Народно благостање
28 април 1934,
God. 1932 može se smatrati kao najnepovoljnija, ma da je osetno 'орадапје ! u 1931 godini. Jedino kod olovne ruđe 49% i. boksita za.3,8% |e porast u 1932 g. preraa 1931 g., dok je opadanje kod gvozdeme rude 78,8%, bakarne гиде 33,7%, pirita 33,2%, hromove rude 31,3%. Takođe je smanjenje i u topioni-
_ Ској рто моди код зтомог gvožđa 76,9%, cinka 446, a povećanje kod bakra za 23,9% i olova 0,64%.
Proizvodnja u prošloj godini suprotno 1932 сод. је rapidno porasla, izuzimajući hromnu rudu, gde je smanjenje 42% i sirovog olova 21%. Porast kod bakarne је 250% (а ромесапје је i prema 1929 с. 145%); gvozdene 200% (a ogromno smanjenje prema 1929 g.); olovne i cinkane rude 25% (ogromno рохеćanje prema 1929 g.); boksita 30% (a smanjenie prema 1929 g.20%); sirovoga gvožđa 400% (i skoro izjednačeno sa 1929 g.); sirovog bakra 36,5% (a porasi prema 1929 та 200%), спка 36% (а znatno smanjenje prema 1929 god) i p'rita 26,5% (a ogromno smanjenie prema 1929 god.).
Povećanje proizvodnje nastavijeno ie i u ovoj godini (na pr. proizvodnja bakra iznosila je za prva trt meseca O. 2. 10.873 fona prema: 9.705 tona u is:om periodu prošle godine).
Ovo. povećanje u prošloj godini išio je delom na DOVećanu domaću pofrošnju i preradu, a delom ma porast izvoza, A možda ima i manjih zaliha. Stanje metalne industrije se znatno poboljšava. Najbolje je radila teška i mašinska industrija, jer se prodaja njihovih proizvoda povećala za 30%. Takođe su dobro poslovale i fabrike za razne metalne predmete, a nešto slabije
livnice gvožđa. Povećao se i broj zaposlenih radnika u mefa-·
lurgijskoj industriji sa 20 hilj. krajem 1932 god na 31,3 ЕЦ. krajem prošle godine. Na povećanu дотаси preradu srovina uticalo je i izvesno smanjenje uvoza gvozdene robe sa 81.487 “ona na 71.622 tone.
S:rovi bakar zauzima u redu naših izvoznih artikala iedno Od prvih mesta. Za razliku od skoro svih drupgin naših važnijih :zvoznih artikala on pokazuje poslednjih godina stalan porast, čak i u 1931 i 1932 god. kada se sveiska rroizvodnja bakra nalazi i veijkom opadanju i kad se ogromne zalihe gOmilaju, a cene katastrofalno padaju, o čemu smo opširnije pisali u članku „Bakar u svetu i kod nas” (br. 16 od 1933 god.). Danas se zna/no popravio položaji u svetu, ne samo kod bakra nego i ostalih neplemeniiih metala, najvećim delom zbog sve većeg naoružavanja celoga sveta. Po količini naš izvoz bakra porastao je sa 19.270 tona u 1929 god. i 26.212 1. u 1932 god. na 35.510 tona u 1933 god., a po vrednosti: iznosio je 451 mil. ; 248 mil. i 203 ml. din. Cene su cd 1929 god. stalno u opadanju i to sa 23.510 din. po toni izvezenoga bakra na 9.430 din. u 1932 od. i 8200 u 1933 god.
Do sada se bakar vadio samo u borskim rudnicima, a sada se otvara i rudnik u Senjanovu kod Mrkonjić grada.
Izvoz cinka pokazuje u prošloj godini porast prema 1932 god., ali veliko opadanje prema 1029 god. (sa 4.427 t. u 1929 god. na 1.006 t. u 1932 g. i 1.798 t. u 1033 с.). Такоде 1 сепе opadaju, ali u manioj meri nego kod bakra.
Izvoz olova, gvožđa i njegovih izrada pokazuje opadanje i prema 1932 g. i prema 1929 g., dok je pad cena zaustavljen. Ostale rude pokazuju znatno poboljšanje izvoza u prošloj godini prema 1932 с. (за 162 bili. t. na 2242 bili. t.) ali to još uvek nije ni polovina količine iz 1929 god. (496 hilj.).
