Народно благостање

9 децембар 1933.

У. Вајк!е _ |

НАРОДНО БЛАГОСТ

РАЊЕ _ Страна 787

WO MMI

_— Nešto istorije i malo teorije —

1. KAKO JE POSTAO CEMENTNI KARTEL U PREDRATNOJ]| · - SRBI. O ·

Na Ripaniskoj željezničkoj stanici, nedaleko od Beograda, nalaze se fabričke zporade, prilično porušene, na kojima se doskora videla firma: Fabrika cementa. Ona je koštala teških para njezine osnivače; dvojica su se na njoj teško ekonomski iskrvarili: pok. Gligorović i, ako se ne varamo, с. Nestor Manojlović. Fabrika |e

Konjuktura je bila sjajna: 1909 godine zaključen je drugi zajam u Francuskoj od 150 miliona franaka,

od čega је veći deo bio namenjen javnim radovima, li | su svi napori potpisanoga, koji je stajao na čelu Popo--— 7.

маске fabrike cementa, ostali bili bez uspeha; raljski natur-portland, koji je proizvođen tako primitivno, da

se fabrika pre mogla nazvati .modernom krečanom, O-

staje i dalje na listi hidrauličnog materijala, koji se može upotrebiti za najdelikatnije veštačke radove. O

bila podignuta pred krai XIX veka, ali nije radila niti IO: e а | S VoSid e | godinu dana, jer ni po ceni ni po kvalitetu svojih pro- 16 Dio u istom rangu sa Popovačkim cementom. A time izvoda nije mogla da izdrži konkurenciju Beočinske ia- _ Је stvorena nejednakost u uslovima 'konkurencije u koO- brike cementa, koja je vodom svoju robu dovozila u Be="" Tist Raljske fabrike, jer је Popovačka imala pet puta VIograd, a carina na cement nije uopšte postojala. To is- 26 investiranog kapitala, a sam proceš proizvodnje Ve kustvo ipak nije obeskuražilo srbijanske pionire cemen- štačkog cementa je duži i Sledstveno skuplji. SvečanO (пе industrije. Ceo Beograd i njegova pozadina leže na OsVvecema cementara u Popovcu imala je najbolje izglede krečnjaku, iz koga se može da proizvodi cement. Sa-- da obustavi svoje mašine, dok Raljska fabrika ne proda stav (оса Ктеспјака је пегаупотегап, a na nekim me- SVU SVOJU proizvodnju, pa tek onda da pokrije Ostatak

stima vrlo približan formuli potrebnoi za proizvodnju cementa. To je na pr. slučaj sa laporcem, preko koga

ide želieznička pruga kod Ralje. Saznanje te činjenice

nije dalo mira neumornom poduhvatnom duhu srbijanskih industriskih pionira, te da uprkos rđavom iskustvu sa Ripniem malo dalje, u Ralji, podižu novu fabriku cementa. Na tom su se poslu dvojica ekonomski iskrvavili (jedan |e advokat Vlada Bošković), dok se nije

· podigla mala i skromna Tabika za izradu natur-poti-

landa . Računalo se da će mali troškovi proizvodnje natur-porftlanda omogućiti konkurenciju Beočinskom veštačkom porilandu. Ali je i ta kalkulacija bila pogrešna. Raljska fabrika cementa |e životarila, više pa-

tražnje. Ostao je bio {oš jedan jedini izlaz, naime, pri- . hvatanje ponude Raljske fabrike za zaključenje kartela. Tako je postao jedan od prvih industriskih kartela u predratnoj Srbiji, ugovaran i potpisan od profesora. Po-

litičke ekonomije na Beogradskom Univerziteta; koji je 7 tada bio načelno protiv svakog kartela. Kartel ic bDiQ .. __

postao pod moralnom prinudom naopake politike tada-

njeg Ministarstva građevina. 5 а

IL. KAKO |E POSTAO CEMENTNI KARTEL U JUGOSLAVIJI.

Među jednogodišnjim pripremnim radovima za podizanje popovačke fabrike cementa veliku ulogu su

