Народно благостање

Страна 282

у споразуму са прашким Сједињеним текстилним фабрикама

— Косманос — подигне у Цељу фабрику за штампање па-

мучних тканина.

— Чехословачка влада објавила је закон по коме се оснивање нових и проширење постојећих предузећа у индустрији стакла не може убудуће вршити без одобрења министра трговине.

— У Вишковима се подиже нова фабрика за прераду конопље,

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Према извештају данске Народне банке извоз јаја и путера из Данске био је у фебруару месецу о. г. већи, а сланине и масти мањи него у истом месецу 1933 г. а његова вредност износила просечно недељно 12,5 мил. круна према 12,9 мил. кр. у 1932 г. Вишак увоза у јануару 0. г. износио је 146 мил. кр., према 4,1 мил. у јан. 1933. Незапосленост организованих радника је крајем фебруара била 32,3% према 42,9% у истом периоду 1933 г.

—- Бугарска је у прошлој години извезла 2008 тона

__ораја у вредности 25.06 мил. дева, према 1102 тоне односно

12.28 мил. лева. у 1932. год.

— Ččehoslovački sindikat za stoku odredio je uvozne kvote ха mesec maj: 10.000 kom. svinja i 100 vagona masti.

— Austrijska vlada oduzela je poznatom stručnjaku za trgovinsko-politička pitanja Rihardu Hidlu zastupstvo u Međunarodnoj trgovačkoj komori. Povodom ovoga „Oesterreichische Volksewirt”, ističe velike sposobnosti Ridla.

"ТРАЖИ СЕ САРАДНИК СА ДОБРИМ ПОЗНАВАЊЕМ | ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ

— Због високе царине и исцрпљености вишкова дома-

_ ће жетве цена пшенице у Аустрији, у последње време, до-

стигла је 42 шил. за метц. Да би оборила овако високу цену, која више није била у интересу ни произвођача ни потрошача, влада је повепала мађарски контингент за 300.000 метц. (првобитни контингент за 1933/34 био је 500.000 метц., па је пре неколико месеци повећан за 700.000 метц.) и преференцијал са 3.20 на 7.20 зл. кр. После овога цена пшенице пала је на 33.50 шил., а брашна са 71—-73 на 63—65 шил.

— Latvija je odredila izvoznu premiju za jaja, koja iznosi dva centa po komadu, a davaće se za robu težine preko 55 gr.

— Talijanska vlada odlučila je da pristupi regulisanju uvoza sirovina i fo prvenstveno uljanog semena, bakra, vune i kave. Odmah posle ovoga vlada je objavila naredbi prema kojoj uvoz pomenutih proizvoda podleže odobrenjima, koja će se davati prema stanju razmene sa zemljom iz koje se želi da obavi uvoz. U vezi s tim pri Ministarstvu za korporacije osnovan je posebni komitet, koji će utvrditi modalitete izdavanja dozvola i izvIŠiti pripremne radnje za osnivanje konzorcijuma preko kojih се 5е vršiti uvoz pojedinih sirovina.

— Komentarišući podatke o spoljnoj trgovini u martu čehoslovačka štampa naročito podvlači porast izvoza i konstatuje, da je to posledica devalvacije krune, koja je, prema tome, opravdala očekivanja. Mi se, međutim, ne bismo mogli složiti sa ovim ојеdištem. U martu mesecu čehoslovački izvoz, prema febftuaru, povećao se za 183 mil. kr. Ali je isto tako porastao.i uvoz: za 65 mil. kr. A kao što je poznato Čehoslovaci su, odlučujući se na devalvaciju, Кгшпе, mislili prvenstveno na povećanje izvOZa. Sem “toga, treba uvažiti činjenicu da је tek nešto više od mesec dana prošlo od akta devalvacije, te je na ovakav razvoj spoljne “trgovine bilo i psiholoških uticaja. Njih

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _______ Бр. 18

će, međutim, u buduće biti sve manje, pošto је već nastupio skok cena. -

— OJUIyKOM чехословачке девизне комисије, листа производа, који се могу увозити без претходног одобрења, проширена је још са 59 тарифних бројева, од којих су 40 потпуно, а 19 делимично слободни.

