Народно благостање

Страна 84

Koliko se iz dosadanjih programatskih izlaganja može razabrati, kriterijum, koji će služiti ža razvrstavanje preduzeća biće istovetnost potrebe koju pokrivaju njihovi proizvodi. Na pr. odelo, stan itd. Ni u kom slučaju ne smeju više postojati horizontalne organizacije, koje obuhvataju preduzeća raznih privrednih grana. Isto tako ne sme biti nikakvih udruženja poslodavaca ili radnika koja bi obuhvatala poslodavce ili radnike raznih јој vrednih grana. Zbog toga su u maju prošle godine 7abranjeni radnički sindikati, a krajem prošle godine i sve poslodavačke organizacije. Značaj ukidanja ovih organizacija vidi se u tome, što se pojedinac više ne sme orga– nizovati u smislu klasnih suprotnosti. Kad bi postojale organizacije poslodavaca i radnika tada bi postojale dve grupe, koje bi se borile kao klase. Vlada se nada da će protivnici u korporativnoj organizaciji postati sarad-

nici, jer će i poslodavci i radnici zajedno raditi na na-

pretku preduzeća u kome radc Istina, u Nemačkoj postoji velika horizontalna organizaciia, Front rada, koja skuplja sve poslodavce i radnike, ali težište njenog rada nije privredno. Pre svega njen je zadatak da organizuje kako će se provesti slobodno vreme. Ona neče biti član pravila o redu i radu u preduzeću, koja sadrže uslove

U prošloj godini je pokušavano da se u pojedinim industrijama organizuju korporacije, ali su ti pokušaji privremeno obustavljeni, jer se. pokazalo da stvaranje korporacija zahteva mnogo predradnja i vremena.

U Nemačkoj dakle nedostaje korporativna organizacija, kakva je već sprovedena u Italiji. Ali ie početkom ianuara donesen zakon za zašlitu nacionalnog rada, koji pretstavlja radikalnu promenu dosadanjeg stanja, uvod u korporativnu organizaciju. Zakon stupa na snagu 1 maja о. g. Već smo rekli, da je najniži stepen korporativnog sistema pojedinačno preduzeće. Zbog toga ı leži težište spomenutog zakona u tome kako će da se organizuie rad u pojedinom preduzeću. Postulat |e solidarnost radnika i poslodavaca |{ednog preduzeća, u čemu poslodavac igra ulogu vođa. Time on dobiia u odnosu prema dosadanjem stanju veću slobodu. Poslodavac propisuje pravila o redu i radu u preduzeću, koja sadrže изјоуе rada, na pr. početak i kraj traianja ustanovljenog radnog vremena, vreme radnog odmora, visinu nadnica, vreme njihove isplate, propise. za obračun akordnog rada, propise za olsustvo itd. U isto vreme se njegova

ПРОФ. Л. ТАУБЕР

II II JOJO |. ODU ___Bp 0.

sloboda ograničava time što se mora brinuti za dobro radnika. U komentaru novog zakona je istaknuto, da je želja o solidarnosti radnika i poslodavaca pitanje novog privrednog. duha, koji se ne može stvoriti od danas do sutra. Zato je država ustanovila organe, koji se brinu za izglađivanje nesporazuma. Prvi takav organ je, Ромегеnički savet, pretstavnik radnika, Кој; зе bira u svima preduzećima koja imaju više od 20 radnika. On ima pre svega savetodavne dužnosti, ali je u isti mah i neka vrsta kontrole, jer se može po svima pitanjima u kojima se ne složi sa vlasnikom preduzeća žaliti novo ustanovljenim organima za kontrolu socijalnog reda, tako zvanim Poverenicima rada. To |e druga ustanova koju predviđa zakon za zaštitu nacionalnog rada. Za svaki veći srez postavlia se takav Poverenik rada od strane države, a svi poverenici stoje pod upravom Državnog poverenika za rad. Ovaj prima instrukcije od vlade, naročito od Ministra rada. Punomoći tih roverenika su vrlo velike. Oni se moraju brinuti za održanje radnog mira. Mogu pro-

- pisivati pravila o redu i radu u preduzećima, ustanovlia-

vati minimalne nadnice i druce uslove za rad. Trećim zakonom predviđeni organ ie Sud socijalne časti. On ka-

Žžnjava nesocijalne postupke, koji su nabrojani u zako-.

nu. Na pr. kao nesocijalan postvopak se označava ako poslodavac zlonamerno iskorišćuie radnika, ili povr•đuie njegovu čast, ilj ako radnik remeti radni mir педоzvolienim postupcima. Kazne su neobično stroge: HOVčane kazne do 10.000 maraka, udaljavanie poslodavca iz njegovog preduzeća, oduzimanie posla radniku itd. Sudovi socijalne časti se usfanovljuju kod svakog Poverenika rada. Oni su sastavljeni iz iednog sudije kao pretsednika i od po jednog pretstavnika poslodavaca i

· radnika.

Prema novom zakonu novi socijalni red se stvara iz zajedničkog rada poslodavaca i radnika, koji uređuju Poverenici rada i Sudovi socijalne časti. Novi zakon teži da poslodavci i radnici oo mogućnosti svoje međusobne odnose urede sami. Do sada je te odnose obično uređivala država, |er se poslodavačke i radničke oruanizacije često nisu mogle sporazumevati, a nekad to nisu ni htele, ier su. se bojale odgovornosti pred svojim članovima. Sprovođenjie novog zakona pokazaće gde će u budućnosti ležati težište uređenja socilnih odnosa, da li kod samouprave preduzeća ıli kod Poverenika rada.

ПРАВНИ ПРЕГЛЕД.

ПРЕТВАРАЊЕ ПОВЕРИЛАЦА У АКЦИОНАРЕ

(Правна анализа)

Уредба о заштити новчаних завода предвиђа за банке, које су запале у једну тешку ситуацију и не могу да одговарају редовно својим обавезама, три излаза: одлагање плаћања, ванстечајну ликвидацију и санацију, а код санације једну нарочиту меру досад непознату нашем законодавству о акционарским друштвима — делимично претвапрање повериоца у акционаре, односно у власнике ужитница:

Пошто је ова институција потпуно нова за наше право, кратке одредбе Уредбе могу изазвати у пракси разноврсна и понекад неправилна тумачења. Ова могућност донекле

предвиђена је чл. 59 Уредбе, који овлашћује министра правде да у споразуму са заинтересованим министрима издаје аутентична тумачења прописа Уредбе. Та тумачења, изгледа, неће се издати пре него Народно претставништво не да сагласност.

Санација новчаног завода почиње с отписивањем резервног фонда и других резерви, валоризацијом непокретних имања, билансирањем државних папира по цени коштања и издавањем задужница (заложница) обезбеђених на непокретној имовини и на хипотекарним тражбинама новчаног завода. Ако и после свега тога завод мора да отпише“ због претрпљених губитака, целу главницу (чл 30)