Народно благостање

Бр. 51

Страна 814 - НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

УУ ПЕСАК ХИ ДУЖА 14 ХИ 71% Мивест. зајам 55:25 5669 58 55 = 6% Беглуци 41.875 42105 42305. 22625 4125 4% Аграрци 30 — — — ~ 30.75 8% Блер = ПА A = __ 7% Блер = 9 = == 7% Селигман ___ OM O O Рента Ратне штете 28925 200.25 293—— 203125 205 Народна банка — 3859— 9880 3980 — Аграрна банка 248.50 — 247.50 = 243—.

убли никад не могу остали папири достићи курс Ратне штете. Она је имала специјалан положај, наиме, она је ушла у народ као ниједан палир до данас. Сви други наши папири налазе се у рукама варошког и комерцијално способнијег дела нашег становништва. Све је то купљено алајвајзом у руци. Рента Ратне штете напротив распрострањена је у народу и међу онима који немају ни лојма о рентабилитету и о курсу. према томе кадгод дође у комбинацију пласирање ма. какве суме новца у хартије од вредности у широким масама, онда може само доћи Ратна штета у комбинацију. Многи који купују Рат. штету немају ни појма 0 инвест. загму, аграрцима, беглуцима, а да и не говоримо о доларскил папирима. Ратна штета иде на повојницу, поклоне, покеше и на чување вредности за сваки случај. Друго, Ратна штета је једини шпекулативли папир код нас. То су и унеколико акције Аграрне банке, али оне у томе све више малаксавају из простог разлога што оне немају залеђе у народу, које има Ратна штета. Аграрче гкције су такође у рукама комерцијално на вишем нивоу налазећег се дела становништва. једини лолуларни папир је Ратна штета. То је за привремено улагање капитала и за шпекулацију капитална чињеница. Шпекулирати се може само оним папиром, који може у кратком времену да се отуђи у великим износима. По важи само за Ратну штету. Треће, да је курс Ратне штете отишао најдаље објашњава се такође том чињеницом: кад се откравило неповерење капиталиста према државним папирима и кад је почео тезаурирани капитал да се њима враћа, сида је наишао он само на Ратну штету, а то због тога што је она ишла напред са скакањем им тиме будила даље интерес према државним. папирима. Јер је стара ствар да широке масе купују папире само онда, кад скачу и продају кад падају.

Долази још једна околност, Рента ратне штете постаје лутријски папир, а код тих папира лутријски моменат надвлађује рентовни. Лутријске обвезнице у историји тржишта капитала никад нису носиле већу ренту од 2—3%. Према томе у колико се буде свет више интересирао за Ратну штету као лутријски папир, у толико ће мање водити рачуна о рентабилитету. И пето, а то важи за све државне папире у опште и рентијери почињу да улажу новац у државне хартије од вредности. То је последица несигурности послова. Ослобођени капитали, који се налазе код неких банака, налазе бољи приход и бољу сигурност у државним хартијама од вредности но у есконту ми ломбарду п због тога се примећује улагање капитала у њих. Најзад најпресуднвију- улогу играће Уредба о максимирању каматне. стопе. Ако: каматна стопа на улоге за штедњу не може бити већа од 6% онда тешко да ће ново формирани капитали отићи

банкама. То ће учинити само капиталисти који не умеју да.

рачунају рентабилитет. Међутим комернијално напреднији капиталиста ићиће сигурно у државче хартије, уместо да даје улог банкама. То су све моменти погодни за расуђивање о будућности курсева наших државних хартија од вредности. По себи се разуме да је предходно потребно поверење. Као што је комитет економских експерата показао у Женеви, да је за успех Лондонске економске и монетарне

конференције потребно поверење, тако то исто важи и за наше државне хартије. Не треба описивати у чему се састоји то поверење. Ми смо пре три недеље писали (и сада можемо да поновимо) да то поверење треба неговати. У

томе случају може да има право берзијанац који је узвик-

нуо: „Оде штета на 350—!".

У Остали државни папири

Пада у очи изненадна слабост курсева беглука. То се објашњава њиховом техничком позицијом у овој недељи. Раније одложено извлачење за амортизацију извршено је 15 тек. месеца. То најављено извлачење било је повод за нагло побољшање курса тих хартија. Али су се берзијанци овде мало затрчали. Они су, наиме, заборавили да интерес на папире редовно попушта на три-четири дана у очи из-

-влачења. Ко је хтео да купи папир пре извлачења, он је то

раније урадио. На три четири дана уочи извлачења сређују се спискови. Због тога је редовна појава мртвило уочи извлачења. Београдски берзијанци, занесени рапидним скакањем ових папира, заборавили су на ову околност те их је мртвило затекло са прилично робе на рукама. Како је то била чисто штекулативна роба, то су први знаци мртвила. изазвали познату појаву нервозе код ималаца и у толико живље понуде у колико је веће било мртвило. У колико су

више берзијанци притискивали тржиште понудама, у толи-_

ко су се брже стропоштавали курсеви. 14 ов. мес. може се рећи да до посла није дошло, а курс је пао на 41. Берзијанци треба да се стрпе, јер форсирање понуде може да отера курс испод 40.

Пада у очи побољшање курсева Блерових папира. И сбрт је нешто живљи. То се објашњава, систематским по= бољшањем курса долара више од недељу дана и гласовима да се Рузвелт решава да га стабилизира. Ми смо већ више пута подвукли да доларске папире убија неизвесност о судбини долара. Кадгод су неповољне вести о долару, врло неповољна атмосфера окружује наше доларске папире. То не важи за све њих у истој мери. Из специјалних разлога хипотекарне обвезнице Селигманове иду својим специјалпим путем. Оне су га неколико дана скочиле за 10 поена. У овој недељи рађене су по 57 и есконтује се његов даљи скок. Робе готово нема на пијапи. И у Њујорку је још мало робе, највећи део ј8 у чврстим рукама.

Скоку доларских папира код нас допринео је исто тако. скок њихових курсева у Њујорку, као што се види из доње таблице. .

1 [2 дец. 5 дец. 1% Блер | 203 1 197

· 8% Блер 2 | 7% Селигман 38, 355.

Сва три су папира у скоку према претходној недељи, 8% Блер и Селигман у јачој мери. За Селигманом влада непрекидна тражња у Америци, а и Блерови као да почињу да се траже.

Пошто су примљени предлози Француске владе од стране Народне скупштине у циљу уравлотежења државног буџета, појавио се велики оптимизам на париској берзи. Нарочито су профитирали државни папири. У је рента, трашна А:и Б'у великом су скоку. У току последње недеље на париској берзи забележена је једна куриозна појава. Париска берза се дели на паркет и кулису. Кулиса ради папирима којима се не тргује у паркету. За њу че важи 'организација која важи за паркет, на њој не тргују овлашћени мешетари, већ диспоненти појединих банака, који тај посао

раде у трему и на степеницама париске берзе. По себи се

разуме да је то зими врло тежак посао, који се може да врши амо због тога што је париска клима блага. Али како је ових дана у Паризу страховита зима, то је положај ку-

о У VAC JU