— 23 марта ступиле су на снагу нове талијанске царине на увоз дрва, које су девет пута веће од досадањих. Талијани објашњавају ту меру жељом да заштите своју индустрију дрва, само при томе прећуткују колики су преференцијал дали Аустријанцима. -

COLMJAJIHA ПОЛИТИКА

— Sindikat francuskih bankarskih činovnika tražio. je od Du= merga da vlada ponova primi otpuštene činovnike, pošto postoji opasnost da ovi navale na druge profesije.

— Udruženje bankarskih i osiguravajućih preduzeća u Novom Sadu tražilo je od Ministarstva. finansija, da se obustavi naplata doprinosa od 1—8% na ukupnu sumu poreskog zaduženja, izuzev skupnog i poreza na poslovni promet. Predlog je motivisan time, što je ovaj doprinos uveden čl. 8 Zakona o naknadnim i vanrednim kreditima uz budžet za 1932/33 1 тије обnovljen. — Код Окр. уреда за осигурање радника Ha Сушаку прошле године било је просечно осигурано мес. 9664 чл., више за 726 него у 1932 г., а просечна осигурана надница је пала са 29.79 из 1932 г. на 28.74 у 1933 год. _

— Сузор је 1932 г. завршио са суфицитом од 13 мил. дин. Дефицит су имали 8 окружних уреда и то у: Дубровнику (4.484 хиљ. дин.); Сарајеву (1.564 хиљ.); Сплиту (1.544 хиљ.); Загребу (973 хиљ.); Осеку (896 хиљ.); Сушаку (465 хиљ.); Нишу (328 хиљ.) и Бања Луци (286 хиљ.); а суфицит све три болесничке благајне и 9 уреда и то: Уред у Београду (4.100 хиљ.); благајна „Меркур“ (2.202 хиљ.); Љубљани (2.056 хиљ.); Новом Саду (1.080 хиљ.); Суботици (874 хиљ.); Вел. Бечкереку (690 хиљ.); благајна. „Трговско“ у Љубљани (373 хиљ.); Скопљу (161 хиљ.); Сомбору (100 хиљ.); Тузли (77 хиљ.); „Омладина“ у Београду (59 хиљ.) и Карловцу (35 хиљ. дин.).

— Укупни расходи Сузора на крају 1932 г. износили су 263 милиона динара, од чега је отпадало на: хранарину 22,18%; потпоре за породиље 1,77%; за отпрему деце 1,60%; трошкове болничкога лечења 12,80%; издржавање болница и амбуланта 4,10%; апотекарске трошкове 11,20%; санаториуме 6%; погребнину 1%; зубе 1,80%; лекарске трошкове 11,50%: управне трошкове 18,20%; камате 2,80%; отпис инвентара 0,9%; отпис приноса 1,10%. Највећу. хранарину је имао Уред на Сушаку (36%), а најмању у Бечкереку (13%); управне трошкове највеће у Дубровнику (28%), а најмање болесничка благајна „Меркур“ (6%).

— Према подацима Сузора, просечни број осигураних радника у прошлој години по важнијим привредним гранама био је код:

Шумеско-пиланске индустрије 39.798; Хране и дића 36.472; Текстилне 32.111; Металне и машинске 31.138; Хемијске 9.835; Папирне 3.842; Графичке 7.746; Коже и гуме 3.553: Електричних централа 6.529: Јавнога саобраћаја 13.228; Приватних саобраћајних предузећа 8.185; Грађења превозних сретстава 5.911; Грађења железнице и путева 25.388; Грађења над земљом 35.117; Општинских послова 26.008; Трговине 50.789; Прераде коже 18.235; Столарства 16.021; Израде одела и чишћења 21.813; Кавана и гостиона 19.744; Хигијене 12.780; Кућне послуге 55.035: Новчаних и других завода 16.326. Пошто нема података за раније године, није могуће правити упоређења,