Народно благостање

23 децембар 1933, Rumunija je i do sada izvozila шјапо semenje i uljane plodove u znatnim količinama. U 1031 izvoz je bio 169.719 tona u vrednos.i 517.268.000 ıeja, a 1932 god. 183.076 tona u “vrednosti 530.564.000 leja. Izvoz je išao u sledeće zemlje: Ројsku, Holandiju, Belgiju, Nemačku, Francusku, Čehoslovačku i _ Italiju. | _ _ U našem članku o uljanim biljkama (br. 46) mi smo se pozabavili pitanjem mogučnosti proširenja oVe kulture u našoj zemlji. Lom prilikom utvrdili smo da pri slobodnoj konkurenciji tropskih zemalja ne postoje mogućnosti izvoza. Ali, pod pret_розгаукола 'izoiacije nemačkog tržišta od uvoza iz ovih zemalja, nije jsključeno da bi se mogao povećati uvoz iz jugo-istočno evropsk,h zemalja među kojima naša zemlja za razvijanje ovih кита шта povoljne prirodne uslove. Te mogućnosti zaviše, dakle, od trgovinsko-političkih mera. -

Bivši francuski Ministar trgovine l)urand је izneo u jednom članku „information-a”

Problem autarkije u Fran сизкој - nekoliko citata iz „Političkog

testamenta”, poznatog irancuskog merkantiliste Colberta, u kojima ovaj veli, braneći tezu - да Francuska treba da izvozi, a ne da uvozi, sledeće :

„ја znam za napadaje da jč ova politika ostvarljiva samo onda ako je sprovodi sama Francuska. Prigovaraju, gde će irancuska prodati, ako se budu sve zemlje ugledale na nju.

_ Francuskoj nisu potrebni njeni susedi, ali ona njima jest. Međutim se kod ovih prigovora zaboravlja ,da Francuska ima u zemlji sve što treba, sem nekih neznatnijih proizvoda kao n. pr. začina (bibera i sl.), a njeni susedi trebaju mnoge proizvode kojih Francuska ima u izobilju kao n. pr. pšenicu, vino, parfimeriju.” Durand u pomenutom članku izjavljuje, da je Ovaj

citat vredeo za prilike od pre tri stotine godina ,ali su se u tom.

međuvremenu izvršile u svetu velike promene. Francuska nije više zatvorena privredna celina, kakvu je imao pred očima Col-

- berf, a ni u zajednici sa svojim kolonijama ne može proizvOditi sva ona dobra koja danas treba. Ona nema dovoljno mineralnog u,ja i uglia, a nema nikako pamuka, Каџсика i bakra. Niene kolonije joj ne mogu đovolino dati kafe i kakao. Ona to sve mora kupiti od inostranstva, a to može samo onda, ako za prodaju svoje robe dobije dovoljno devize. Zbog toga ona mora imati u svojoj izvoznoj politici mnogo više obzira prema interesima izvoza. Autarhija nije klima, pod kojom može Francuska živeti.

Ovo gledište Duranda nije sasvim tačno. Svaka zemlja trpi ogromne štete, ako prelazi na autarhiju. Francuska je zemlja, koja relativno može povoljnije izdržati autarhiju. Durand govori o velikim strukturelnim promenama koje su se dogodile u Francuskoi posle Colberta i sa kojima je francuska privre-

"da vezana za svetsku. Ali on zaboravlja da navede i to, da su "зе и svetskoj privredi poslednjih godina razvile takove strukturelne promene koje vode nazad u,doba Colberta. Francuska se zajedno sa svojim kolonijama ponovno razvija u jedno zatvoreno privredno područje. Tačno jie da kolonije ne mogu davati Francuskoj sve što treba ako želi održati današnji životni standard. Ali ako odnose Francuske prema kolonijama po· smatramo dinamički, onda je udeo njenih kolonija u celokupnom njenom izvozu ogromno porastao, a udeo kolonija u uvozu ·sirovina u Francusku stalno raste. U godini 1929 je uvoz Francuske iz kolonija iznošio 12% celokupnog njenog uvoza, 1932 taj se procenat popeo na 20,8%. Trgovina francuske sa kolonijama je uprkos krize u apsolutnom porastu, na pr. uvoz Fran'cuske iz kolonija u prvih O meseci o. g. iznosio je 5,1 prema 4,2 milijarde u isto vreme prošle godine. Kod francuskog uvoza fosfata, tepiha, pirinča, jaja, stoke, udeo koloniia već sad _ iznosi 50—100%, kod uljanih biljaka ,konzervi, šećera, stočne hrane, sirovina za parfem, duvana, gume 20—50%.

