Народно благостање

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 50

| Страна 790

* 'ključak, "napusti. Propiš, da se trošarina od 1500 dinara po vagonu ~ ne smece prevaliti, pretpostavlja da svaka fabrika ima - O 2 hiljade dinara čiste zarade po vagonu, jer bi bilo praVo, da bar 500 dinara po vagonu ostane čista ' zarada. Ako tu pretpostavku prokontrolišemo na Osnovu ·zavišnih računa naših cementara iz 1932 godine, doЧашто до zaključka, da je ta pretpostavka и зигоуој suprotnosti sa stvarnošću. Sve su cementare pokazale “Zajedno čistu zaradu oko dva miliona dinara. Međutim, 1500: dinara trošarine na produkciju od 350 hiljada · tona iznaša 52 miliona dinara godišnje. Kao što vidimo, ~ u Dilansima cementara ne nalazi se ni jedan mali deo “sume, koju bi one trebale da plate iz svojih sretstava naime trošarine. A da i ne govorimo o tome da [а хаtada od ukupno :2 miliona dinara podeljena na pojedine fabrike pretstavlja kod |ednih zaradu nešto veću, a · kod drugih gubitak; jer je suma Od 2 miliona dinara zbir „igubitka i dobitka.

: Mi ne znamo kako stoji danas cena cementa i ka-

da se ideja zabrane . da

kav će biti rezultat rada cementara u ovoj godini; ali po svima okolnostima i po najfantastičnijim korekcijama sume gubitka i dobitka, isključeno je, da se može dobiti predviđena · suma iz zarade naših cementara.

A ako to ne bi bio slućai, onda znači, da bi cemen-

tare pri propisu, da se trošarina ne sme prevaljivati, imale da |e plate iz kapitala. Onda bi gornja dacija prestala biti trošarina i postala bi porezom na kapital. To zahtevaju samo socijaliste. A iako bi se htelo ipak pristupiti toj meri onda bi svakako trebalo učiniti pod imenom, koje |oj odgovara.

Kako mi mislimo da ne postoji namera, da se uvede poreza na kapital i to samo: za cementare, (jer ako bi se još na to mislilo, mora!i bi doći svi kapitali u zemlji pod udarac zakona), to onda izlazi da bi i 500 dinara trošarine od vagona bila i suviše velika. Ako bi se ıu prkos svima načelnim primedbama, htela da uvede trošarina na cement, onda bi carinska stopa morala biti

dovedena u razumnu relaciju sa vrednošću toga arti_ kla i sa rezultatima rada cementara kod nas pod dana-

šnjim privrednim ID

ге s

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Zajedno sa poslednjim poreskim zakonima i uredbama donet je ii zakon, kojim se bitno menja dosađanji način vršenja Нпапsiske službe po našim državnim unutrašnjim zajmovima,. koji u izvesnoj meri. dopunjuje i menja _ zakon O isplati Ratne štete, Uredbu o 7% Investicionom zajmu od 500 miliona dinara, Pravilnik o finansijskoj likvidaciji agrarnih odnosa u Bosni i Hercegovini (4% Agrarne obveznce) i Zakon o finansijskoj likvidaciji ošteta za begiučke zemlje u Bosni i Hercegovini (6% Beglučke obveznice). Ovaj zakon · obuhvata dakle sve naše državne unutrašnje zajmove, emitovane posle rafa.

izmena kod naših unutarnjih zajmova

· Analiza zakonskih

N Najvažnija izmena koja važi za sva četiri zajma tiče se promene dosadašnje finansijske službe po tim zajmovima i to u pogledu njegove amortizacije. (Kamatna stopa, rok trajanja itd. ostaje nepromenjeno).

