Народно благостање

11, јануар 1936.

— Шведска индустријска производња већ се 1934 по-

већала за 20%; у 1935 волумен производње је порастао

опет за 10% према ономе год. 1934. То значи највиши стеПеш на коме се икада налазио. Размер повећања, међутим, врло је различит код појединих грана индустрије. Код индустрије гвожђа настао је известан застој; опадање примећује се код индустрије дрвета (15%), камена и текстилне, Напротив, врло је напредовала рударска (гвоздена) индустрија, затим индустрија хартије (за 10%) и целулозе. Ванредну коњунктуру имала је грађевинска делатност која је била још јача него у 1934; с тим у вези добро су радиле и помоћне гране (лрварство, цемент, циглане, стакларство итд.), а и неке друге (намештај, фина порпеланска и стаклена роба).

Број службено уписаних незапослених радника у Француској износио је у последњој недељи прошле године 439,8 хиљ. лица према 433,2 у недељи пре тога, Како је у истој недељи претпрошле године било.свега 418,9 хиљ. незапослених, то повећање износи преко 20 хиљада. Та је чињеница тим интересантнија што је незапосленост готово у свим другим земљама знатно пала како се види из прегледа који дајемо на другом месту.

Из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар

Шуметлица W. д. за подизање туризма и љетовалишта, Нова Градишка, упис члана управног одбора г. Вахслера Ота. — Прва југословенска творница вагона, стројева и мостова д. д. у Славонском Броду, упис чланова управног одбора г. г. инж. Станковића Николе, инж. Глишића Душана и Ауснита Едгара и упис чланова надзорног

одбора ~. T. д-ра Цуваја Адолфа, Ђањешића Коломана и

Медека Фердинанда. — Први Новоградски паромлин д. д, упис члана управног одбора г. Етингера Мирка.

Зборови акционарских друштава

17 јануар — Творница ципела у ликвидацији, Сисак

(ванредан). Дионичко друштво за експлоатацију шума у ликвидацији, Загреб (ванредан).

19 јануар — Орославска текстилна индустрија а, д. (ванредан).

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 29

РАЗНО

— Љубљанска радиостаница која је досада била у рукама државе предана је одлуком Министра пошта католичкој одганизацији ,„Просветна звеза“ која ће њом отсада управљати. Е

DIE DEUTSCHE VOLR&SWIRTSCHAFT

Издавач: проф. Др. ХУНКЕ, Берлин Главни уредник: Фр] оес, Ханс РУБАН, Берлин

Главни немачки привредни часопис и поборник национал - социјалистичког привредног програма,

Чланци, глосе, белешке и анализе биланса у „Ре дешвзсће Уозултвсћан“ најтачније обавештавају о привредном животу нове Немачке. Saro je „Die deutsche Volkswirtschaft" saжан и неопходан часопис за све југословенске економисте и предузетнике, увознике, извознике, индустрију, банке и надлештва која се интересују за немачко-југословенске привредне везе,

„Die deutsche Volkswirtschaft" pamm Ha caрадњи свих народа Средње Европе и њиховом привредном благостању.

„Рле Зешвасће МоЈкауливсћан" излази 3 пута месечно, чита се у свима немачким привредним круговима, и зато је најбољи орган за оглашавање,

Претплата : КМ 5,— тромесечно. Поједина свеска КМ 0,60 Добија се у свима књижарама и код издавача

Haude & Spenersche Висћћапа пе Max Paschke Verlag fir VWirtschaswissenschalt Berlin .W/ 35

EB BB BE

КОРУ

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 31 ДЕЦЕМБРА 1935

У стању Народне банке на крају године има обично врло интересантних промена, како према третпоследњој недељи тако и према крају прошле године. Ми ћемо се засада задржати углавном код оних првих а на промене у току године осврнућемо се тек летимице, јер ћемо се на њих још вратити приликом анализе биланса Народне банке за 1935 годину.

Пре свега оптицај новчаница се доста знатно повећао, као што се то обично догађа крајем месеца, а поготову крајем године. То повећање износи 1586 мил. тако да су се новчанице у оптицају попеле на 4890 мил. динара. Мако то није највећи оптицај новчаница у овој години (ултимо октобар 49164 мил. динара), ипак он претставља повећање од 562,9 према погс ледњој недељи У 1934 години. У исто време смањио се и сток кованог новпа за 12,9 мил. динара тако, да укупно повећање оптицаја према недељи пре тога износи 171,5 мил. динара. Насупрот томе имамо знатно смањење обавеза по виђењу од 1224 мил. на 1385,7 мил. динара. Највеће је смањење код жиро-рачуна за 104,0 мил. на 689,7 мил. динара, а код разних рачуна за 20.8 мил.

КТУРА

на 688,6 мил. динара; напротив, потраживање државе повевало се за 2,6 мил. на 7,4 мил. динара. Упоређено са стањем обавеза по вичењу пер ултимо 1934 год., када су износиле свега 865,8 мил. дин, обавезе показују повећање од 619,9 мил. динара. Ту се међутим мора узети у обзир да је њихово смањење у последњој недељи 1934 године износило 3497 мил. динара , дакле за 227,3 мил. више но у последњој недељи ове године.

Зајмови показују с обзиром на крај године доста мало повенање од свега 8,9 мил. динара, од чега отпада на меничне 5,8 мил. а на ломбардне 3,1 мил. тако да они износе свега 17853 мил. динара што показује додуше мало повећање према крају 1934 године, али, што је врло интересантно а и врло карактеристично за политику коју спроводи Мародна банка, смањење од 15,8 мил. динара према претпоследњој недељи 1934.

Подлога се је повећала за 3,9 мил. динара; од тога отнада на злато у касама 9,8 мил. а на девизе 3,3 мил. ДИнара. Злато на страни смањило се укупно за 9 мил, динара, па изгледа највероватније да је оно ушло у касе Народне банке. Укупна подлога износила је према томе 1464,3 мил,