Народно благостање

30. јуни 1934.

— Belgijski ministar spolinih poslova Žaspar u svonič govoru na sednici Nacionalnog saveza industrije i trgovine naglasio je, da glavni problem ekonomske politike leži u obaranju troškova proizvodnje.

— Општина у Петрињу запослила је на својим пољопривредним имањима већи број ученика учитељске школе и гимназије. |

| — Indeks cena na veliko u zlatu Radničke komore u Zagrebu (1913 g. — 100) iznosio je za тај о. с. 76 ртета 13 u istom mesecu prošle godine i 76 u aprilu o. g. Indeks cena na malo je iznosio 87 prema 93 i 87. Indeks troškova života za

HAPOJIBHO БЛАГОСТАЊЕ

Страна 429

radničku porodicu od 4 člana je iznosio 81 prema 87 181; а ха neoženjena radnika 84 prema 911 84.

__ У Главном задружном савезу било је крајем проштле године 23 ревизијских савеза са 6.768 задруга и 898 хиљада задругара. 1932 г. било је у савез учлањено 80% свих задруга, а прошле године 87%. На кредитне је отпадало 52%, набављачко-потрошачке 23%; произвођачке 10,5% а остале 13,5%. На крају 1932 г. задружни удели су износили 14,2 мил. дин.; резервни и остали фондови 152,5 мил.; улози на штедњу 34,5 мил.) зајмови задругама 414,4 мил.; робни промет 168,8 мил. а укупни промет 7.441 мил. дин.

веве

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 ЈУНА 1934 ГОД.

У стању Народне банке на дан 22 јуна 0. г. имамо ново смањење оптицаја новчаница, за 32 на 4031.8 милиона што је нов ргкорд најнижег оптицаја новчаница за последњих 13 година. Ово смањење је углавном последица прилива

Стање Народне банке (у милионима динара).

ери ЕНЕН КЕ НЕ : 31. XII | 31. XII | 31. XII | 15, VI || 22; VI АКТИВА 123 1932 1933 | 1934 | 1934 Подлога : sm, у касама и на стр.||1758,4) 1760.8 1794.9) 1770 1) :773.4 новч. у страној монети 6,3 0.8 0,0 0.1 0,2 девизе — — — — — 332.0) 206.5 111.2| 888 88,0 Укупно — ||2096.8) 1968,1| 1.906) 1859.1| 1861.7

Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 864) _ 1,9) 54,5 546) 445 Кован новац: -

y macay n cpedpy— —|| _38.81 139,91 239.9| 294.4. 311.6 Демонетизирано сребро 33.9 Зајмови:

Па менице — ___ — ||1965.6] 21119) 1808.8| 1581.5) 1579.1

на хартије од вредн, — 287.2 3448! 293,1! 2348) 234.8 Укупно — ||2252.8| 2456 8) 2101.0| 1816.3) 1814.0

Хартије од вредности — || 274) 15,4 11.7 16.4 16.6 Ранији аванси држави — 1799.2) 1808.6) 1715.5| 1718.8| 1718,8

Привремени аванси Глав. Држ, Благајни — — — 600.0| 600.0) 600.0/ 600.0

Вредности рез. фонда || 118) 580) 549 734 754 Вредности ост. фондова 2 7.9) 117 12.4 12,4 5

9 Непокретности, завод за 0) 1541! 153.7| 158.3) 158,4 9

израду новч, и намештај || 14 Разна актива — — — —|| 21. 21.6! 115.1! 122,8) 119.6 "ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0! 180.0! 180.0| 180.0| 180.0 Резервни фонд — — —| 821) 73,81 843) 884) 88,4 Остали фондови — — — 4.2 8.6) 137! 15.6|- 15.6

Новчанице у оптицају — ||5172.2) 4772.1| 4327.1! 4063.8) 4031.8 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 29,3 13,5 73 4 026 2.6 жиро-рачуни — — — | 326,3| 3841 414 4413111| 513.2 разни рачуни — — — 60,9) 299.6) 549.2/686586| 687.9 Укупно — || 416.5| 697.8) 1031.0| 1164.3| 1203.8

Обавезе са роком — — || 681.1| 1459.4! 1106,3| 945.3! 931,2 Разна пасива — — — — | 46,4 40.3! 222.9] 269.5 280,4

Оптицај и обав. по виђ.|5588.7) 5470.5) 5358.2 5228.1! 52357

по жиро-рачунима, за 395 на 513 милиона. Државно потраживање је мање за 1.3 а разни рачуни су повећани за 14 на 687.9 милиона, тако да износе обавезе по виђењу 1202 милиона. Оне са роком опале су за 141 на 931.2 милиона а разна пасива је повећана за 10.8 на 280.4 милиона.

У активи, подлога је порасла за 25 на 1861.7 милиона углавноме због повећања злата, за 3.3 на 17734 милиона,

док је девизни сток смањен за 800 хиљада на 88 милиона. Девизе које не улазе у подлогу опале су за 19 на 44,5 милиона а метални новац је имао прилив од 17.2 на 311.6 милиона.

Менични зајмови су ове недеље редуцирани за 2.3 на 1579 милиона а ломбардни су остали непромењени на 234.8 милиона, тако да износе укупни зајмови 1814 милиона. Разна актива је смањена за 3.2 на 119.6 милиона. Обавезе по виђењу и оптицај новчаница износи 5.235.7 милиона.

Београдска берза

Пре но што пређемо на излагање догађаја на београдској берзи, да саопштимо читаоцима, да је Румунија, после једногодишњег лонџања, успела да са својим повериоцима у Паризу постигне споразум O мораторијуму трансфера. Повериоци су пристали да за три године, почев од 1. октобра а за све румунске државне зајмове, опросте од камате 75% за прву годину, 65% за другу и 58% за трећу, односно Румунија има да плати просечно на име камате за три године 34%. Наравно да се ова сума има да плати у злату односно девизама. А за два државна зајма, по којима службу врши Аутономна монополска благајна, плаћање ће износити за три године 50% односно 55% односно 60% — просечно 55%, — а за остатак по овим зајмовима имају повериоци добити бескаматне благајничке записе.

Као што видимо румунски споразум се битно разликује од нашег: ми нисмо добили никаквог попуста у погледу износа камате, као Румунија, али зато ми можемо плаћати или у интерним; динарима или у фундинг облигацијама и 10% у девизама. У једном погледу је Румунија боље прошла а у другом горе. У осталом румунски и бугарски аранжман 'отварају врата и нама за преговоре у циљу смањења укупног износа дуга за извесно време.

22, MIL 25 МЕ 26 VI: 270 VE 28 VI.

7% Инвестициони зајам 7125 71— ___ 1150. 7J.6% ЂБеглуци 54.05 7 5415 54.005 = 4% Атрарци = 3725 — — === 8% Блер — 6175 — 62— 627% Блер | __|, 55,50 = НЕ _ 7% Селигман 67.25 — — — —

304.50 304.50 304.75 304.75 Рента ратне штете-термин — == — — Народна банка — 4.050.— — — Аграрна банка 214.50 214.25 — 215— 215.—

Рента ратне штете