Народно благостање

19. мај 1934. |

Amerika i Kgipat gabe postepeno taonopol pro:zvod-

Pre pojave pamtka lan je bio glavna tekstilna sirovina. Zatim postepeno počinje da gubi Svoj

nje pamuka položaj da bi ga ustupio раaaa ara ari оенаптелаенЕ | пик Сја зе 'Droizvodnja naglo

širi. Vremenom pamuk je postao majvažnija teksilna sirovina. Pamuk se gaji danas na svima kontinentima. Najveći su proizvođač i prodavac Sjedinjene Američke Države, sa 60% ukupne svetske proizvodnje, koje time imaju relaiyni monopol na sveiskom tržištu. Zbog zavisnosti od američkog pamuka mnoge države su iražile mogućnost da stvore vlastite baze za proizvodnju ove sirovine. Francuska је Тогатаја proizvodnju u SVOjim kolonijama, a Engleska u Egiptu. Svetska proizvodnja je sa prosečno 46.400 hiljada kvintala ш 1921—25 porasla na 56.360 u periodu 1928—32. Proizvodnja je rasla sve do 1929 godine. Najveći porast bio je u godinama neposredno iza rata kada je vladala glad za sirovinama. Pošto je prva abnormalna potreba u tekstinim proizvodima bil zadovoljena, potrošnja pamuka ulazi u period sve sporijeg porasta što ima za posledicu pojavu sve većih zalina. Indeks sveiske proizvodnje pamuka kretao se ovako (1923/24—32/33 = 100): 1925/26 102, 1926/27 110, 1927/28 107, 1928/29 108, 1929/30 104. Već u decembru 1925 neprodate zalihe pamuka pretstavljaju ogromnu količinu od 5.635 mil. bala. Od tada stalno rastu i ı 1930 :dostižu skoro 10.000 ла]. Баја. U svetskoj agrarnoj krizi prvo prekoračenje normalnih zaliha javlja se kod pamuka. Sa pojavom svetske privredne krize potrošnja pamuka se smanjuje 105 više, ali proizvodnja ne opada iz razloga зропјес ршасодауаnja konjunkiurnim promenama i što se većim prinosima nastoji da nadoknade niske cene. Za kretanje cena pamuka posle rata karakteristična su četfiri perioda: u prvom periodu (sve do 1925) cene stalno rastu; od 1925—27 nešto. opadaju i postaju kolebliive; u 1928 pokazuju manji porast, a 1929 počinje katasirofalni pad, koji je trajao sve do prošle godine. Privredna krza s jedne i promene u industrijskoj proizvodnii s druge strane imale su za posledicu i menjanje u geograiskoj podeli produkcije pamuka. Najveći proizvođač na Ssvetu — Sjedmjene Američke. Države pristupile su reduciranju pro-

izvodnje o čemu smo pisali u broju od 3 marta ove godine. ~

To isto morao je da učini i Eg:pat pošio su sva sretstva Za podržavanje cene bila nedovoljna. Nasuprot ovome, u drugim delovima sveta. proizvodnja je rasla i u doba krize. Glavni razlog porastu proizvodnje u ovim zemljama bila je «еХпја za autarkiziranjem. U Afnici je površina pod pamukom povećana sa 1 200.000, ha. u 1921/25 па 1.700.000 ћа u 1931/32 ili za

