama 54, u Nemačkoj 60, u Belgiji 63, u Francuskoj 69, u Engleskoj. 77 itd. ·'Nasuprot ovome, u agrarnim i kolonijalnim zemljama, kao i

Kriza kao uzrok dalje industrijalizacije agrarnih i kolonijalnih zemalja

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 679

Japanu, koji čini izuzetak, industrijska proizvodnja zabeležila je znatan porast. Proces industrijalizacije u ovim zemljama mije nikako prestajao za vreme trajanja krize. Naprotiv, u nekima od ovih zemaija baš u vreme krize pokazao je najveći napredak. Indeks industrijske proizvodnje Japana sa 100 u 1928 popeo se na 138 u ovoj godini; indeks industrijske proizvodnje Britanske Indije sa 100 u 1928 na 130 u 1932 god. i t. d. Dok je ukupna proizvodnia Japana, Britanske Indije i Čile-a u 1913 pretstavljala 16.7% celokupne nemačke industrijske proizvodnje u toj godini, dotle se u 1932 ovaj procenat popeo na 72.4%. Siromašne :agrarne zemlje naročito karakteriše intenzivan razvoj tekstilne industrije .

Dve su glavne karakteristike industrijskog razvoja u Ovim žemljama. Prva је, да зе on vršio neprekidno i u doba krize i druga, da je smanjenje proizvodnje izazvano krizom. па jalo vrlo kratko vreme, najviše godinu dana.

“Dva su razloga nagloj industrijalizaciji ovih zemalja. Prvi je Čisto nacionalistički. Rat ie uticao da kod svih zemalja princip ekonomske nezavisnosti dođe do najvećeg izražaja. Кеzultat toga je posleratno forsiranje agrarne proizvodnje u industrijskim zemljama s jedne i industijske proizvodnje u agrarnim i privredno slabo razvijenim zemljama s druge strane. Kriza je donela i drugi razlog. Zbog pada cena agrarnih i primarnih proizvoda, koji je sobom doneo i deficite u bilansima plaćahja, agrane | sirovinske zemlje sve su manje mogle da kupuju inostrane industrijske pro:zvode. Našavši se u takvoj situaciji one su forsirale protekcionističke tendencije u cilju sve jačeg razvitka vlastite industrijske proizvodnje.

Jasno je da je industrijalizacija u siromašnim zemljama skuplja. U pogledu potrošača razvitak nije ni najmanje povoljan. Ali, ipak, teško se može verovati da se zbog interesa potrošača vratimo ranijem stanju. Iz istorije poznato je da je kriza bilansa plaćanja imala redovno za posledicu upotpunjavanje i proširenje protekcionističkih metoda. Nove protekcionističke mere povoljno su delovale na pojavu novih industrijskih preduzeća u zaštićenim zemljama. Iskustvo pokazuje da ove zemlje ni u kom slučaju ne mogu odustati od protekcionizma pa ma prestali da važe razlozi koji su iste nametnuli. I pored mogućnosti da svoje bilanse plaćanja uravnoteže putem moratorijuma i olakšanja plaćanja, dužničke zemlje ipak neće odustati od protekcionističkih mera. Dakle, baš današnja kriza služila je glavnom osnovom za dalji industrijski razvitak ovih zemalja.

Ovakav razvitak imaće posledica i po međunarodnu #govinu. Izvoz gotovih proizvoda iz starih industrijskih zemalja ostaće na niskom nivou, a možda će i pasti, pa ma došlo i do opšteg poboljšanja konjunkture u svetu. Izvoz produkcionih sretstava, naprotiv, ima izgleda da raste za duže vreme.

Рузвелт је до сада одбијао све захтеве за спровођење непосредне инфлације. Његово настојање од првога дана ишло је у правцу да привреду што више задовољи кредитима. 'Следовао је монетарну теорију по којој су неопходни допунски кредити за оживљење коњунктуре. Покушао је тај циљ да постигне такозваном политиком отвореног тржишта, уосталом као и Хувер. Од почетка ове године до почетка октобра резервне

Нови напори Америке за проширење кредита

"банке повисиле су своје залихе државних папира од 1850 на

2303 мил. долара да би банкама пружиле сретства за давање

"кредита привреди. Али, као што смо рекли у глоси о поли-

тици отвореног тржишта, банке су нова сретства искористиле у првом реду за одужење својих дисконтних кредита код Федералних резервних банака, који су смањени на најнижу тачку од 130 мил. долара. А кредити дати од стране банака привреди концем септембра износили су само“ 16.580 мил. дол. према 18.700 мил. дол. у почетку ове године. Дакле,