Народно благостање

Страна 216

нижих организација треба по могућности узети већ постојеће привредне организације. Када све практичне појединости стварања нових организација буду готове, онда их држава легализује. ~

У свом великом говору од 12 марта Хитлер је нагласио појачање борбе противу незапослености. Између осталога рекао је, да на једној страни постеји велика потреба за најнужнијом робом, а на другој страни велики број неупослене радне снаге. Решење проблема он види у повећавању производње, која ће имати за последицу увећање прихода. Да би се ово постигло неопходна је државна интервенција. Али се општа сретства могу дати само под условом, да се покрене приватна иницијатива и привреда постепено постави на властите ноге. Предуслов за ово јесте образовање новог капитала што се може постићи само поверењем улагача. Због тога се морају избећи самовољне мере и лакомислена буџетска политика. Хитлер иде стопама Рузвелта у сузбијању "незапослености

О појединостима нових мера за сузбијање незапосле-

ности сазнајемо више из говора и чланака државног секре-.

тара мин. финнсија Рајнхарта, који се сматра творцем највенег броја закона из ове области. Код садашњег плана ради

'се углавном 0 продужењу мера, које су предузете још у про-

шлој години. Најважнији закони јесу:

1) Закон о стварању посла од ! јуна, којим је за јавне радове стављено на расположење око 1.400 мил. MK. Финансирање се врши тако, да јавна тела, која изводе радове, издају менице. Ове се редисконтују код Рајхсбанке, а њих ће држава исплатити у току буџетских година 1934—1938. Од ове суме за ову годину стоји на расположењу још 900

Мил. МК.

2) Закон о ослобођењу пореза, репаратура и нових продукционих сретстава (1 јуни). Износи, који у ову сврху буду издати до 1 децембра 1934, изузимају се из пореске основице. Изгледа, да је с овим законом учињена широка

употреба, јер министарство финансија сматра, да је ово

допринело упослењу пола милиона радника,

3) Закон о порези на моторна возила (10 април). Према овоме, сва моторна возила, која су регистрована TIOсле 31 марта 1933, ослобађају се порезе. Према рачуну министаретва финансија губитак ове порезе у прошлој години надокнађен је уштедама у издацима за незапослене и пове-= ћањем пореског прихода од повећане производње моторних кола. Институт за истраживање коњунктуре цени, да је ова у прошлој години, према 1932, порасла за /130%.

4) Закон о олакшању закључивања бракова од 1 јува, који предвиђа давање зајмова у свима случајевима када је жена до брачног стања била упослена. Од августа до децембра дато је 150.000 зајмова, а за ову годину рачуна се са 200.000. Према томе, овим путем створиће се посла за 350.000 неупослених радника.

5) Закон о оправкама зграда од 21 септембра, који предвиђа давање кућевласницима повољних зајмова од 2050% трошкова У ову сврху стављено је на расположење 500 мил. мк.

6) Закон о грађењу нових аутомобилских путева од 27 јуна. За ову годину предвиђени су издаци на ово у износу од 700 мил. мк.

Према томе, у овој години за стварање посла биће из-

дато из сретстава јавне руке три милијарде марака у форми готовог новца или разних олакшица. То је 50% више од суме издате у 1933.

БАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__I | Bp. |4

a: — Engleska je pristupila planskoj Originalni pokušaji organizaciji poljoprivrede. sa regulisanja proizvodnje ciljem povećavanja vlastite prokrompira u Engleskoj ~ izvodnje i гесинзапја ržišta.

aaa ama | Posle ZŽita, slanine, jaja | mleka,

„sada se sprovodi planska organizacija proizvodnje i unovčavanja

krompira. Engleska u krompiru ima hiperprodukciju, te je zbog toga prilikom nove organizacije trebalo rešiti i ovaj problem. Zbog toga je planska organacija zamišljena na taj način, da se ograniči uvoz i spreči mogućnost daljeg povećavamja proizvodnje. Samo. na taj način mogu se proizvođačima zagarantovati rentabilne cene. Rešavajući problem hiperprodukcije ona nije pošla putem kojim su :šle druge zemlje. Umesto smanjenja: proizvodnje ona je pristupila merama, pomoću kojih će na “ržište prepustiti samo robu odgovarajućeg kvaliteta.

Zakonom o organizaciji unovčavanja krompira. predviđeno je da roba namenjena prodaji mora biti propisne krupnoće, koja se prema ishodu Žetve, može da menja. Na slučaj dobre žetve krupnoća se povećava i obratio. Ostali deo krompira može se upotrebljavati isključivo za ishranu stoke. Odabiranje krompira za бе угусе зе ротоси пагостћ rešeta kod proizvo= đača, a kontrolu nad ovim угасе centralna organizacija za unovčavanje. Time će biti smanjena i regulisana ponuda šio će morati imati za posledicu i povećanje cene. Da bi se sprečilo dalje povećavanje površine pod krompirom, uvedene Su vrlo ViSsoke poreze.

Ovaj pokušaj sa krompirom treba da pokaže, da se bež

| skupe i komplikovane organizacije i bez birokratske kontrole

može da ufiče na proizvodnju, iržište i cene. Odstranjenje sa “ržišta robe, koja je kvalitativno. rđava,

svakako odgovara ekonomskim principima. Engleska je ovde ne-

sumnjivo našla najcelishodnije rešenje probiema hiperprodukcije

ii podizanja cena. Ali je problem mnogo teži na strani one druge

količine, koja neće biti prepuštena tržištu. Cene ovome krompiru, zbog ograničene prođe, biće uvek niske. To može stalno да раrališe efekat povolinih cena. Zatim teškoća postoji i u utvrđivanju jedinstvene propisne krupnoće s obzirom da ova nije ista па Svima žemljišuima. Zbog tih teškoća moglo bi se desiti da

· izvesnim proizvođačima bude onemogućena prodaja na tržišiu.

Досадање мере за заштиту п0Планирање у чехословачкој 'Ропривреде у Чехословачкој пољопривреди показале су, да се искључиво помоћу регулисавања тржишта не могу постићи жељени De: зултати. Оне нису могле да спрече хиперпродукцију житарица нити друге поремећаје у пољопривреди, те се због тога сада прелази на планирање. Створен је већ план о оснивању житног монопола, а планска организација биће такође предузета и у области сточарства. На место закона од 1932, којим су уведени увозни синдикати за аграрне производе, сада треба да се приступи извођењу планске организације чије је детаље израдила Пољопривредна академија у Прагу. Овај план односи се углавном на житарску производњу, док ће се регулисању сточарске привреде приступити доцније, пошто министарство пољопривреде буде предузело још неке мере. Ових дана влада је објавила Уредбу о производњи и трговини вештачким мастима и уљима, а ускоро биће регулисана и производња и трговина млеком. Уредба о производњи и трговини вештачким мастима

и уљима слична је у свему немачкој из 1933 год. Она треба да онемогући конкуренцију маргарина домаћем бутеру и домаћој масти и да појача производњу уљаних биљака. Односи се на све масти и сиреве за чију се производњу не употребљавају ни млеко ни сточна маст, као и на биљна уља, која имају текуће стање до 15090. Помоћу контингентирања производње и увоза вештачких масти треба да се смањи