Народно благостање

19. мај 1934. и zadruga u obema zemljama raspolažu velikim kapitalima, koji su takođe bili stavljeni dotičnim bankama na raspoloženje.

Ali, као 510 10 obično biva u rukama nekih ljudi u bankarskim poslovima te su se banke vrlo brzo udaljile od svoga prvobitnog cilja, i, protivno izričnim propisima statuta iuupust:le

| ве u najraznovrsnije poslove. Angažmani su daleko preko mere koju određuju sopstvena sreds'va. Sasvim lakomisleno i prilično nelojalno ove su dve banke podizale kamatnu stopu na depozite daleko preko one koju “plaćaju šiedionice, i time prevukli veliki deo ušteđevine radništva. A tako рокирцеш карнан ulagani su u industriju i u Opšte dugoročno. Na 400 miliona franaka ipasive „Zadružne banke” nalazi se svega 4 miliona franaka sopstvenog kapitala. Prema 200 miliona franaka obaveza po Viđenju iznosila ie gotovina svega 34 miliona franaka, a 100 miliona franaka je straćeno učešćem u raznim poduzećima za fabrikaciju filmova i aviona.

„Belgijska radnička banka” morala je zatvoriti šalter u trenutku kad je prema 300 miliona franaka, koliko iznose ulošci, stojala prazna kasa. Ona ima zaleđene ikredite u tekstilnoj mdustriji i mdustriji — Oružja. -

Ne može se reći, da je povlačenje uložaka 'došlo odmah iz paničnih razloga, na protiv u Belgiji, na primer, ono je teklo polako i kao posledica privredne depresije, usled: čega su radnici morali |esti postepeno svoje gotovine, koje su bile delom uložene u potrošačke zadruge, a delom u „Radničku banku”. - U Francuskoj i Belg:ji je običaj, da se iz državnih sredstava sprečava pad banaka i spasavaju ulošci štediša. Оуде је to odbijeno iz razloga što su obe države konstatovale, da su stanja u obim bankama neutešna. Banke dakle moraju likvidirati, ali države su odlučile da spasavaju kapital ulagača i One potrošačke zadrtige, koje su još zdrve. Njima će se dati obilni krediti, fako da mogu odgovori:i svima obavezama prema liferantima i prema ulagačima. Među obavezama potrošačkih zadruga nalaze se i one prema dvema propalim bankama na još neuplaćen deo akcija. Uostalom u Belgiji je država uspela da pridobije poverioce potrošačkih zadruga na vrlo velike popuste.

Interesantno je, da su obe banke postale velike zahvaljujući lozinci da Šite maloga čoveka. Na suprot tome mali čovek ie pogubjo kapitale kod mjih, dok su mu ostale ustanove Za Za-

štitu malog čoveka, kao što su javne i regulativne štedionice, do sada pružile potpunu zaštitu. | Konzervativna i reakcionarna štampa u Obema zemljama gleda da iz ova dva kraha napravi kapital protiv socijalističkih stranaka. Pariski „Le TT emps” naročito ističe, da su se pojedine velike radničke organizacije ophodile i suviše kapitalistički, bez ikakvog osećaja solidarnosti sa malim ćovekom, jer su prve pojurile ida povuku svoje kapitale, ostavljajući malog čoveka na milost i nemilost kapitalističke države.

Nama se čini da je ovako upućena kampanja deplasirana. Ono što se dogodilo kod obeju banaka, u kojima su upravljali izvesni pretstavnici socijalističkih stranaka, događa se u masi već decenijama u bankama kojima upravljaju najzatucaniji ikapitalističko-komercijalni duhovi. Glavni uzrok padova banaka leži u ulaženju u angažmane, naročito industrijske, na mačin које nile u skladu sa postulatom zdrave bankarske politike. To su upravljači dveju socijalističkih banaka maučili od kapitalista. Ono. što bi se moglo prebaciti socijalističkim korifejiта ц obema zemljama, a naročito u "Francuskoj, to je da su u poslovnim stvarima i suviše brzo svršili školu kod svojih kapitalističkih kolega.

ri ep ea -a papu adnan anuamnnnnunseaij

IL Jtalija je 21 aprila o. g. ptoslavila svoi Praznik rada jednom „značajnom Ssvečanošću, ененнененсреи вентила пЕнРаЕ која је imala za cilj da pokaže

svetu kako se u fašističkoj državi ceni dostojanstvo rada. 60.000 invalidnih i starih radnika primilo je svoja uverenja O penzionisanju. Pravo na penziju bilo