Gornji podaci nam pokazuju, da je dejstvo privredne depresije na našu rudarsku proizvodnju bilo različito, nepzde je dolazilo do izražaja kod smanjenja proizvodnje, negde izvoza, a kod svih na znatno padanje cena. Ali u prošloj godini ie osetno poboljšanje proizvodnje, a kod većine i izvoza i cena.
вилажигикишимнијанимиинјм на наљја мани мина аи нанијм ма нма и кане“
: ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. ПРЕЂЕ
R. G. DUM & CO.
винеџвик“ “a e
aMHaHHBE
“ в " u " = = а . " а “а
/
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Заре ТУЦЕПИ А летње ЈУ.
ЕН = a Ž 5 ODGOGOLGOGODODOGGDA OD ODODI NO O OROČISO OM OON OMJ LID 1JOLIO DOMENA ODL DOL па наиван акаваанак ван ЦАНННАНА НА УАЛЛА РАЛЕ И
Страна 271
Фармацеутска индустрија је у прошлој години према извештају Народне банке била У добром стању. Њена произ> водња се повећала за 20%, захваљујући опадању увоза страних производа. То нам показује увоз готових лекова, који је износио 1929 r. 123 тоне у вредности:36 мил. дин., 1932 г. 99 т. и 19,7 мил. дин, и 1933 г. 76 т. и 194 мил. дин.
Све већи развој домапе фармацеутске индустрије с јелне стране и све већа употреба специјалитета, < друге стране имали су за последицу да је апотекарима потребан све мањи број помоћника, који ће спремати, мешати и састављати лекове. Ово је дало повода Удружењу апотекарских сарадника у Новом Саду (према извештају „Правде“ од 21 прошлог месеца), да упуте следећу преставку Лекарској комори у којој се каже: „Фармацеутске фабрике и дрогерије на велико врше преко својих већином неквалифико-
Заблуда апотекарских помоћника
_ваних агената велику пропаганду за своје специјалитете.
Међутим, спремање, мешање и састављање лекова треба да је једино посао апотекарских помоћника и да плодове тога рада треба да беру само они, пошто су за стручну спрему утрошили много труда, времена и новца. Инвазија специјалитета свакодневно истискује једног по једног апотекарског сарадника из апотеке. Посао лекара припада само ле-
карима, а посао апотекара само апотекарима. Лекари треба
да смање на минимум преписивање специјалитета, а нарочито страних и да не примају нестручне агенте фабрика.“
Индустријализација и рационализација справљања лекова има за последицу смањење броја запослених, као што је то случај и код других привредних грана. Али то није разлог да се вратимо екстензификацији производње лекова. Претежни су општи интерес и народно здравље, а уз то производња лекова је јевтинија; концентрисана производња, такође олакшава често потребну хигијенску контролу.
У предратној Србији и у првим послератним годинама
"услед потреба државне администрације и формирајуће при-
ватне привреде скоро сваки стручан и школован човек могао је да добије стално место и обезбеђену егзистенцију. Данас то није случај, јер постоји хиперпродукција школованих људи. Исти је случај у свим осталим европским земљама. Пре неколико година на немачким универзитерима стављена је таблица са написом: „Универзитетска диплома није довољна за добијање службе“. -
још мање може да издржи критику други аргуменат. Наиме, да су апотек. помоћници до сада радили тај посао, тј. справљање лекова и да тако треба да останеи у будуће. Овај захтев је у пуној супротности са научним и техничким прогресом. Када би се друштво држало начела „Нека оре син као и отац“, онда би људи били још у пећинама заједно са медведима. По логици горњега захтева то би значило, да се данашњи технички прогрес не само спречи него и прогони. Тако би н. пр. машину за бетонирање требало демолирати, а њеног власника ухапсити за то што је одузео посао тројици радника.
Огромно опалој куповној моћи највећег дела нашега народа не одговарају високе цене лекова. На уштрб свога гдравља народ не може често да купи најпотребније лекове. Томе су допринели с једне стране високе заштитне царине за фармацеутску индустрију, и дрогерије на велико и високе апотекарске тарифе с друге стране. Следствено је опадао и волумен послова у апотекама, чиме су погођени и апоте-
ап нанниннаиквананајинаниманининнваваннивинцииикивавниничинамчнана
НАЈВЕЋА. ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАХТРЕЊ
ђериславићева 7.
= аанпвпнпнинаи