Народно благостање

12. мај 1934. 0 "određivanja izvoznih kvota, imaće za zadatak da prati razvoj prilika i cena na tržištu, da preduzima mere sa svrhom da ponuda odgovara tražnji, da prati kretanje zal:ha itd. U ovaj odbor kao save!odavci biće pozvani i pretstavnici industrije gume u Americi i Evropi. Sporazum važi od 1 јула 0. 5. do kada treba да bude ratifikovan od strane država potpisnica, do kraja 1938.

'Obratili smo pažnju našim čitaocima u br. 15. na mere пеmačke vlade, koje se odnose na privremenu zabranu kupovine – industrijskih sirovina i polufabrikata u inostranstvu i to tekstilnih, neplemenitih metala osim gvožđa, i od polovine aprila o. g. kože i krzna.

Uvoz i uporeba ovih materijala biće kontrolisana od naročito postavljene kontrolne organizacije.

Prilikom uvođenja ovih mera interesanino je baciti pogled na razvitak nemačke' frgovinske bilanse u prvom ftromeвебји 0. о. Uvoz industrijskih sirovina i polufabrikata pokazao je porast od 195 mil. maraka u novembru prošle godine na 245 uv martu o. 9., 10 јез! 2а 22%. Мајјасе ie porastao UVOZ SIfOvina za industriju produkcionih sredstava, kao železne rude, bakra, stolarskog i građevinskog drveta. Količina uvezenog bakra bila je za 75%, ostalih metala za 50%, građevinskog i Stolarskog drveta za 33% viša od one u prošloj godini. Veliki porast je također i kod uvoza koža i krzna za 42%, kaučuka za 37% i tekstin h sirovina za ca 17%. Kod uvoza tekstilnih sirovina ostao je udeo pamuka nepromenjen, veliki poras: pOkazuje uvoz vune (za 27%). Uzrok povišenja uvoza srovina je samo delimično spekulativne prirode. Povećanje kupovne snage u zemlji izazvalo je povećanje uvoza industrijskih sirovina. Dok je u prvom tromesečju prošle godine trgovinski bilans bio aktiVam Za 113 m'l. maraka, dotle je u istom periodu ove godine pasivan za 53 mil. maraka.

'Planska privreda sirovinama u Nemačkoj

а

Postojala je opasnost, da će spekulacija da iskoristi nepovoljno stanje deviznog tržišta, da nagomila sirovine 1 те _ ргомхтокије зкок сепа џи unutrašnjosti. Ali ne samo spekulativne mere nego i drugi laktori mogu uticati na pogoršanje privredпе situacije zemlje. Praktično je posvemu moguće da zlatni i devizni stok Reichsbanke jednoga dana privremeno nestane kao posledica oživljenja industrijske i trgovačke delatnosti. Snabdevanje industrije potrebnim sirovinama u tome slučaju onemogućeno je. Sa druge strane nemačka vlada ima veliki interes, da se fabrike podjednako snabdevaju najvažnijim sirovinama. Prerađa ovog materijala daje posla velikom broju radnika. Eksport prerađenih industrijskih sirovina je vrlo važan kako u pogledu borbe za smanjenje nezaposlenosti, tako i u pogledu popravljanja trgovinskog bilansa.

Vidi se, da je pitanje snabdevanja zemlje industrijskim sirovinama jedno od najvažnijih pitanja u Nemačkoj. Aktuelno je to pitanje postalo sada usled nepovoljnog razvijanja trgovin-= skog bilansa i usled nemogućnosti plaćanja u devizama ili zlatu.

Nemačka vlada primorana je bila da preduzme takve mere koje obuhvataju osim kontrole avoza i plansku razdeobu 50vina kao i regulisanje cena.

„А

Novi napori oko sanacije austrijskoga bankarstva

a KoKo

Posle saniranja Kreditanstalta bilo je najvažnije pitanje austrijskog bankarstva kako sanirati Bank Verein i Niederoesterreichische Escomptegesellschait, pošto je bilo očigledno, da vlada neće hteti da podržava iri velike banke, jer za [0 nije imala dovoljno sretstava. Više od godinu dana tražio Se način, da se izvrši fuzija ova tri zavoda. Do pre kratkog vremena smatralo se da će se fuzionirati Bank Verein sa Njederoesterreichische Escomptegesellschaft. Međutim, zbog sasvim različite poslovne strukture Ova dva zavoda, napuštena je ideja njihove fuzije,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 311

Vlada je donela odluku da 'Kreditanstalt preuzme svu aktivu 4

pasivu. Bank Vereina. Nova će se banka zvati Oesterreichische Kreditanstait und Wiener Bank Vere:n, Ova ovako ujedinjena banka preuzima od N-ederoesterreichische Escomptegesellschatt jedan manji deo pasive i aktive — uglavnome samo: zdrave bankarske poslove — и лови od 70 miliona šilinga, a veći deo, — industrijski angažmani —/ odvaja se i predaje novom ргеduzeću, pod firmom Oesterreichische Industrie Kredit A. G.