Socijalno osiguranje u Italiji

НАРОДАО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 327

је пекада privilegija. malog broja lica, a fašistička država pOkušava. da ga posredstvom osiguranja učini pravom svih Кој su vršenjem svoje dužnosti na bilo koji naćin služili zajednici. Ova je vrsta socijalnog staranja zavedena u Кану ј05 1919 соdine, ali je ispočeika obuhvatala smo neznatan broj lica. Zakonom od 1922 god. osiguranje je postalo obavezno i prošireno

Je na sve radnike i namešten.ke u najamnom odnosu. Broj lica,

koja taj zakon danas obuhvata, iznosi preko 8 i po miliona (oko 20% celog stanovništva), ali stvarno osiguranih ima. manje, približno oko 7 miliona. Ova razlika potiče otuda što zbog ra-

znih uzroka odredbe zakona od 1922 nisu još mogle biti potpuno

primenjene u poljoprivredi. Pravo na primanje rente imaju о ·

osiguranici koji su navršili 65 godina života i Oni koji su, pre we dobi, postali za više od 662|s% nesposobni za rad. Pola premije plaćaju sami radnici, a drugu polovinu poslodavci. Sprovođenje obaveznog osiguranja povereno je „Nacioпајпот fašist.čkom institutu za socijalno osiguranje” (instituto Nazionale Fascista della Previdenza Sociale). Ova ustanova, koja se je do zakona od 27 marta 1933 nazivala „Cassa Nazionale per le Assicurazioni Sociali”, razvila je veliku aktivnost i raspolaže rezervama od 8,7 miliarda lira. U njoj su skoncentrisane u nekoliko otseka najvažnije grane socijamog osiguranja: Za siučajeve invaliditeta i starosti, za slučaj nezaposlenosti, za slučaj tuberkuloze (12 miliona osiguranika), osiguranje porodilja, као i specijalno osiguranje pomorskih, vazduhoplovnih, saobraćajnih i trgovačkih nameštenika. — Ostalo je izdvojeno. Opšte

osiguranje radmika za slučaj bolesti prepušteno je bolesničkim.

blagajnama, koje osnivaju sama preduzeća il radnički sindikati.

Osiguranjem za slučaj invalidnosti i starosti, na kojem se i zasnivaju radničke penzije, koristilo se je od 1022 do danas oko 450.000 lica. U tom je razdoblju isplaćeno na ime penzija nešxo više od jedne miliarde lira. Broj novopengzionisanih povećavaće se svake godine za prosečno 60.000.

Zakonom od 13 decembra 1928 godine utvrđeno. je da se pri dodeljivanju penzija ima voditi računa o Droju članova OSiguranikove porodice. To stoji u vezi sa poznatom demograiskom poijtikom jašističkog režima. Istim je zakonom iznos pojedinačnih penzija znatno povećan, iako su doprinosi ostali isti kao i ranije. Povišice su 5е kretale između 25%: i 80%. Prosečna Vvi= sina pojedinačnih penzija nije, ni posle te povišice, naročita. Danas je na snazi circa 365.000 penzija, Što: prestavlja 80% svih dosada pemzionisanih, njima se godišnje isplaćuje oko 310 miliona lira, ili prosečno po 850 lira (2500 dinara). Ta je suma svakako nedovoljna, ali se za budućnost predviđaju dalje pOмасе. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti postoji također već od 1932 g., ali ono zbog teških ekonomskih prilika i ZbOg Srazmerno velikog broja nezaposlenih nije moglo pravilno funkcionisati. Dosada je ipak isplaćena blizu 1 mliarda lira u vidu raznih potpora. Obavezno osiguranje za slučaj obolenja od tuberkuloze Štitfi nekih 12 miliona lica i postoji od 1929 ge. Dosada је pomagano 175.000 lica sa utroškom od 550 miliona lra. Osim toga angažovana je Suma od 500 miliona lira za uređenje bolnica (oko 20.000 kreveta).

Obavezno osiguranje porodilja štiti radnice i činovnice l {ndustrijskim, zanatskim i trgovačkim preduzećima. Ova vrsta osiguranja postoji još od 1910 godine, ali se sadašnja organizacije zasniva na zakonu od 13 maja 1929. Osigurana lica primaju za vreme od dva meseca dana (i mesec pre porođaja il mesec posle porođaja) pomoć ikao i nezaposlena lica, a Osim toga pripada im i paušalna nagrada od 150 lira. Ovu pomoć uživa godišnje oko 38.000 porodilja. Najnoviji propisi predviđaju геотташтасји оуоз osiguranja. Ukinula bi se dvostruka pomoć i zamenila isplatom jedne jedine sume u iznOsu od 300 lira.

Osim spomenutih najvažnijih vrsta osiguranja postoji u Italiji i osigurahje protiv nesrećnih slučajeva, penziono OSiguranje za učjtelje osnovnih škola, osiguranje bolničara, oSsigu-