Народно благостање

-30. јуни 1934. _SOCIJALNA POLITIKA | | — Конзул СА. Д. у Женеви саопштио је Међународ: BOM бироу рада да С. А. Д. званично ступају у чланство бироа. У саопштењу се вели да претседник Рузвелт.у име С. А. Д., ступајући у чланство бироа, ипак не преузима никакву обавезу која произлази из Пакта о друштву народа. _—- Еајћагдоу ргостат о зтуатапји posla u Nemačkoj, čije je izvođenje počelo prošle godine, predviđao je, između ostaloga, i 40 časovnu radnu nedelju za sva preduzeća, koja su od njega primala iznose. Sada je ova obaveza ukinuta, jer je, kako se kaže u zvaničnoj molivaciji, „polovina od prvobitnog

broja neuposlenih zaposlena, a u pojedinim privrednim granania -

_ oseća se već i nedostatak stručnih radnika”.

МОУСАВ5ТУО

" — Федерални суд у Сен-Луи (С. А. Д) изрекао | "је "у једној пресуди да закон од јуна 1933, којим се поништава златна клаузула у уговсрима, одговара уставним одредбама. | .

__ —- Да би се заштитиле штедише у случају обуставе |

плаћања банака које су дошле у потешкоће, швајцарски федерални савет предложио је да се поново успостави Федерална каса за зајмове која је у истом циљу била основана пре две године. Кад би нека банка обуствила плаћања, ова би каса штедишама давала аванс од 50%. Федералној каси ставило би се на расположење 200 милиона швајцарских франака, али по одобрењу, швајцарске Народне банке ова ће сума моћи да буде повећана на 300 милиона.

— Штедионице и банке у држави Њујорк имају намеру да иступе из Корпорације за осигурање депозита, па оснивају засебно приватно друштво за осигурање депозита.

— Rajhsbanka je odlučila да и buduće dodeljuje samo onoliko deviza koliko dobija od izvoza i da pri tome vodi raču"па o važnosti pojedinih proizvoda.

· — Prema novom zakont američka vlada otpočela je sa kupovinom srebra na osnovu koga će se izdavati certifikati, koji će zameniti jedan deo saveznih rezervnih novčanica.

— U švajcarskom parlamentu otpočela je diskusija o predlogu zakona o bankama. Izvestilac je u svome govoru napomenuo da banke u Švajcarskoj raspolažu sa trećinom do polovine narodnog imetka, te je zbog toga neophodno jače interesovanje države, naročito u vreme kada su i banke osetno pogođene krizom. Davanje javnih sretstava bankama nametnulo je potrebu oštrijih zakonskih mera, koje se moraju sprovoditi tako da njukoliko ne oštete delafnost privatne inicijative. Napomenuo je da će pod zakon potpasti sve banke.

— Zakon o moratorijumu za poljoprivredne dugove u Čehoslovačkoj, kako se navodi u izveštaju Saveza memačkih zadruga, imao je za posledicu shvatanje da dužnici ne moraju plaćati dugove, te je znatno pokolebao dužnički moral i u mnogome umištio seljački kredit

— Strukturelne promene u bilansima 21 peštanske banke, koje pripadaju Udruženju banaka, u 1933 prema 1932 izgledaju ovako: vlastita sretstva su porasla sa 403.7 na 407.5 mil. penga, štedni ulozi sa 453.1 na 719, ulozi na tekućem računu sa 707 na 719, ostali poverioci su opali sa 244.6 na 197.7, dužnici sa 629.2 na 607, pozicija hipoteka i obligacija smanjila se sa :456.5 na 423.2, menični portifeli sa 650 na 649, dobit sa 17.1 па 14.1.

— Za prvih pet meseci u Sjedinjenim Američkim Državama predato je saveznim bankama i državnoj blagajni zlatnih certifikata 50.43 mil. dol. i zlatnog movca 28.10. Krajem maja bilo je fezaurirano još 153.45 zlatnih certifikata i 282.49 zlatnog

novca. Na kraju petog meseca o. g. Sjedinjene Američke Dr= . žave raspolagale su monetarnim zlatom u iznosu 7778.88 mil.