Kod svih tih operacija Kreditanstalt postupao je vrlo obazrivo. Tako su na pr. obadva zavoda morala sami da brinu za pokriće svojih dosadašnjih gubitaka. Ne samo da je za tO UpOtrebljen ceo njihov kapital i svi rezervni fondovi, nego je morala Narodna banka da pritekne u pomoć još sa oko 56 miliona Šilinga, i to: za povećanje kapitala 25 miliona šilinga, 16 miliona šilinga za glavn:cu Oesterreichische Industrie Kredit A. G. kao naslednice Niederoesterreichische Escomptegeseillschaft a OKO 14 miliona za obrini kapital. Pošto Narodna banka nije imala dovoljno sretstava, morala je da zatraži pomoć od države. Priznanjem deviznih ažija i S tim u vezi nove procene zlatnog i deviznog s'oka, dobija banka vanrednu dobit od 20 miliona Šilinga. A skoro isti iznos obećan je od države Narodnoj banci od prihoda kovanja srebrnog novčća.

Austrijske bankarske organizacije moraće proći još kroz izvesne izmene. Tu postoji još i Gesellschaft fiir Revision und Treuhandverwaltung, gde je pored Narod. banke zainteresovana i država. Potraživanja kod Wiener Bank Vereina su brisana a ona od Niederoesterreichische Escomptegesellschaft su prešla na Oesterreichische Industrie Kredit A. G., čiji ie glavni akcio-

'nar i poverilac Narodna. banka. Prema tome vrlo je verovatno,

da će se i ova preduzeća fuzionirati.

Kao jedina velika banka ostaje dakle Oesterreichische Kreditanstal: und Wiener Bank Verein, koja time dobija monopoini karakter. Smatra se da će se na taj način, moći izvršiti tac:onalizacija i u industriji. Tako na pr. vode se pregovori O fuziji dveju poznatih automobilskih fabrika: Austro-Daimler i Steyer.

Odvajanje regularnih bankarskih poslova od industrijskog finansiranja n'je još potpuno izvršeno. Ovi angažmani pretstavljaće posle ozdravljenja industrije jednu znatno smanjenu ali zdravu bilansnu poziciju nove velike kreditne ustanove.

___--_-- n Cm Naši novinari kao gosti nemačke vlade

а о O o 3 zu a re винил

Nemačka vlada je pozvala jugoslovenske novinare u goste u trenutku kada su službeni krugovi već znali, da se pregovori za irgovinski ugovor uspešno privode kraju. Istovremeno su i poljski novinari bili gosti vlade Rajha, ali nam sč čini da je doček naših novinara 610 srdačniji i svakako veličansiveniji. Ceo put od Beograda kroz Nemačku i natrag: obavljen je preko najvećeg nemačkog aviona „Feldmaršal Hindenburg”, koji je povučen iz putničkog saobraćaja i stavljen u rezervu samo za najsvečanije prilike. Relat:vna stabilnost te velike mašine omogućila je onim našim novinarima, koji dotle nisu leteli, da se SDpriiatelje brzo sa tim saobraćajnim sredstvom, koje je danas uzelo takve razmere, da već u veliko pravi konkurenciju svim ostalim saobraćajnim sredstvima.

Još Tacit je kazao da se Germani odlikuju velikim gostoprimstvom. Ta njihova osobina je došla do maksimalnog izražaja prema: našim novinarima; oni su bili preplavljeni pažnjom i ljubaznošću. Nemačka vlada ie želela da upozna naše novinare sa stanjem u nacional-socijalističkoj državi. Ona je u tome potpuno uspela. Naši novinari će moći da pišu o nemačkim prilikama na osnovu sopstvenog uvida. Oni su imali prilike da raZzgovaraju sa najuglednijim ličnostima, da dođu u dodir sa ljudima i iz sviju redova, da vide iz neposredne blizine nemački praznik rada, najvažnije ustanove macional-socijalističke države i da razgovaraju s ljudima, koji se teorijski i praklično inte-