Umesto dosadašnje amortizacije obligatornim izvlačenjem · po nominalnoj vrednosti obveznica (jedino kod 7% Investicionog · zajma bio je predviđen i otkup) a prema utvrđenom planu, izvršiće se amortizacija putem otkupa obveznica na berzi i samo u slučaju da kurs dostiže ili pređe nominalu obveznice, pristupiće se sistemu izvlačenja. Vrlo važna je ı nova odredba, da се .se. amortizacija putem otkupa na berzi vršiti kod svih papira, sve do potpunog iskorišćenja odobrenog budžetskog Кгеdita za amortizaciju duga u dotičnoj godini. Otkupljeni viškovi preko iznosa predviđenih u amortizacionom planu upotrebiće se za skraćivanje roka trajanja amortizacija. Gotovo najznačajnije . „zmene imamo kod Rente ratne štete.

Rok amortizacije, koji traje 50 godina računajući ad 1. januara 1024 godine, os:aje nepromenjen. Ali dok je članom 3. dosadanjeg planu, koji će za svaku narednu godinu utvrđivati Uprava državnih dugova u mesecu decembru pred narednu godinu, dotle predviđa. član 1. novog zakona da će se ona vršiti prema blanu, koji će Ministar finansija naknadno utvrditi i uneti u tekst novih obveznica, kada one budu puštene u oplicaj. To je prvo.

zakona kazano da će зе amortizacija vršiti po”

Važnija je izmena čl. 4 starog zakona. Prema njemu plativi su kuponi jedanput godišnje, u nazad, počev od 1 februara

'svake godine (a nenaplaćeni interes je zastarevao za godinu

dana). To je u 2 članu novog zakona vrlo pravilno izmenjeno i kuponi će se naplaćivati šestomesečno unazad, svakog ! 1еbruara i 1 avgusta. Klauzula o zastarevanju ostala је перготеnjena, kao ı druga, da će se amortizovane obveznice putem šzvlačenja po nominalnom kursu (u slučaju da bude berzanski kurs dostigao nominalu il prešao preko nje) isplaćivati počev od 1 marta svake godine (zastarevaju za 5 godina kao i ranije) a obveznice moraju nositi sve kupone koji dospevaju za naplaiu 1 februara odnosne godine, inače će njihova vrednost biti odbijena od vrednosti obveznice.

Prvi polugodišnji kupon sa novog kuponskov tabaka ima rok dospeća 1 avgusta 1934 godine, (član 7 prelazna naređenja), dok će se počev sa 1 februarom 1934 godine moći naplaćivati još ceo kupon za 1933 godinu. Tako, da će svaka obveznica Ratne štete dati svome porteru u -0934 godini 25 plus 12.50 odnosno 37.50 dinara na ime kamate.

Šteta je lutrijski papir. Članom 5 ranijeg zakona bilo je predviđeno da ona daje svake godine 188 zgoditaka od kojih jedan od 1 mil:on, dva po 500 hiljada, 5 po 200 hiljada, deset po 100 hiljada, dvanaest po 50 hiljada, 50 po 20 hiljada i 100 po 10 hiljada, ali samo za svaku parnu godinu; za svaku neparnu zgoditei su za polovinu manji. Izvlačenje zgoditaka vršeno je po serijama ı brojevima obveznica počev od 15 februara svake godine. Broj i visina zgoditka je izmenjena.

Kako u pogledu uvođenja povoljnije kamate tako је iu pogledu zgodifka u mnogo većoj meri vođeno računa o Što većoj popularizaciji ovoga papira. Zgoditaka ima sada nesrazmerno više naime godišnje 692, a raspodeljeni su na 4 vučenja, koja se vrše na dan 1 marta, 1 jula, 1 septembra i 1 decembra odnosno prvog narednog radnog dana ako ovi dani budu ргаznici. U švakom od ovih četiri vučenja ima 173 zgoditka od kojih jedan od 200 hiljada, ·dva od 100 hiljada pet od po 50 hiljada, 15 od po 20 hiljada, pedeset od po 5 hiljada i 100. od po 3 hiljade dinara. Isplaćivaće se mesec dana posle izvlačenja a obveznice moraju tom prilikom biti snabdevene svim kupo-