Народно благостање

Страна 374

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 24.

| Nemački moratorijum +ransfera u stvari nije ništa drugo, nego jedan od mmogobrojnih slučajeva nemogućnosti plaćanja u stranoj valuti u koje spadaju Austrija, Mađarska, Bugarska, Jugoslavija, Grčka, Rumunija itd. Kod svih ovih zemalja pitanje je drukčije regulisano. Kod nekih se i dalje vrši transferiranje jednoga dela; kod drugih se jedan deo plaća u "domaćoj valuti, a .za drugi dobijaju funding obligacije, kod trećih se ceo iznos plaća u domaćoj Valuti. Nemački slučaj je, formalno, najbliži „našem aranžmanu sa inostranim poveriocima. Razlika je samo u .tom što se kod nemačkog slučaja funding 'obligacije mogu prodavati za domaću valutu i to sa 60% škonta što, izuzev bugarskog aranžmana, \ „popust.

=O pm 0 Deh у фебруару ове го-Неколики детаљи. дине примећено је колебање = нове девизне | курса. талијанске монете, па - талијанске уредбе ~ је „Народно благостање" реавина довно- бележило шта је досада предузимано у циљу јачања лире. Повлачење новчавица из оптицаја, буџетске уштеде, монополисање. увоза Ууљаног семења, кафе, бакра и вуне, ограничавање увоза друге робе и обарање скоро свих цена у земљи- није још било у стању да учврсти лиру. Она се још увек колеба, јер се дефицит трговинског биланса није смањио. Напротив: Док је тај дефицит за целу 1933 износио 1.443 милиона лира, он се већ. кроз прва 4 месеца ове године поneo на 966 милиона: лира. Смањила се dje „BH златна залиха Талијанске банке од 7105 милиона лира крајем фебруара на 6785 милиона лира средином маја. Истовремено је 'опала и залиха девиза за неких 50 милиона лира. Пасивности "трговинског биланса придружила се је и спекулација против лире на страним тржиштима. Најављене мере су већ предузете. Забрањена је куповина ефеката на страним тржиштима и пооштрени су девизни прописи.

Извесна контрола девизног промета постојала је у Италији већ две године, али је та контрола у почетку била доста умерена. Новчанична је банка издавала девизе потребне за извоз. робе свакоме који би доказао да су му ове потребне, У последње се време такво либерално додељивање девиза напустило, па је новчанична банка упућивала интересенте на приватне банке, аовесу је враћале новчаничној банци. Та шетња увозника од Понтија до Пилата била је замишљена као мера која има да отежа увоз. Она га је и отежавала, али не у довољној мери. Због тога је талијанска влада била стављена пред алтернативу: ин-

тервенисати у корист лире на страним тржиштима и изло-

жити се тако ризику да новчанична банка и даље крњи своју златну подлогу или предузети друге мере, које би учврстиле лиру, Италија се је решила на ово друго и донела је строге девизне прописе.

По-тим је прописима забрањена свака мењачка и девизна операција, која не. одговара стварним и доказаним потребама индустрије и трговине или оправданим потребама оних, који путују у иностранство. Особе које путују у иностранство могу понети највише 5000 лира. Куповање ефеката у иностранству сасвим је забрањено, без обзира да ли су то.талијански или страни ефекти. У циљу ефикасније контроле промета ефектима предвиђено је снабдевање марки„цом оних ефеката који су се затекли у земљи. Продаја и куповина, 0 pan ефеката је забрањена. Лица која имају

рачуне у девизама, у земљи или иностранству, морају салдо. тих. рачуна у року од 15 дана пријавити новчаничној "банци. Извесни се послови могу обављати само по нарочитом одобрењу „министра финансија, као на пример: одобравање кредита у лирама у корист оних који су настањени у иностранству, есконтовање меница у лирама, ако су издате на талијанске фирме или на талијанска заступни-

. pretstavlja u dosadanjim sporazumima najveći

штва страних фирми и есконтовање сваке друге менице, којом би неко из иностранства могао прибавити право д: диспонира с лирама у Италији. Забрањен је и извоз талијанских новчаница, упутница и чекова плативих у Италији: За повреду ових прописа предвиђене су казне у висини кријумчарених вредности.