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 329

oko 41%. Azijske zemlje takođe su proširile zasejanu površinu pod pamukom imajući za glavnog kupca Japan, koji je kupovao sve veće MWoličine. Najveći porast zasejane površine bio је u Sovjetskoj Rusiji. U periodu 1921-25/1931-32 površina pod pamukom u Rusiji proširena je sa 312,000 na 2.164.000 ha 'li za nepunih 594%. Od prošle godine Japan je počeo intenzivno da radi na proširenju svoje pamučne baze u Mandžuriji. U najnovije vreme povećanju proizvodnje pamuka pristupaju i mnoge evropske zemlje. Grčka je mu periodu 1929-33 udvostručila površinu pod pamukom (1929 g. 187.425 strema, a 1933 g. 373.046 strema)). Sada se izrađuje veliki plan čije ostvarenje treba da učini Grčku samodovoljnom wu ovoj sirovini. Za nekoliko godina površina zasejana pamukom treba da se poveća na 900.000 sfrema, a pobolišanjem obrade i primenom savršenijih tehničkih sretstava treba da se poveća primos po 'hektaru, koji danas iznosi 21 kg. očišćenog pamuka prema 48 kg. u Egiptu. Bugarska je površinu pod pamukom u ovoj godini povećala na 40.000 hektara. Italija se mada da će za nekoliko godina stalnog povećavanja zasejane površine biti u stanju da vlastitom proizvodnjom pokrije sve potrebe. Ovoj grupi zemalja, kod ikojih postoje povoljne klimatske i terenske prilike, pridružuju se i one, u kojima ovi uslovi nisu baš tako izdašni. Ovde na prvom mestu treba pomenuti Mađarsku, koja je učinila opit na površini od 200 ha. Rumunija ima takođe nameru da organizuje vlastitu proizvodnju pamuka i 1. d.

Na pomeranja u geografskoj raspodeli proizvodnje uskoто Će početi da utiče još jedan momenat, na ime politika kontrole uvoza, koju su počele da vode Nemačka i Нацја. Do sada je važilo da zemlie uvoze pamuk bez carina | ograničenja. Kod takvog stanja pamuk nije mogao da služi kao kompenzacioni objekt pri zaključivanju trgovinskih ugovora. Međutim, prema najnovijim odlukama Nemačke i Italije i ako uvoz ostaje slobodan od carine. on će se deliti na pojedme proizvođačke zemlje srazmerno protivkoncesijama. Uvođenje pamuka u listu kompenzacionih objekata pri trgovinskim pregovorima pogodiće jako Sjedinjene Američke Države i Egipat kao glavne proizvođačke zemlje.

Ispravka:

U prošlom broju potkrale su se štamparske greške п člančiću: „Stežimo pojase!”, cde u prvom redu ozgo stoji: „Mi smo usvojili lanjsku procenu prinosa pšenice i kukuruza”, a treba: „Mi nismo usvojili lanjsku procenu prinosa pešnice i kukuruza”.

x BB SB M

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Prema zvaničnim podacima prinos pšenice i drugih žitarica u Bugarskoi zbog suše biće manji za 20—40%.

— Poslednje kiše znatno su pobolišale izglede na žetvu u Rumuniji, te je vlađa povukla zabranu izvoza.

— Stanje useva šećerne repe u Čehoslovačkoj vrlo je dobro: 17% fabrika označuju ga sa vrlo dobrim, 62% sa dobrim, a 2% sa rđavim.

— Argentinsko mlekarstvo zapalo je u tešku krizu. Izvoz butera pao |e sa 25.363 tone u 1932 na 13.907 fona u 1933. Сепа је раја па 0.79 рехоза та kilogram. Kriza je sve teža naročito zbog јаке Копкитепсје Чопитопа па епоезкот #žištu, koji uživaju oslobođenje od carine. U vezi s tim vlada je donela odluku da osnuje poseban odbor za mlekarsku privredu „Junta Reguladora de la Industria Lechera” čiji je :glavni zadatak da prouči mogućnosti sniženja proizvodnih troškova.

— Belgijski Savez seljaštva uputio je vladi memoran-– dum u kome Traži podjednako irefiranje poljoprivrede kao i ostalih privrednih grana. Konkretni su zahtevi: pooštrenje kon-= tngentiranja uvoza mesa i mlečnih proizvoda, pomaganje proizvodnje sira, proširenje posebne zaštite pšenice i ječma i na ostale žitarice.

— Uprava organizacije poljoprivrede u Americi (A.A.A.) tražila je od poljoprivrednika izvesnih krajeva, u kojima je usev pšenice od suše najviše stradao, da napuste potpuno zasejanu površinu ı prijave se za obeštećenje. koje će primati po zakonu o ogrančenju zasejane površine.

— Lomdonska pšenična konferencija nije dovela ni do kakvih rezultata, jer Argentina ne pristaje na minimalne cene.

· Interesantna je izjava američkog državnog sekretara za poljoprivredu Valasa, koji je rekao, da ako ne dođe do sporazuma · u pogledu minimalnih cena, S. A. D. se smatraju razrešenim od