Народно благостање

Crban 97%. II II НАМ

тингент од 500 вагона са ценом за 20 мк. већом по тони. Укупан износ овог повећања цена биће око 140 мил. дин. За сада се још не зна како ће овај вишак бити употребљен „и како ће се технички извести организација извоза производа, који уживају више цене. 0. 34 увоз животиња у ветеринарској конвенцији предвиђено је следеће: увов једнокопитара везан је за уверење д пореклу; за увов живе живине потребна је посебна дозвола, која престаје важити ако није искоришћена у року од три месеца; евињско месо при увозу мора бити снабдевено уверењем о здравствености; заклана живина сме се увозити само у очерупаном стању и са испражњеном гушом; код увоза црева, коже, костију, копита, папака и рогова придржано је право захтевања уверења о пореклу и здравствености; увоз потпуно усољених црева и кожа, вуне, длаке, чекиња и перја везан је за посебну дозволу, која важи три месеца; прерађена или фабрички опрана вуна и перја могу се увозити без дозволе; код увоза непрерађене вуне мора се поднети уверење о пореклу и здравствености.

„У “замену за ове уступке ми смо признали Немачкој највеће повлашћење и снизили царине на разне индустријске производе у 70 тарифских позиција наше царинске тарифе. Уступци се углавном односе на извесне текстилне, хемијске, гвоздене, кожне и галантеријске производе, на електричне апарате, машине, делове превозних сретстава итд. Дозвољен је слободан увоз оплемењеног семена: житарица, јечма, овса, књига у тврдом повезу и челичног песка.

" Тако изгледа наш нови трговински уговор са Немачком, који према писању дневне штампе, пружа могућност да: се наш извоз повећа на: 1.100 дил. динара.

= 5 - = Posle relativno stabilnih Кигве'Titefesafithi događaji na đe. Va deviza i primirja, Које је viznim tržišta trajalo svega dva meseca, đošlo | је ove nedelje do veoma interesantnih događaja na međunaтодпот deviznom tržišta. Kurs italijanske lire podleži već neko Vreme jačim fluktuacijama; fako je u Cirihu bio pao pre ne-

Koliko dana od 27.15 na 26.15. To je doduše samo neznafna

baza, ali pošto postoji znači da ie lira došla u opasnost, zbog od iva žlata novčanične banke, sve veće pasive trgovinskog | i. d., italijanska vlada se našla pobuđenom da donese 'hove drakonske devizne uredbe, koje potpimo liče na naše i o кошта тејебето па dragom mestu. Interesanfno је da ве kurs lire a Cirihu posle donošenja СРЈ Еп uredbe opet popravio na 26.65. Nemaćka marka je bila do sada na 76 a ON, tr'ištu (radi se o slobodnim markama) stabilna na 121.50 do 122.— Sv. frahaka u Cirihu. Ovih đaha međutim ona je popustila na 116. > dakle za 6% i izgleda da je to u veZi sa ne'Gspelim pregovorima O transferu i zbog bojazni od totalnog deviznog moratoriuma.

Interesantno je dejstvo movog italijanskog deviznog reima ha naše tržište. Našoj pfivatnoj berzi time je zađat težak "Wdarac. Italija ima od pre dve godine deviznu uredbu koja je m Финт bila vrlo libefalna. To su iskorišćavali naši izvoznici

ir Italiji, "Ovi su kod đeklarifanja vrednosti izvezene robe naЛЕНЕ manju vrednost i na taj način dolazili do slobodnih botraživanja u devizama koje su unosili u hašu zemlju i njima alimentirali slobodnu berzu. Na taj način je za izvestne viškove bfotivfednosti izvezene robe izbepnut kliring sa primom od 28:50%, što je za izVoznike bilo svakako povoljno pošto su Ђатет za део зуојћ deviza mogli na slobodnom tržištu prodat po m 80 boljoj ceni. To je bio način izigravanja naših deviznih propisa. "Međutim nova italijanska đevizna uređba (оте је тета Крај 1 пазет đeviznom režimu napravila ogromni

