Народно благостање
28. април 1934,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 275
__ ЖИВА ЛЕШИНА — ПРОГОВОРИЛА!
1 Такфика „Занашлијг“ у одговору „ЕР, Благосшању“. = И Крупни. и сишни. капишал, — 11 Крупни
чапшталист «. Милан Сшојановић, — 17. Две врсше делашносши. — У
| Тактика „данатлије“ у одговору „MB. Блао гостању“ O
Већ је прошло пет година како оштро критикујем повампирење средњевековног еснафског духа у једном делу наших привредника, а нарочито код занатлија. Разни органи тих привред“ ника нису до данас ни једном речју реатирали на то писање. Прошле недеље одговорили су. еснафлије преко, нашим читаоцима свакако мало познатог, листа „Занатлија“, органа Земаљског савеза занатлијских удружења. Па како је тај Савез од стране београдских занатлија проглашен за живу лешину, то мислим да не чиним ником неправо, кад на чело овог чланка стављам рели. „Жива лешина — проговорила“. ~
Из чланка избија велика малициозност према мени, делимично између редова, а делимично изрично. Можда је то резултат дугог ћутања и трпљења, а можда је акт старе тактике у полемици, да се избегава стручна дискусија и прелази у личну офанзиву.
Ja истина немам никаквог службеног ни еснафског занимања, нисам заведен ни у какав службени нити еснафски регистар; али ипак лица, која желе да поред мог имена ставе још и професију нису у неприлици, јер ја сам уредник једног часописа, а то је једно занимање иако једино још нееснафско: Упркос томе „Занатлија“ је ставио поред мог имена речи: „Претседник А Д Боља А « тексту се даље вели, да ни ја ни „Народно Благостање“ „не кријемо своју предилекцију за питања крупног капитала, тј. за питања која интересују људе чији живот заиста тече у благостању."
П Крупни и ситни капитал
Везивање мог имена за фирму „Бата“ требало је да послужи као доказ моје необјективности. Рероватно да је томе требала да послужи и друга реченица, али је перу неуки писац упропастио ту мисао. Јер тамо се вели, да ја имам предилекцију за проблеме крупног капитала. То ни најмање
не значи, да сам ја у служби крупног капитала,
а писац је свакако то хтео да каже, јер интересовати се за један проблем не значи ни у колико прејудицирање односа писца према привредном реду, на који се проблем односи. Нико се није више интересовао за проблеме крупног капитала ол Карла Маркса, а његов однос према крупном изпиталу сличан је односу господе око „Занатлије' према „Народном Благостању . |
И ако разумем тактику личне офанзиве у по- | лемици, ипак налазим да је од органа једне при“. вредне групе — јер је „Занатлија“ орган Земаљ-
ског савеза занатлијских удружења, = дакле лист, чији је разлог опстанка и искључиви задатак одбрана интереса мале групе произвођача — куражно и наивно, да другоме подмеће или, ако хоће да пребацује, предилекција према једном посебном интересу. Читајући овај пасус у „Занатлији“ мени је пала на памет узречица којом наш народ у источ-
Ко је „Баша“ 7 |
HOM делу Србије генијално' персифлира морално
фарисејство: придржи ми, мајко, копиле, да види“
мо ко је поштена жена!
Уосталом крупни капитал је национално-економски интересантнији, а социјално-политички много напреднији од ситног. Економска историја је доказала да је крупни капитал, у поређењу према ситном, много социјалнији и хуманији. Он је много пре и много вољније умео да.се снађе и прилагоди законодавству O заштити радника, но што је то урадио ситни капитал. Нема бруталниler HM. безобзирнијег угњетача конкуренције и тица, која су зависна од њега, но што је ситни «апиталиста. Никад није крупан капитал онако злоупотребљавао своје раднике, како је то чинио ситан капитал. Он се и данас бори против социјалног законодавства, бежи од доприноса за обезбеђење радника, под изговором да му рђаво иде; бори се свом снагом против ограничења часова дневног рада, неће ни да чује за забрану ноћног рада итд. Никад индустријски радник није доживео ту тортуру, коју је доживео шегрт и калфа код малог капиталисте. -
- ИЕ Крупни капиталист г. Милан Стојановић Око „Занатлије“ је ситан капитал, и кад то
кажем, морам да подвучем један велики изузетак. Реч је ог. "Милану Стојановићу, претседнику Земаљског савеза занатлијских удружења. Г. Стојановић је почео своју каријеру као радник и социјалиста. Бавећи се општим или класним питањима он није занемарио ни свој приватни посао. Напро-
· тив, овај је напредовао —– У добри час! — тако да
је г. Стојановић данас сопственик једне врло велике радње, која'по своме волумену и другим околностима, нарочито, по капиталу, није занатлијска већ индустријска. II. Стојановић је, а ми му на том најмање завидимо, крупни капиталист. Он се дакле налази у друпи 7
ву људи, чији је социјални положај битно различит од његовог. Он свакако не воли да се говори 'о том диспаритету између његовог социјалног положаја и оног људи,
"које он води. Али противници обично најчешће
то искоришћавају, а масе то врло радо слушају. Ту лежи трагедија данашње ситуације у Земаљ-
_ском завезу занатлијских удружења.
Истина, крупна капиталистичко својство г. Стојановића не мора да га спречава, да буде поборник идеологије ситног каниталисте. Велики људи
умеју да одвоје своју идеологију од својих ин-
· тереса. Али то је слаба тачка у очима противника.
Ситан капиталиста не ве је више г Стојановићу. Лако је могуће, да је г. Стојановић прешао у офанзиву против мене, лично у нади, да ће тиме моћи
да поврати изгубљено поверење. Мрка кана!
"ДМ Две врете делатности
Површност и недовољно обраћање пажње на документације. омогућило је, да ме „Занатлија ослови као претседника подузећа „Бата“, Ја то ни-
=