Народно благостање

18. новембар 1933.

ниште на свету, снабдевено савршеним транзитним магацинима, чији је циљ да усклађују на немачкој територији транзитну робу без плаћања царине! А за искоришћавање тих транзитних магацина југословенском изволику не стоји апсолутно ништа на путу.

Као други разлог надмоћности Немаца над нашим трговцима у транзиту преко Хамбурга налази Привредни Преглед у тврђењу, да Немци квасе кашу шљиву и тиме добију на тежини, а код нас је квашење забрањено. Ако би за успех тог транзита — наравно и ако је он рентабилан — потребно било квашење, онда би се наши извозници брзо снашли у томе, јер ако је забрањено квашење у Југославији, није забрањено у Немачкој. Према томе тамо где квасе Немци могу квасити и наши. Али ми у квашење не верујемо. Пре свега купци наше суве шљиве на вагон у северно-европским земљама су велке колонијалне радње и задружне централе. Робу купују првокласни експерти. Тврђење да ти мајстори за суво воће уопште не умеју да разликују квашену од неквашене шљиве, спада у царство бајки. Даље Привредни Преглед вели на једном месту да у северно-европским 3емљама доминира Калифорнија, Ако би Немци сад успели да помоћу квашења наше шљиве побију сувереност те Калифорнијске шљиве у северно-европским земљама, онда им можемо само честитати и замолити их да квасе и даље и упутити наше трговце да имитирају ту тако успелу методу нелојалне конкуренције.

Као трећи. разлог надмоћности немачког транзитера над југословенским извозником наводи Привредни Преглед тврђење да Немац добија за своје девизе 40% прима, кад их продаје за динаре, а југословен само 28 и по %.

Плаћање за међусобни промет робе са Немачком врши се преко југословенско-немачког клиринга. А главна карактеристика клиринга лежи у томе да искључује сваку флуктуацију девизних курсева. Колико добије увозник из Немачке у Југославију (без обзира на поданство) за марке, толико и увозник у Немачку. Нама је непознато да се може за из-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 743 |

везену робу да врши обрачун ван клиринга. Према томе и Немац и Југославен добијају у клирингу 28 и по %. То важи за увоз у Немачку, а Привредни Преглед тврди да се транзит преко Хамбурга врши путем увоза у Немачку при чему се плаћа чак и увозна царина. Дакле ту нема трага о транзиту. Истина било је случајева нарочито код кукуруза да немачки извозник из Југославије добије од Рајхсбанке динаре нешто испод вредности по клирингу. Та је диференција врло мала и то је давано изузетно само за кукуруз.

М Колико је стара наша извозна трговина шљивама

На нашу примедбу да би жалосно изгледали наши трговци и извозници кад би и после сто година постојања шљиварске трговине били зависни од иностраних посредника, одговорио нам је Привредни Преглед да наша шљиварска из“ возна трговина нема прошлост од сто година, већ само нешто преко педесет. За нашу дискусију није најважније питање колико је стара наша извозна шљиварска трговина, али је овај део дискусије више но симптоматичан. Не упуштајући се у прибирање докумената о нашој шљиварској трговини од њеног почетка, ми ћемо се послужити само документима, који су нам при руци. Нашем партнеру у Привредном Прегледу није познато ваљда, да је још стари Јова Крсмановић извозио шљиву из Србије. Његов унук је прешао 40 година. Лако је израчунати старост наше шљиварске трговине по томе. А и по старости магацина на Сави. Али ми ћемо се послужити много прецизнијим документима. У књизи „Српска Загранична Трговина" од Богољуба Јовановића, штампаној 1873 године у Државној штампарији на стр. 43 пише: „Суве шљиве су један од најбољих наших извозних артикала" (а у књизи се анализира наша трговина од 1866—70 године). Даље, у Државопопису Србије, писаном још старим правописом (дебело „јер") друга свеска, објављеном 1865 у Београду, налази се упоређење наше извозне трговине шљива из 1962 годике с оном 1846 и 1847. У 1862 години извоз шљива је бо 112 хиљада чаршиских гроша.

гава

ДОГАЂАЈ

Posle Londonske konferencije su sve vlade stale na stanovište da je prebrođenje privredne depresije moguće izvesti samo u okvitu saniranja unutrašnjeg fržišta. Ono se mora učiniti što više nezavisnim od svetskog tržišta. Rukovođene tim saznanjem, vlade su prestale da vode dotadanju dvoličnu politiku, da na jednoj strani priznaju Sslobodnu {irgovinu, a na drugoj sprovode protekcionističku poliftiku. Kod većine vlada sada možemo. opaziti jednu novu 'prOtivurečnost između reči i dela. One priznaju da su prisiljene na autarhisku politiku i zatvaraju svoje granice, ali u svojoj ипштабпјој privrednoj politici one sprovode i dalje svoju dosadanju liberalnu politiku i ako je za prebrođenje krize, kako smo često do sada naglasili, potrebna preorijentacija i u unutarnjoj privrednoj politici. Za potkrepljenje ovoga našega stanovišta vrlo su interesanina dva članka u „Deutscher Volkswirth”-u, pod naslovom „Novi pravac u privrednoj politici”. Izlaganja u im člancima se čvrsto oslanjaju na rad prof. Keynesa „Autarhija”, a tok misli u njima je po prilici sledeći:

Pod pritiskom pojedinih grupacija producenata sve su

РоКизај teorfiskog обга2оženja autarhije

SEA aaa Jaaa CA Re i i

(И ПРОБ,

zemlje odavno uvele protekcionističke шеге. Na povratak na slobodnu trgovinu se više ne može računai, jer nema nikakvih izgleda da će zemlje, koje su stvorile svoju mladu i novu industriju otvoriti svoja tržišta za proizvode starijih industrijskih zemalja, odnosno, da će „evropske industriske zemlje izložiti svoju poljoprivredu prekookeanskoj konkurenciji. Nastojanje za proširenje unutrašnjeg iržišta je očevidno pojačano. To je glavni razlog zbog koga je nemoguće postići ravnotežu u svetskoj privredi, .ali je nju moguće postići u pojedinim nacionalnim privredama u granicama pojedinih država. Unutarnja proizvodnja se mora štititi od inostrahe konkurencije, a 10 znači zločin prema staroj liberalnoj teoriji slobodne trgovine.

S ovim razvojem se napušta most međunarodne podele rada. Ali ta podela inače nije više toliko velika. Tehnika je danas toliko razvijena i internacionalizovana, da se pojedine Dprodukcione grane, koje izrađuju predmete u masi, mogu razviti u većini zemalja sa skoro istim uspehom. Dobit od ove promene leži u tome što opada značaj sirovine i dobara, koja su se međusobno menjala, i što se izbegavaju sukobi koji iskrsavaju zbog borbe oko tržišta i prodaje sirovina.

Keynes baca još veće težište na ко, 510 зе kod autarhi-

ESA IO UA ДНА

'ирите Народно Благостање