Народно благостање
24 фебруар 1934. |
енстекењомеништвишеекешне (ј toku poslednje godinč je u Sadska praksa na strani
Ruzvelta \ zakoni mne slažu sa američkim - ustavom. Naročito |e naglašavano, da je ustavom zagarantovana privredna slobođa i sloboda
LU NL
STA PE tra raj
ugovora i da je zbog toga državno regulisanje radnog vremeha, ,
nadnica, uvođenje moratorijuma itd. protivustavno. To pitanje je još više izazvalo raspravu u javnosti, kada se nedavno VIhovni američki sud prvi put bavio pitanjem ustavnosii zakona iz nužde. Radilo se о zakonu, Roji je izdala država Minesota i hipotekarnim dužnicima dala dvogodišnji 'moraforijum. Pove-
rioci Su se protiv toga zakona žalil: redovnom suđu ,a On je taj
zakon proglasio protivustavnim. Druga, viša sudska imstancija je to rešenje ponišlila. Na posletku je žalba došla pred Vrhovni
sud. Ovaj je doneo odluku, da država u vreme маптедпе ро-
trebe ima pravo na vanredne mere. То je uvek vredilo za vreme poplava i zemljotresa, pa isto tako mora da vredi ı za
sadanju privrednu krizu, koja se može uporediti sa ovakvim
elementarnim nepogodama. Zakoni iz nužde su dakle ustavni. Ova presuda znači veliki prelom u dosadašnjoj američkoj pravnoj praksi. Do sada je Vrhovni sud poništavao sve prekršaje protiv. slobode rada, pozivajući se na Ustav. Uvek je bilo upadljivo obrazloženje presude: prava poverilaca. moraju biti zaštićena. Sada su se od devet sudija petorica, među njima i pretsednik, odlučili za promenu dosadašnie sudske prakse. | : U govoru pred Kongresom, krajem januara 0. 8., Ruzvelt
· je izjavio, da zakonodavstvo, sudska praksa i upravna delatnost imaju zadatak da prilagođavaju privrednu i socijalnu strukturu” zemlje sadanjim potrebama. Glediš:e, da se sudska praksa ima da prilagođava privrednoj i socijalnoj strukturi sasvim je nOVO.
Tome gledištu su se priključila i petorica sudija, dok su ostala
četvorica branila dosadanju praksu, naime, da se sudija ima Ograničiti samo na strogu interpretaciju i primenu zakona. OdIukom Vrhovnog suda je Ruzveltov položaj učvršćen, pošto je pre toga dobio ogromno. poverenje i od Kongresa. Time on ima za svoje zakone iz nužde jaku pomoć protiv eventualnih tužba pred зидотп.
-z=—=—===—=zZ=GHHzzzzMGEZG · . У извештају белгијске На-
Како се не може објаснити _ родне банке од 25 јан. 0. 1
криза. изашао је чланак професора Бодиена: „О куповној снази, тржишту и кризи", од кога смо добили извод. У њему професор Бодиен вели да су два објашњења кризе сасвим погрешна. Прво је теорија да постоји општа хиперпродукција. Криза није дошла због поремећења равнотеже између целокупне тражње и понуде него због поремећења те равнотеже у неким привредним гранама, Друго погрешно објашњење је теорија рђаве поделе националног дохотка, према којој је дошло до кризе на тржишту због тога, што радници примају сувише мален део националног дохотка. Против ове теорије говоре најпре теоријски аргументи. Део који радници не добију примају "друге класе, те и овај део долази поново у народну привреду осим у случају тезаурирања. Према томе се рђавом
__БАРОДНО_ БЛАГОСТАЊЕ
američkoj štampi češto iztažavana sumnja, да зе Кизеубом
/
Črpaga 137
"поделом 'националног дохотка не може објаснити стагна-
ција на целокупном тржишту. Даље, против ове "теорије ковори и чињеница, да су пре почетка кризе радничке над“
нице биле највеће. Професор Бодиен "објашњава кризу на
следећи начин: На почетку кризе део предузимачке зараде
"мало расте на рачун радничких надница, то повећава нове · инвестиције, а ове нову тражњу сировина и радника. Цене ~ | наднице скачу. Пораст надница иде на штету предузи-
мачке зараде. Тиме расту трошкови производње и приближавају се продајним ценама док их не достигну и коначно че прекораче, Поред тога се повећавају. нове инвестиције у чеким гранама у јачој мери у односу према другима. "По
_ правилу би куповна снага требала расти у једнакој сразмери
са порастом производње, али то правило не важи у моменту
· када производња иде у. правцу тде је. потрошња ограни-
чена. Тада предузимачи не могу да покривају трошкове коштања,
У колико овај извод тачно репродукује мишљење професора Бодиена, он узроке кризе своди на високе наднице и неједнак развитак појединих производних грана. Против теорије високих надница можемо навести аргументе проф. Бодиена, које је он употребио против теорије рђаве поделе националног дохотка. Он каже, у колико радник добија мање, у толико предузимач добија више. Најглавније је да предузимач издаје своју зараду. Исто то вредиму противном случају. У колико предузимач добије мање, у толико радник добије више. А и радник не тезаурира него троши своју зараду. Може постојати дакле само промена у правцу тражње, на пр. да се тражи више потрошних артикала, а мање сретстава за производњу. Али падање тражње на целокупној линији не може никако уследити због високих надница, | O
Излагања професора Бодиена о неједнаком развитку појединих производних грана нису спорна. Њихово подвлачење није ни мало оригинално, јер на то упозорује свака брошура и књига написана о кризи. Толико је пута нагла-
"шено да је капацитет појединих главних индустрија, на пр.
железне и челичне толико порастао, да се. сав не може искористити ни код знатног побољшања коњунктуре. Међутим то је само описивање карактеристичних ознака кризе, али није објашњење узрока кризе. Зато би нам проф. Бодиен морао да каже зашто је дошло до огромног пораста у појединим производним гранама и зашто је овај пораст довео до кризе у целокупној привреди, јер је у нормалним приликама механизам тржишта сам отклањао јако проширење производње. Ако на пр. у некој производној грани производња надмаши могућност пласирања, онда пад цена и смањена рентабилност нагони предузимача да ограничава производњу, И у колико може извлачи уложени капитал и преноси га у друге рентабилније гране. Тумачењем хиперпродукције у једној производној грани не може се дати објашњење за узроке кризе у целој привреди. Истина Бодиен говори о хиперпродукцији у много производних грана. Али зашто је у исто време могло доћи до те хиперпродукције у разним производним гранама, професор Бодиен дужан је да нам одговори,
гвава
__ ОБАВЕ! ИНДУСТРИЈА |
_ — Према подацима Удружења индустријалаца у Новом Саду на његовом подручју било је крајем Прошле тгодине "регистрованих 344 предузећа и то 74 цигларско-црепарске индустрије; 69 текстилне и конфекционе; 46 пољо"привредних и "прехранбених; 44 електричне централе; 36
ТАЈНА СЛУЖБА
металургијске; 20 хемијске; 12 шумске; 9 дрвета; 8 кла-
ница; 10. камена и цемента. Ова предузећа су искоришћавала око: 30%' свога капацитета,.
· — 28 марта 1933 у Пољској је донет закон о-картели="ма. У смислу овог закона до сада је. пријављено. 186 картел
ских споразума.