Народно благостање

23 лепембар 1933.

наведено, зашто је новина постала свакодневна човекова по"треба и наглашено, да је криза књиге у вези с њеним ква„литетом. . Књига је роба за тржиште као и свака друга роба, она не долази у ред неопходних животних потреба свакога 40века, као на пр. хлеб, одело и стан. Она је квалифицирана роба, чија је потрошња еластична и због тога потенцијал врло велики. Код нас на пр. имамо упадљиву чињеницу, да је баш у периоду кризе основано много нових издавачких предузећа, која релативно просперирају. Њихова обилна реклама у огласним деловима наше штампе заузима прва места. Издатци за те огласе изједначују се с онима најјачих "осталих предузећа. Уз то је добро организовани ситем отплата учинио књигу приступачнијом читалачкој публици. Међутим та издавачка активност базира на избору дела, која изгледају за даншње духовне потребе актуелна, Издавачи су искористили потенцијал потрошње књиге побољшањем њеног квалитета, како је у поменутом чланку „народног Благостава: препоручено. Осећајући, да постоји јаз између домаћих писаца књига и оног дела наше читалачке публике, која данас као потрошач долази у обзир они су преводном књижев_вошћу дали отпорност структурелној кризи. Према томе је јасно, да побољшање квалитета књиге у даљој борби про"тив кризе заузима све видније место. "Књижевност је одблесак средине у којој се развија. Шта карактерише данашњу срединуг Опште превирање и неизвесност. Духовне могућности човека као појединца нису довољне за удубљивање у најкрупније проблеме живота. Његов помоћник је књига. Од ње очекујемо, да нам открива

истине, да их аналише, да нас разведри, али да нам шири.

видик и духа и знања. Осим тога, данас човек осећа више него икада, да није усмаљени појединац, да се тешки проблеми данашњице не могу решавати појединачно, већ у мапријатно и духовном приближењу људске заједнице. Томе приближењу, његовом продубљењу и проширењу уперени су напори најбољих људских умова. Књига има ту особину, да је не само веза између оних људи, који данас духовно живе и раде, него веза између садашњости и прошлости, између нас и најбољих умова, које је човечанство у свом развитку до данас дало, чије су мисли и дела написани и успесима савремене материјалне и духовне културе постали и нама приступачни, Потпуна њена криза био би знак потпуне данашње духовне гњилости, а то не верује ни најгори пеиста, Њена прођа је поуздано мерило прогреса средине којој је намењена, она је карктеристична и за отпорност духовне снаге данашње генерације. Како смо већ изнели, знаци за отпорност већ су ту и линија кретања потрошње књиге почиње да заузимље таласасти правац због њене структурелне отпорности са побољшањем квалитета. о би морали разумети и наши писци. Данашње превирање им даје доста материјала, они га морају осетити, упознати и разрадити. (Он мора бити актуелан и по замаху велик. Осим тога је ново _ време, време рационализације, брзине, јасноће и краткоће. Се особине из материјалног живота прелазе у духовни. јаснопа изражавања је први предуслов за најповршније додиривање проблема, Она са краткоћом реченица одговара данашњем времену нервне напетости. Отпорност криви књиге може се дати само напорима писаца, радикалним побољшањем њеног квалитета, и издавана, њеним појевтињењем.

палата пет FI _ž

Аготан но i lekovito bilje kod nas

Potreba za raznim lekovitim i aromafičnim biliem je sve veća, pa ı u doba današnje depresije. Svako pogoršavanje privrednog i socijalnog položaja širokih masa praćeno je i zdravstvenim. Ne samo što raste njihova upo-

treba za spravljanjem OV nego i za fabrikaciju parfema, za“čina, aroma itd. ;

ЕД RUKE Es

:

ТАРОДНО ВЛАГОО ОТА АЕ

i susednim kraškim predelima Dalmacije,

Страна 821

Karakteristično je za najveći broj vrsta lekovitog 1 агоmatičnog bilja da raste slobodno u prirodi 1 10 H klimatskoiterenski određenim zonama, a to važi i za kuturno bilje. U tom pogledu mnogi krajevi naše zemlje imaju vrlo povoljan

položaj. Međutim, većina zemalja, a skoro sve, koje se nalaze

u severnoj. zoni sa kontinentalnom klimom, ne mogu da proizvode najvažnije lekovito i aromatično bilje, jer im nedostaju prirodni uslovi. Stoga : moraju uvoziti bilo njihove sirovine, bilo fabrikate. |

