Народно благостање

„i новембар 1933,

Страна 723

_ В. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

СОЦИОЛОГИЈА ЗАШТИТЕ ЗЕМЉОРАДНИКА. КОД НАС

· Према изјавама са LN crpaHe, _ спрема се замена данашњег привременог режима заштите земљорадника као дужника новим, коначним. У јавности се проносе разне комбинације о основним линијама новог режима. Али се и без тога социолошким посматрањем може да предвиди, којим путем може уошште поћи тај рад зако

нодавца. Закон о заштити земљорадника није ре-_

зултат ни случаја ни нечије ћудљивости, напротив

он је продукт социолошког милјеа Краљевине Ју-

гославије.

Ми имамо данас две врсте заштите дужника: линеарну за земљорадника и индивидуалну за банке и све остале врсте привредника;. · познатим уредбама, а за остале и привреднике. по уредби о поступку посредовања. Све су то мораторијалне мере. Мораторијум за дужнике је сталан правни институт у већини држава. Само се тај приватно-правни мораторијум разликује од наших јавноправних, јер онога одобравају или укупност поверилаца или суд под великом зависношћу од поверилаца. Код нас га даје власт. Поступак о посредовању је институт јавнога права и ако се односи искључиво на приватно-правне кредитне односе, а ступа на снагу на иницијативу дужника.

— Линеарни мораторијум је обично продукт

недаћа, да не кажемо катастрофа: рата и опасно-.

сти од њега, елементарних непогода (поплава, града итд.) зараза (више у прошлости, јер се она више данас не може да јави у тим размерама) итд. Код нас се правда линеарни сељачки мораторијум чињеницом, да институт нагодбе не важи за сељака, услед чега је он без икакве градације и икаквог ограничења — сем у колико му то не пружа гра-

ђанско-судски поступак у својим одредбама о из-

вршењу — изложен нападу поверилаца. Ми. смо раније већ сугерирали, да се нагодба пир на сељаке, али без успеха.

_ Кад се пише о једном актуелном економскополитичком питању, које има своју историју, онда је у интересу бољег разумевања везе између прошлости и: будућности, да се прво изложи прошлост. Ми то нећемо: да радимо, јер: смо писали опширно о мерама,

да се, у“ корист дефинитивног решења овог питања · углавном наводе разлози, које смо ми своједобно истакли против тог начина решења.

Данашњи привредни режим за заштиту зе-

мљорадника од поверилаца може теориски на разне начине да се заврни. Пре свега могућно је враћање у стање пре априла 1932 године. Са неких страна се сматра, да би то било нормализовање

прилика у нашем новчарству. Ми се с тиме не мо-

жемо сложити. Ако се под нормализовањем разуме стање пре септембра 1931 године, онда би се тек укидањем уредбе о поступку о посредовању и

уредаба о банкарском депозитном мораторијуму.

за банке по

које су предузете, за заштиту земљо-. радника. Нека је: само допуштено, да подвучемо,

_ Житни закон је данас најнепопуларнији акт наше

то Поинт Ми подвлачимо да би то било само правно нормализовање, јер економско није у рукама законодавца. Укидањем закона о заштити земљорадника не би дакле могло да се сматра нормализовање у економском смислу, премда се не

_ може порицати, да би то знатно побољшало усло"ве за кредит земљорадника на његовој страни. | Враћање у стање пре априла 1982 године немогућно __је. Закон о заштити земљорадника почива на јед-

ном основном начелу наше државне динамике, на начелу примата сељака пред свима осталим TIDHвредним редовима. | 1 То није ништа ново. На истом начелу почива и цело законодавство наше аграрне реформе. Истина тај се утисак нема, али се то објашњава тиме, да је велепоседник код нас био скроз непопуларан, те се цела аграрна реформа посматра више са етичке, а не са политичке тачке гледишта: Сматра се да се аграрном реформом исправља једна неправда. Данашњи закон о заштити сељака ставља га испред свију осталих привредних редова, у колико се они појављују као његови повериоци. Кад се има у виду, да се то начело одржава интегрално у нашој држави од њеног постанка од стране свију сукцесивних режима, онда је јасно, да се овде ради о једној основи наше државне динамике. Истина ми ћемо ово начело узалудно тражити у нашем уставу. Овај стоји још увек на гледишту, да су пред законом једнаки сви, појединци, све групе и сви привредни редови. Постоји дакле извесна контрадикција између нашег правног поретка и нашег законодавства о заштити земљорадника. О њој се може мислити како се хоће. И ми смо је критиковали. Али морамо признати да је код нас примат сељака, кад год је његов интерес у сукобу с интересом ма којег другог привредног реда, прећутна догма јача и од писаних. закона. Основаност начела примата сељака над свим осталим привредним редовима у случају међусобног сукоба интереса. не може нико да оспорава. Сељак чини не само језгро, већ и у великом делу садржину наше државе. Што се пак ми нисмо могли сложити са данашњим режимом заштите земљорадника не лежи у неслагању са тим начелом. Наша опозиција заснована је била на гледишту, да заштита сељака као дужника не пружа ефикасну помоћ укупности нашег сељака и то из два

„разлога: 1. што је мањи део сељака озбиљније за-

дужен; 2. што се тим убија кредит оним сељацима који нису задужени, а они су у већини. | Али и ми сматрамо, да је наша пољопривреда

у критичном стању већ трећу годину. Ниједно јав"но гласило код нас није тако срдачно прихватило

идеју о подржавању цене жита, коју је требао да оствари житни закон, као што смо ми то урадили.

економске политике, али не због тога, што се ке

њега одступило од начела примата сељаштва, ва |