_ HAPOJIHO BJIATOCTAFE

Страна 823

Vrlo mali je broj proizvoda, Које Francuska ne može na-

=рауђан од зуојћ kolonija. A i taj mali broj će: Francuska moći “uvek dobiti kompenzacionim putem u zamenu za svoje skupo-

cene izvozne artikle. Opasnosti s te strane nisu relativno: Velike. Osim toga Francuska ima povoljnu ravnotežu između pojedinih privrednih grana. Ona neće biti prisiljena, kao na- pr. 'Engleska ili Nemačka da preorijentira svoju veliku izvoznu. in-

· dustriju na unutarnje tržište. Francuska neće imati tako velikih . prelaznih teškoća, koje imaju druge zemlje u njihovom: razvoju

k autarhiji, te je zbog:toga:relatiyno šlabije i uvučena. u svetsku privrednu krizu. ] | :: |

IKEE"! По примеру Рузвелта и. Аргентина намерава да депресира домаћу валуту у интересу пољопривреде.

· Пољопривредна криза у Аргентини толико се заоштрила да „је влада била "принуђена; на најширу интервенцију. Нова жетва пшенице ишчекивана је

=>=Q!1 Jdrr—g—rVgn+~z:=Sđ- Тренер]. | са великом зебњом, јер су цене пале далеко. испод производних трошкова. При таквом стању цена није се могло очекивати да пољопривредници одговоре својим обавезама, и питање санирања пољопривредних дугова захтевало је неодложно решење. Поред тога, стално погоршавање стања пољопривреде наметнуло је потребу и других мера, нарочито у погледу подржавања цене пшенице, растерећења тржишта и обезбеђења извоза. У вези стим влада је-донела неколико закона којима покушава да санира пољопривредну кризу. 2 Први закон односи се на сељачке дугове. За све хипотекарне дугове уведен је трогодишњи мораторијум у колико неплаћене камате и амортизација не прелазе две године. Камата на ове дугове, за време трајања закона, снижена је наб%. Дужницима Хипотекарне националне банке амортизациона и каматна служба редуцирана је са 8 на 6%. Разлику смањене камате и амортизације држава ће надокнадити

банци са 30 мил. пезоса.

Држава гарантује подржавање цене кукурузу и 1аненом семену. Гарантоване су минималне цене и то: за пше ницу 5.75 пезоса, за кукуруз. 4:40, за ланено семе 11.50 пезоса за. 100 кг. На случај да цене падну испод гарантоване Државни уред за жито, који је посебним законом основан, интервенише откупом свих понуђених количина. Уред ће потом откупљене количине продавати извозницима по цени светског тржишта. У колико би ова интервенција била скопчана са губитцима покриће их држава. Да би се ослободила евентуалних губитака влада се носи мишљу да изведе депресијацију пезоса. | | O

Посебним законом регулише се питање лагеровања жита. Установљена је Национална Дирекција елеватора преко које ће се спроводити контрола над свима елеваторима. У циљу добијања сретстава. за грађење нових елеватора влада је овлашћена да изда облигације у висини 100 мил. пезоса са укамаћењем 6% и амортизацијом 1%. Помоћу ових сСретстава треба да се употпуни мрежа елеватора у земљи и њихов капацитет, према садашњем, утро-

"стручи. План изградње елеватора треба да буде извршен

у року од пет година.

Аргентинска пољопривреда трпи "велике штете од скакаваца. Када је сушна година скакавци униште огромне површине жита. једна од таквих била је и ова година. Стога је и ово био проблем чије се решење није могло више одлагати. Оно је решено "на тај. начин што је: влада овлашћена да бесцарински увезе 20 мил. метара плеха, који ће, по цени коштања, разделити пољпривредницима на отплату. Предвиђене су нарочите комисије, које ће организовати борбу противу скакаваца. МИ 5: Пе

једним нарочитим законом“ установљена "је. Државна комисија за месо — Јипја Nacional de Carnes — чији је 'за-