Народно благостање

(Страна 90

показују све више интереса за сађење воћа. Неке општине

су већ посадиле велики број садница.

— Пронзводњу сирћета непосредно од превреле комине брашнастих материја, одобрио је Министар финансија, пошто се сировина из комине путем филтрације излучи.

— Hercegovačkog luka arpadžika, koji već uživa svetski glas, proizvodi se sve više. Prošle godine ga je proizvedeno 150 vagona, izvozi se u Englesku i Francusku, a najviše u Nemačku. — Cene jaja u Austriji su pale u poslednje dve nedelje

za 25—30% zbog povećanja uvoza iz Poljske ı Mađarske, koji je izazvan novim poteškoćama za izvoz iz Ovih zemalja u Меmačku. ИНДУСТРИЈА

— Љубија, највећи наш рудник гвожђа, према „Југ. Лојду“, започео је ових дана рад пуним капацитетом м примљено је поново неколико стотина отпуштених радника, док је прошле године радио са смањеним капацитетом. Обнова рада са пуним капацитетом је због уговора о извозу 300 хиљада кгр. руде гвожђа у Данску. |

— Стројна товарна ин ливарна у Љубљани је отказала посао свима радницима, јер услед кризе мора да обу-= стави посао. Она је једно од највећих индустријских предузећа у Љубљани. У нормално време је у њој запослено 600 радника. ;

— Највећи млин у Хрватском загорју и Међумурју Пустов млин у Иванцу, који је радио за цело Загорје и Међумурје обуставио је посао. Много радника је остало без посла. | |

— Nova fabrika aviona počeće se gradi, prema pisanju .

„јисозјоу. Lojda” početkom ovog proleća u okolini Beograda, jer je ovih dana u Lionu postignu sporazum između nekih паših industrijalaca i preduzeća „Bleriot”. |

— Proizvodnja svih rudnika uglja, koji su pod upravomni sarajevskog rudđarskog ravnateljstva iznosila je prošle godin» 1,600.000 tona, za 100.000 tona manje nego u 1932 god. Od toga je prodano 1,550.000 tona u 1932 i 1,450.000 tona u 1933 god. Taj pad se pripisuje smanjenju rada u industrijskim preduzećima. :

_ Boravak dvojice prestavnika američke industrije u Budimpešti izazvao je veliko interesovanje u krugovima ташstrijalaca. Izgleda da se radi o uspostavi interesnih veza između američke i mađarske električne industrije.

ТРГОВИНА

— Нови талијанско-румунски трговински уговор кон.

тингентирао је увоз румунске товљене марве на 18.000 ком.

— Енглеска је повећала свој извозни контингент вискиа за Америку са 100% пристајући да Америка повећа. "увоз шунки и сланине са 6 на 76% укупног енглеског увоза.

Овај споразум иваввао је велико огорчење код европских

земаља које имају јако развијену производњу свиња.

— Промет на загребачкој берзи износио је: 1933 г. 509,4 мил. дин. укупно према 556 мил. дин. у 1932 г. и 3.212 мил. дин у 1931 г. Највећи део отпада на девизе: 397,4 мил. дин.; 416,5 мил. дин. и 2.8734 мил. ДИН. У прошлој години најјаче је опао промет са доларским обвезницама.

—- Трошарина на вино и ракију увешће се у Дринској ,

и Савској бановини, према одлукама банских већа

— На Љубљанској берзи укупан промет износио је:

прошле године 130,1 мил. дин. према 160,6 мил. дин. у 1932 год. и 871 мил, дин. у 1931 год. Највећи део отпада на промет са девизама, који износи прошле године 126,4. Мил. дин. према 148,1 мил, дин. у 1932 год. MONO SP

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

готове су кори

Бр. 6

—_Промет на скопској продуктној берзи износио је: 1933 год. 669 вагона у вредности 9.807 хиљ. дин. према 698 вагона у вредности 8.746 хиљ. дин. у 1932 год. Највећи део и по количини и по вредности отпада на пшеницу.

— Загребачко Удружење трговаца упутило је надлежнима (претставке у којима протествује против јапанског демпинга и тражи што пре ревизију трговинског уговора са

" Јапаном.

— У Скопљу је основана дуванска задруга за извоз дувана. ·

— Извоз стоке из Мађарске у прошлој, према претпрошлој, години знатно је напредовао. Код свиња се повећао за 50%, живине за 30%, дивљачи за 20%, док је онај оваца

__- опао за 20.000 ком. i

— У Француском парламенту једна група народних посланика поднела је предлог да се одмах забране термински послови у житарицама на свима робним берзама. Предлог је мотивисан катастрофалним падом цена.

"Tursko-jugoslovenski centralni biro za izvoz i prodaju opiuma već je započeo radom. Troškove za njegovo izdržavanje podnosiće 26% jugosiovenska a “74% turska vlada. Njime upravljaju fri delegata, dva turska i jedan jugosiovenski. Eventualni sporovi će se rešavati putem izabranog suda, kome će naizmence preftsedavati pretsednik Trgovinskih komora u Carigradu i Beogradu po redu, za svaki slučai drugi.

ке a3a 1955 OJ „MaDO, .HOF Блакгостања“ Kao M додатка „Анализа Биланса“

Цена је комаду 13.— динара, а обе 25.— динара.

pe за

= = =

_ Pretstavnici zainteresovanih država za izvoz lake građe u Italiju i to: Jugoslavije, Austrije, Rumunije i Sov. Киsije sastali su se 29 i 30 pr. m. u Trstu, i jednoglasno doneu zaključke o normalizovanju дођаме, sortiranja, cena, prodajnih uslova, arbitraže itd. Prema tim vestima i Sovjetska Rusija učestvuje u zajedničkom radu s nama i ako nema uređenih ni trgovinskih odnosa. Međutim svi ii ugovori o standardizaciji ne znače: za nas mnogo jer zavise od pretstojeće carinske politike Italije prema našem drvetu, Napominjemo, da su vešti O tome sastanku vrio kontradiktorne.

_ ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Питања спољне трговине понова. долазе на дневни

„ред у Сједињеним Америчким Државама, O извозу се до са-

да мало старало, јер се овај, благодарећи депресијацији долара, налавио у повољном положају. Једино су, у духу нове економске политике, предузимане извесне организационе мере у које спада: оснивање егзекутивног комитета трговачке полиције, спајање савеза увозне и извозне трговине

'y National Foreign Trade Council m ycnocrTaBjbahbe сарадње

између овога и комитета трговачке полиције. На другој страни посебним кодом извозне индустрије биле су ослобођене извесних оптерећења ради јачања конкурентске снаге на ино-

· страним тржиштима. Сада је на дневном реду оснивање из-

возне GauHNke (National Foreign Trade Bank) ca капиталом од

„30 мил. дол. од чега ће 25 мил. дол. уплатити Рефико, а

осталих 5 мил, извовници. Ова банка уживаће код америчких