ОДВО ВЛАГОСТАЊЕ

Бр, 24

uslugu, pošto će se sada povećati dobropisi u lirama u našu korist po italijanskom kliringu. Teoriski, naši izvoznici moći će i u budućnosti da jedan deo vrednosti izvezene robe u Italiju izvlače ispod kliringa, ali je pitanje da li će za to imati računa, pošto će ove devize morati ostati u Italiji ili ih švercom uneti u našu zemlju. Izvoz deviza, čekova i novčanica iz Italije sada je strogo zabranjen i italijanske vlasti se ne šale sa krijumčatima. Šverc pretstavlja danas suviše visok rizik a isto tako je rizično držati u Italiji veća pofraživanja u lirama pošto je budućnost lire potpuno neizvestna. A pored foga mi imamo malo izvoznika koji će moći ma duže rokove da ostave Svoje kapitale u inostranstvu. Naši izvoznici moraće se dakle koristiti kliringom.

Od ove italijanske devizne uredbe profitiraće u nekoliko i statistika našeg izvoza u Italiju pošto će se sada manje imati razloga da se lažno pretstavljaju vrednosti izvezene robe.

Postoji još jedna karakteristična i neobjašnjena okolnost: naš trgovinski bilans sa Italijom aktivan je a bilans plaćanja tome na suprot stalno pasivan i nije isklujčeno, да бе sadanje promene doneti do izvestnog raščišćenja ove situacije.

Zbog ovih događaja izčezla je gotovo sva roba sa privatnog tržišta i prirodna je posledica da su kursevi deviza porasli, tako na primer švajcarski franak od 16.05 na 16.40.

Facit ove nove italijanske devizne uredbe je, da je kod nas došlo do deplasiranja deviznog posla sa lirama od privatne berze na klirinške račune, što за devizno-tehničkog gledišta pretstavlja asanaciju i prema tome povoljan pojav za naš devizni režim. Problem postoji jedino u tome, da li će Narodna banka moći alimentirati sve potrebe za devizama koje su bile snabdevene preko privatnih deviznih tržišta i koje će sada biti koncentrisane kod nje. Naročito sada pošto je baš ovih dana smanjila kvotu od 60 hiljada na 25 hiljada dinara u devizama, koje je stavljala na raspoloženje uvoznicima i bankama preko beogradske berze po primu od 28.5% — što je već inače veoma malo. |--- ___________________В CepepoamMepHuka Унија је. одувек осећала да би заједнички фронт дужничких земаља могао да постане врло опасан по америчке интересе. Отуда је потекао и онај већ традиционални амерички захтев, да се

Репресалије против _ америчких дужника

· 0 ратним дуговима расправља са сваком земљом. засебно.

Ипак се Унија једнога дана може наћи пред заједничким

_блоком свих њених дужника. И нови амерички закон о ду-

roBMMa, Lex Hiram Јоћпзоп (Лекс Хајрем Џонсон) могао би допринети таквом развитку, јер предвиђа једнаке репресивне мере за оне-који су своја плаћања дугова сасвим обуставили као и за оне који су вршили делимичне отплате. И једни и други се проглашују за неуредне дужнике и над њима се подједнако проглашује финансијски бојкот, услед чега им се онемогућује узимање зајмова на америчкиим тржиштима. Од свих дужничких земаља до сада је једино Финска.

уредно отплаћивала свој дуг, али је њен укупни дуг Америци (8,726.645 долара) незнатан у сравњењу са дуговима осталих држава. Почетком ове године износило је целокупно потраживање америчке владе од свих држава у свету 12 милиарда 710,451.610 долара, а заостале рате претстављале су суму од 662,106.837 долара. Тај заостатак отпадао је на две групе земаља: на оне које после 1 јула 1932 нису ништа отплатиле и на оне које су полагале делимичне отплате. Међу ове последње долазе Велика Британија, Италија, Чехословачка, Румунија, Грчка, Летонска и Литва, Потпу-

"но је обуставило плаћање својих дугова Америци 8 држа-

ва, и то: Француска, Немачка, Белгија, Пољска, Југославија, Мађарска, Аустрија и Естонија. Знатне обавезе имају