„dol, prema 6792.96 krajem februara prošle godine.

== Estonska vlada izmenila je odredbe zakona o državnoj.

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 421

· banci, koja je dobila pravo da, po pristanku vlade, može preati garanciju za obaveze privatnih, banaka u cilju sprečavanja njihove likvidacije. )

— Берлински Институт за истраживање коњунктуре - израчунао је, да ће. Немачка, због новог, регулисања транс„фера, уштедети девиза 250 мил, мК,

— Берза у Амстердаму тужила је општину ротердамску, која се. у служби 6% златног доларског зајма 1924 "не придржава златне клаузуле.

— Рузвелт је потписао два законска предлога 0 ноBHM државним кредитима: први предвиђа 2.600 мил. дол. који. ће бити употребљени за јавне радове и за помоћ крајевима страдалим од суше, а други 576 мил. дол. намење-

_них помагању, индустрије.

= У. Канадском парламенту поднет је предлог зако-

. на о допунском „издавању новчаница за 52 Мил. дол., који

би (се употребили за финансирање јавних радова.

JAVNE FINANSIJE

= Према вестима из Беча г. Долфус је приликом разговора са г. Бартуом на бечкој железничкој станици тражио, да се каматна стопа 6:/2% аустријског зајма од 650 милисна златних круна, емитованог 1923 по Друштву народа, смањи -на 5%. Конверзија овог зајма је један од важ-

-нијих проблема аустријске финансијске политике, па се на

њему базира и план о санацији аустријских финансија.

— Švajcarski budžet za prošlu godinu pokazuje deficit od 75 mil. franaka, koji je nastao usled povećanja Subvencioniranja privrede, koje je prošle godine koštalo 75 odnosno 32 ı 16 mil. ir. u 1932 i 1931 godini.

— Londonski listovi {avljaju da Sovjetska Rusija nameгама da za inostrane dugove u vreme od 1 avgusta do 1 januara 1935 proglasi moratorijum.

— Pregovori između Rumunije i njenih poverilaca, koji se već duže vremena vode u Parizu. završeni su sledećim sporazumom: za državne dugove kamate će se plaćati u go:ovu u prvoj godini 25%, drugoj 35%, a trećoj 45%; za dugove autonomnih blagajni u prvoj 55%, u drugoj 60%, u trećoj 65%. Za meplaćeni deo kamate zajmova autonomnih blagajni izdaće зе beskamatfni državni bonovi. Na ovaj sporazum nisu pristali nemački poverioci.

— Litvanija je odlučia da olakša hipotekarne dugove nastale posle 1 januara 1933. Obrazovana je specijalna komisija koja će na preistavke dužnika utvrđivati visinu kamata do najniže 6% i produžavafi o"plaćivanje najdalje do 1942 godine.

— Austrijska vlada saglasila se načelno da pofteski duŽnici mogu zaostalu porezu plaćati u naturi ili radom ako su u pitanju zanatlije, koji će biti upotrebljeni na radovima za podizanje novih naselja. Iznos poreza, koji se mogu platiti na ovaj način, limitiran je za sada na 20 mil. šilinga.

— Француска влада ће поднети парламенту предлог закона о одобрењу конверзије аустријског зајма Друштва Народа '6:/2% 1933, који је она делимично гарантовала.

—. Упис државних бонова у Холандији дао је 95.51 мил.хол, фор., док је било понуђено 85 мил.

— Штајерска је одлучила да конвертује 7% доларски

" зајам 1926 у шилинге са 6:2% и на 25 година.

SAOBRAĆAJ

— Na putu Podujevo-Kuršumlija desila se velika automobilska nesreća u kojoj je nekoliko lica teže ranjeno. Ne prođe ni nedelju dana a da se ne zabeleži neka automobilska nesreća. Ove su poslednjih godina postale tako česte da se mnogi više plaše putovanja autobusom, nego li avionom. U prošlom broju, pišući o avionskom saobraćaju i novinarima, mi. smo naročito naglasili njegovu veliku sigurnost u današnjici. Prođe po više meseci, a da se ne čuje ništa o kakvoj avionskoj nesreći. Kod autobusa, međutim, ove su postale vrelo česte. Dobija se uti-