"igrali razni stručnjaci po cementnim pitaniima u celoj

uzirajući no radeći. Carinski rat s Austro-Ugarskom 1906 godine, koji ie imao dalekosežno dejstvo na privredu Srbi|e, omogućio je sj|aian polet Raliskoj tabrici cementa, |er carina od tog doba nije nikad silazila ispod 200 zlatnih franaka po vagonu (pri ceni od 220 franaka cit belgiiske i severno nemačke luke).

U decembru 1906 god. zaključen |e u Francuskoj. državni zajam od 96 miliona dinara, koji je delom imao

Evropi, od kojih su traženz ekspertize. Među njima je bilo i mišljenje profesora na Šarlotenburškoj. politehnici za nauku o hidrauličnim vezujućim sredstvima. U njemu. se nalazila jedna interesantna partija o prirodnom i Veštačkom portlandu. On je tvrdio: da |e prirodni рошана uopšte neupotrebljiv za veštačke objekte, premda po- 'stoje dva kraja u Evropi, u kojima se. nalazi lapotac (tupina) tako idealnog i jednoobraznog sastava kreča |

biti upotreblien za |avne radove. Jedan deo ovih primili su francuski preduzimači, ali kad su pristupili poslu, naišli su na cenu cementu, koja |e bila najveća u Evropi. Imaoci Raliske fabrike cementa smatrali su, da je došao dan, kad će moći ne samo da izvade svu rani|u

štetu već i da brzo naprave milione. To bezobzirno is-,

korišćavanje monopolskog položaja od strane Raliske fabrike urodilo ie uobičajenim plodom: 1907 godine odlučeno je, na inici|ativu potpisanoga, podizanje nove тоderne fabrike veštačkog poriland-cementa u Popovcu, blizu Paraćina. Ta |e odluka pala na osnovu jedne te-

hničke pretpostavke, naime da se za veštačke objekte

nigde u Evropi ne upotrebljava natur-porland već samo veštački. Nadležne vlasti su izjavile, da će se raljski natur-portland isključiti iz sviju javnih radova. Kad je 1908 god. Popovačka fabrika cementa, sa godišnjim kapacitetom od 2000 vagona i odličnim mašinskim uređaјет, росеја da proizvodi cement, zatražila je od Ministarstva Građevina da po pitanju raljskog natur-portlanda donese odluku saobraznu obećanju i propišima, koji važe u celoj Evropi.

ilovače, da se od njega može da 'pravi odličan prirodni poriland. Ti se krajevi nalaže u.Belgiji i. Dalmaciji. · Nama je Dalmacija tada izgledala упо-:дајеко. Ко је -

“mogao misliti tada, da će posle 10 godina cela ta dal-

matinska obala postati jednim komadom naše otadžbine? Godine 1918.ušle su u sastav Jugoslavije sve čuvene fabrike portland-cementa u Dalmaciji, ali samo geografski. Mi smo ih osetili na domaćem tržištu tek 1926

_ god. (a dotle smo samo znali za. priliv 'deyiza: od dal. mafinskoz izvoza cementa). 1925 god. bila je završena perioda obnove i poleta evropske privrede i potrošnja cementa poče]a je da opada, zbog čega su dalmatinske.

cementare potražile prođu tr zemlji.. :

Ko ne poznaje izbliže prilike u industriji cementa kod nas, a zna da je cement jedan od najkabastijih artikala, kod koga prenosni troškovi posle nekoliko sto-

'tina kilometara dostižu vrednost robe, tome će izgledati

nova orijentacija dalmatinskih fabrika neozbiljna. Me đutim, ona je bila realna,-kao što su prilike. docnije pokazale. Dalmatinske cementare imaju relativno niske pro = dukcione troškove. Pre svega one leže na samom la“.