Као што се из овога види нова талијанска Od уредба је готово идентична с нашом.

Planovi planske privrede ı ČePrinudno kartelisanje сећо- hoslovačkoj dobivaju sve više slovačke poljoprivrede konkretniju formu, a što se tiče organizacije poljoprivrede, dobili su izražaj u zakonskom nacrtu ministarstva понори не, G.dr. Hodža sadašnji ministar poljoprivrede, inače šef seljačke stranke, ubeđen je da u planskoj privredi leži najbolji put za izlaz iz privredne depresije. On je mišljenja da organizovana poljoprivreda ı industrija i saradnja ovih dveju organizacija dovodi do planiranja u privredi. Nacrt zakona o organizaciji poljoprivrede daje vladi pravo, da reguliše proizvodnju žitarica, povrća, voća, hmelja, lana, drva, domaćih životinja i riba; i da reguliše trgovinu ovih proizvoda, kao i stočne hrane, mleka, mlečnih. produkata, jaja, mesa i svinjske masti. Vlada dobija pravo da utvrđuje cene svima lim produktima. Ona može da poveri primenjivanje таkonskih propisa o regulisanju proizvodnje već postojećim udruženjima poljoprivredn'ka. Uređivanje trgovine i određivanje cena vršiće šire organizacije u koje ulaze pretstavnici vlade 1 роljoprivrednih, trgovačkih i potrošačkih udruženja. Ukoliko nema odgovarajućeg udruženja vlada može da osnuje takva sa prinudnim učešćem svih, ili pojedinih članova dotične struke. Ako već postojeća udruženja ne obuhvataju sve članove dotične grane, vlada može da naredi da se učlane svi oni koji imaju to pravo i odgovaraju propisanim uslovima. Rad ovih udruženja predviđen je u dva pravca, i to kao pomoćni organi državne uprave u pogledu regulisanja proizvodnje, prođe robe i određivanja cena, a sa druge strane kao organi za unutrašnju i spolinu trgovinu. Vlada može jednom novo osnovanom udruženju za irgovinu да роуем isključivo pravo unutrašnje i spoljne trgovine u pojedinoj grani poljoprivrednih artikala. Zakon se oslanja u pitanju regulisanja proizvodnje na poljoprivredne organizacije. One su temelj celog rada i od njihovog uređenja će da zavisi uspeh. Čehoslovaci imaju već izvesno iskustvo u već postojećim organizacijama proizvođača šećerne repe, hmelja ı lana. Regulisanje trgovine i utvrđivanje cena je drugi glavni

си] zakona. Cene će se prema zakonskom nacrtu utvrđivati

saradnjom proizvođačkih, trgovačkih i potrošačkih organizacija. Trgovinu svih proizvoda, obuhvaćenih u ovom zakonu, obavljaće naročite trgovačke organizacije, naslanjajući se ma već postojeće mere za trgovinu drvom, miekom, mlekarskim proizvodima, veštačkim mastima i uljem. Prema ovome, uvodi se prinudno kartelisanjie poljoprivrede u Čehoslovačkoj. Ma da

„poljoprivredne organizacije ne određuju samostalno cene, niti

će da vrše same irgovinu, njihov položaj će, zahvaljujući nji-

"hovoj organizaciji i jakom političkom uticaju, biti dominirajući.

Док се у европској привреди, под утицајем нове сталешке организације, штрајк све вишце искључује, дотле се у Сједињенимј Америчким Држа-

Узроци штрајкова у Америци

вама НИЈЕ пораст штрајкова. Према извештају Националног уреда рада у фебруару је, било 78 штрјкова ca

56.000 радника, а у марту 218 са 139.000 радника. Око

_ трећине штрајкова трајали су кратко и били су ликвиди"рани у истом месецу. Али почетком маја талас штрајкова "проширио се као каква епидемија и ови су почели да до-