Народно благостање

Страна 334

| Обрачунски курс за наше доларске папире био је ове недеље: ' |

И о. м. 43.6567 динара за ! долар а 14, 15 и 16 0. м. 43.6388 динара.

На њујоршкој (берзи нотирали су наши доларски -

палири:

7% Блер 8% Блер т% Селигман 30 јануара 23.50 24-— 35.50 28 фебруара 23.50 26:00 32.—38.50 28 марта 23.5) 24 _ 25 26 37. 23875) 25 априла 2345—24—— 25 —26.-— 40.50—40.2 маја 2350—2425 – 25.25—26—— 42. 42. 9 маја 23.50—24" 8 25.25 26. — 38.50—42.15 маја 2350 _ 24. 25.25—-26-— 37—42 —

Хоса на париској берзи захватила је ове недеље и наше папире, који су све од 7 0. м. веома чврсти, а највећи скок забележен је код свих папира све до 11 0. м., а после тога курсеви опет постелено попуштају. У последњој недељи имали смо забележене следеће курсеве:

Врста ЗУ SV ОМ ПАЛАМА 13 M. „i XV. 4% од 1895 114.50 115. —_ |20.50, 120:50 120. «~ı 117-— . 5% од 1902 19— 417.— 117.— 121 121 124417 % од 1906 108— 109— 109— 114— 114— 10941] % cm 1909 107— 105— 105— 109— 109— 1055% од 1913 15— 116— 117— 19— 119—. 119. 41].% од 1910 105— 104— 105— 10— 110— 10547]. % од 1911 110— 107—- 108— 110 110.— 10671% од 1931 145— ]144,— · 145.— 145— 146.—

Париска берза одобрила је 11 маја котирање нових југословенских фундинг облигација 5% из 1933 год. Ове облигације дају имаоцима југ. државних хартија од вредности, као и имаоцима ловова Крвенота крста за 90% износа купона, који скадирају између 14 октобра 1932 и 13 октобра 1933 год. Укупан износ тих облигација требао би бити 138.380.000 франака (у облигацијама од 250, 500 и 1000 opanaka).

Врло је мали износ у оптицају, пошто је већина портера оптирала интерне динаре. Облигације гласе на доносиоца и имају се амортизирати до 1957 године или ал пари или шестомесечним извлачењем или откупом на берзи. Купони (се плаћају шестомесечно (14 априла и 14 октобра). Слободни су од пореза, као и саме облигације. Облигације имају жуисанс од 14 априла 1934 г.

Облигација од 250 дин. нотира 67.50, што је врло повољан курс, према онима наших осталих хартија. |

На београдској девизној берзи износио је обрт, заједно са компензацијама и приватним пословима банака, који морају бити пријављени берзи у виду обрта, 9.59 милиона динара према 10.1 милиона у прошлој и 10.9 милиона у · претпрошлој недељи, Највећи обрт је забележен у приватном клирингу са Бечом, за 3.7 милиона, према 4.36 милиона у прошлој недељи; приватна роба у девизи Беч оскудева, због чега је курс износио 944 до 9.46 динара — а тражња преовлађује понуде, После Беча имамо највећи обрт у де-

визи Цирих, 2.13 милиона, затим долави девиза Лондон са 1.8 милиона, Париз са 324 хииљаде, Праг са 348 хиљаде итд. Курс грчких бонова је попустио од 33.50 на 31.775 и 32.50 а девиза Мадрид је тргована са 6.65 динара.

У слободном 'промету односно клириншком обрачуну тргована је девиза Лондон са 253.50 према 254— у почетку недеље; курс енглеске фунте нотирао је на циришкој берзи

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 21

16 o. M. 15.72; курс долара је био 3075/8, италијанска лира 26.15; француски франак 20.32, марка 121.80 итд.

На београдском приватном тржишту долар је нотирао ове недеље 49.— до 49.25; швајцарски франак 16.06; француски франак 326.50 а италијанска лира 420—— динара. Енглеска фунта нотира 253— динара. |

Што се тиче тржишта злата, оно је, од како је у Београду откривено шверцовање, постало врло занемарено. Понуде преовлађују, без сериозне тражње, што у многоме обара курс. Забележили смо, да је у диспаритету цене злата према Мађарској зарадио курсну разлику од 20 динара по наполеону. Напоменули смо да противу овог диспаритета између злата и цене девиза нема лека: то смо напоменули и прошле недеље и казали да имају ове зараде да постају арбитражом све мање.

Курсеви злата су нешто мало попустили, тако да злато нотира 17 O. M. 318.— динара за 1 наполеондор према 330— динара у претпрошлој недељи.

Шрите „Жародно Благостање“

ROBNO TRŽIŠTE Sirovine Na tržištu sirovina situacija |e postala čvršća. Sem šeсета, terpeniina, češljane vune, jute, kaučuka, kave i olova, cene svih ostalih srovina bile su ove педеје u porastu. Pad cena kaučuka nastupio je zbog neprirodno velike hose posle potpisa međunarodnog sporazuma. Kako izgleda sadanja hosa cena sirovina vidi se iz sledećih podataka, koje donosi „FrankТитег Дећцпо“ ( cene u zlatu): + % ргета 4-5-33 11-5-34 4-5-33

Pšenica: Čikago centi za bušel 47.14 52.28 „. 10:0 Pšenica Vjnipeg Nr. 1 centi za bušel 39.30 41.54 5.7 Kukuruz Čikago centi za bušel 27.19 2181 21 Kakao. Hamburg 50 kg rm 1578 165/8 4.7 Mast Čikago centi za libru 3.35 3.57 6:6 Pamuk Njujork centi ха libru 6.68 6.78 1.5 Balkar Elektrol. funfi sterl. za tonu 22.23 2288 29 Kalaj štand iunti sterl. za tonu . 145.91 146.99 0.7 Cink občan funfi sterl. za tonu 9.17 9.18 0.1

_ Soja pasulj London funti sterl. za tonu 3.23 3.38 4.6

Laneno seme London funti st. za tonu 6.37 6.77 6.3

Ako uporedimo cene na dan 11 maja ove godine sa Onima 4 maja prošle godine onda izlazi da imaju niže cene: pšenica, kukuruz, kakao, mast, soja pasulj, pamtik, juta, cink i Olovo. A cene sledećim sirovinama pokazuju znatan porast: laneno seme (sa 6.04 na 6.77 funti sterl. tona — plata London); laneno ulje (sa 11.91 na 14.32 funti sterl. za tonu — London), јап u čvrstom stanju (sa 36.08 na 73.14 šil. za куну. — Бопdon), češljana vuna (sa 15.91 na 19.14 pensa za libru — Antverpen), kaučuk (sa 1.83 na 4.09 pensa za libtu -— London), kalaj (sa 120.74 na 146.99 funti sterl. za tonu — Štand London).

Pšenica

Dejstvo, suše na cene na slobodnom medunarodnim tržištu nije bilo u onoj meri u kojoj se to moglo očekivati. Posle manje hosce situacija je postala mimija i cene stabilne. Nastupio je period iščekivanja poslovnog sveta, koji još uvek” ne može da zna kakve će sve mere biti preduzete od strane pojedinih država. Cene su u Roterdamu ostale nepromenjene,

Mađarska je, 0 rđavih izgleda ma 07 zabranila iZ-

VOZ pšenice, |