G. Zvonimir Hamperl iznosi u „Poljoprivrednom Glasniku”, da su do sada kod nas pronađene oko 200 biljnih vrsta, koje služe samo za lekovite svrhe, a od njih bar 50 po svome značaju i rasprostranjenosu kod nas zaslužuju iz privrednih razloga da se organizuje njihovo sakupljanje. lako takvog bilja ima u svima krajevima, ono je najrasprostranjenije u Pr.morju Like, Hercegovine, Crne Gore, a zatim Južne Srbije. Znači, naši najpasivniji krajevi. Ovo skupljanje prirodnog bilja Dio bi nuzgredan posao čobana i drugog življa ovih krajeva, Као 510 је danas, а: роred toga moglo bi se sa uspehom gajiti i neko kulturno. lekovito i aromatično bilje. Samo se ne sme ispustiti iz vida da ima i većih teškoća. Prvo, što je još vrlo malo proučeno pravo stanje dotičnih biljaka, jer ovo pored mašerijalnih sreistava iziskuje i specijalno stručno poznavanje. U ovom pravcu mi se do sada ne možemo mnogo pohvaliti, pa i ono što je upoznato i proučavano, vršeno je od strane prirodnjaka-botaničara, koji imaju drugi zadatak proučavanja, a ne privredni. Zatim, sam živalj nije upoznat sa najelementarnijim stvarima potrebnim za prikupljanje prirodnih i gajenje kulturnih biljaka. Isto tako svoji slabo i sa organizacijom prodaje pomenutih sirovina. Tek u poslednje vreme počinje sa obraćati veća pažnja ovome pitanju od strane nekih naučnih ustanova i pojedinih ličnosti, koji u njima rade.

Prošle godine osnovan je u Splitu zavod za proučavanje dalmatinskog buhača, koji je ispitao njegovo stanje i kvalitativne osob:ne i objavio u „Glasniku zavoda za unapređenje spoljne trgovine” iz koga se vidi da su sadržaj piritrina i ostale kvaliativne osobine još povoljnije, nego što se mislio.

Pored Japana, mi smo jedini pro: 'zvođači buhača. Ovde imamo situaciju istu kao i kod opiuma za morfium, gde sa Turskom imamo skoro monopol proizvodnje (preko 90% svetske proizvodnje, od čega otpada na našu zemlju oko 20%, a ostalo na Tursku} zatim šljiva; Japan je mnogo veći proizvođač buhača nego mi i njegov buhač je boljeg kvaliteta. Ali stručnjaci tvrde da i kod nas u Dalmaciji, gde se buhač gaji postoji mogućnost za dobijanje još kvalitativnijeg buhača.

Naš izvoz lekovitog i aromatičnog bilja iznosi godišnje 15—18 та. din., a verovatnc da se u zemlji potroše još veće količine, na prvom mesu onoga, koje ne traži većih prerada. Skoro jedna trećina ovog izvoza otpada na dalmatinski buhač.

Izvoz buhača za poslednje tri godine |e porastao i iznosio je: 1931 g. 524 tone u vrednosti 5,144 hilj. din., u 1932 с. 687 tona u vrednosti 5,247 hilj. d:n., a u ovoj godini očekuje se još veći izvoz Najveći deo izvozenog buhača je u cvetu (1931 2. 428 tona u vrednosti 4,690 hiljada: din. i 1932 g. 504 iona u vrednosti 4.840 hili. din.), a ostali mali deo otpada na izvoz korena, stabljike, lišča i praha od buhača. Glavni izvoznici su Sjedinjene severoameričke države, Italija (kao posrednik), zatim Engleska, Francuska i Nemačka itd.

Cena po kg. izvezenog buhača u cvetu iznosila je 1931 с blizu 11 din.; 19032 g. 8—9 din. Ove godine cene su porasle i njihovo kretanje zavisno je od cena i ponude japanskog buhača, koji je ove godine u avgustu doterao do 23 din. po kg. u američkim lukama. Poslednjih meseci cene padaju. U povišenju cena igrali su ulogu i špekulatavni momenti.

Ne samo da su povećane cene, nego je porasla i tražnja