Народно благостање

Страна 458

них држава, које са овима имају уговоре на бази клаузуле највећег повлашћења. Да би се ово избегло намерава се да се јавни преференцијали претворе у тајне. |

» = Од 1 јула Румунија је за'20% смањила увозне кон_ тингенте према просечном увозу јули 1933 — јули 1934.

— Новим уговором на бази подземних преференцијала Аустрија се обавезала да преузме од Мађарске 2.2 мил. квинтала најбоље квалитетне пшенице по цени од 20 штилинга квинтал.

__ У једној изјави француски министар трговине Ламуре- рекао је, између осталога, да је Француска принуђена да води политику аутономије и све већег ослањања на колоније, али да је то само пролазно и да је влада свесна опасности које она собом доноси. За последњих пет месеци влада је закључила 18, трговинских уговора при чему се трудила да створи основу за проширење робног промета.

— U Italiju je uvezeno od 1 jula 1933 do 30 juna 1934 g. 371 hiljada kvintala pšenice i 1483 hiljade kvintala kukuruza, prema 3.042 hiljade kvintala pšenice i 2295 kvintala kukuruza u prethodnoj kampanji.

— Propisan je pravilnik o standardizaciji svinjske masti za izvoz. Pregled i kontrolu vrše nadležni veterinari, a odobrenje za izvoz daje Ured za kontrolu izvoza stoke. Mast se mora pakovati u sanduke od 25, 50, 100 ili 200 kg. i biće snabdevena naročitom plombom. Ured će pri izvozu naplaćivati po 6 dinara od 100 kg, a to pretstavlja zavođenje izvozne carine.

— Рузвелт је потлисао закон, који предвиђа оснивање слободних царинских зона у лукама.

СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Na području Okružnog ureda za osiguranje radnika u Ljubliani iznosio je broj osiguranih u junu o. g. 83.003, te je za 4.437 ili 5,7% veći nego u istom mesecu prošle godine (mu-– ških za 4,3% i ženskih za 7,1%). Prirast broja zaposlenih od januara do juna iznosio je: 1928 g. 12.366; 1929 с. 15.039; 1930 g. 12.976; 1931 g. 10.746; 1932 g. 6.640; 1933 с. 8.706 ı 1934 g. 12.412, te je prirast u ovoj godini skoro dostigao, onaj u 1930 g., a znamo je veći od onog u tri prethodne godine, te on nije samo sezonskoga karaktera. Broj onih koji su bolovali porastao je sa 2,23% na 2,51%. Osigurana nadnica iznosila je u junu o. o. 22,70 din. prema 23,39 u istom . mesecu 1933 g.: 24,97 din. 1932 2.; 26,81 din. 1931 g. i 26,06 din. 1930 god., te pad od 1930 g. iznosi za 4,24 din. ili 16%. Ukupna dnevna osigurana nadnica je porasla za 3% prema prošloj godini, ali je za 32% manja nego u 1930 g.

— „Radničke novine” iz Beograda donele su povodom kampanje zanatlija protivu „bespravnoga rada” članak pod naslovom: „Bespravni zanatski rad”, u kome se kaže: „Bespravan rad” se vrši u svima sfrukama. A vrše ga stručni radnici. Što je bespravan rad mnogo rasprostranjen krivica velikim delom leži na samim zana{lijama, jer su zanatlije iskoristile krizu da srozaju radničke nadnice ispod svake razumne i dozvoljene mere. Osim toga su radnicima produžili radno vreme. I pored svega pogoršavanja položaja radnika, veliki bnoj je ostao i bez rada, a time je ostao i bez sredstava za život. Hteo ne hteo on je morao da traži rada ma gde. I nađe ga „bespravno”. Na žalost nijedan od zanatlija ma godišnjem skupu svoga udruženja mije se sefio da stvari posmatra u pravom svetlu, nego su samo dizali opštu kuknjavu na „bespravan rad”, a pri tom zatvarali oči pred istinom, koja im nije.ni malo strana.”

— TTal:janski ministarski savet usvojio je zakonski predlog o zavođenju jedinstvene radne knjižice za sve manuelne i intelektualne radnike, osim onih u parobrodarstvu i državnoj ili samoipravnoj službi. |

— Na kongresti pre{stavnika organizacija šumsko-pilanskih radnika, održanom u Sarajevu, izneto je da ibi se moglo. zapo-

sliti u šumsko-pilanskoj industriji još 4 hiljade radnika, kad bi se.

__НАРОДВО БЛАГОСТАЊЕ

ispunjavale odredbe o 8 сазоупот radu. U rezoluciji se traži: da se radno vreme u pilanama svede na 8 sati dnevno; da se u slučajevima produženja radnog vremena plaća 50% više u smislu zakona; da se u pilanskim preduzećima osnivaju konzumi, koji će po povoljnim cenama snabdevati radnike; da зе radničke nadnice redovno isplaćuju; da se pomogne građevinska delatnost; da se izvrši anketa o uslovima rada; da se omogući potpuno sindikalno organizovanje radnika; da se donese zakon o minimalnoj nadnici; da se sprovede osiguranje u slučaju nezaposlenosti, nesposobnosti, sfarosti i smrti.

— Na konferenciji Radničkih komora u Sarajevu doneta je rezolucija u kojoj se traži: primena zakona o radnjama; da se kod tramvajskog i saobraćajnog osoblja primenjuje zakonsko osmočasovno radno vreme; da se propiše od strane države minimalna radnička nadnica; da se vrši potpuna primena penziono osiguranja, kao i osiguranja u slučaju starosti i nesposobnosti radnika; da se prošire današnje berze rada u ustanove Za pomaganje nezaposlenih radnika.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА — U Opštini beogradskoj ima 1766 aktivnih službenika,

(10: tatutni Honorarni Dnevničar: Kabinet pretsedništva 15 1 3 Opšte odelenje 105 __ 16 20) Odel. za soc. i zdr. staranje 267 30 115 Sudsko odelenje 64 10 5 Privredno-finansijsko odel. 279 207 25 Tehnička direkcija 359 105 146 Svega 1.085. . 369 3i4

— Opština beogradska smanjila je prinadležnosti svojim službenicima, ako ona prelaze godišnju sumu od 21.600 din., i to: šefova odelenja 3%; šela otseka 4%:; direktora 5%, a onih službenika кој uživaju funkcioni dodatak za 5% bez obzira na iznos prinadiežnosti. : — MHolandska varoš Ureht zaključuje 4% zajam od 18,85 miliona forinata u cilju konverzije dvaju ranijih zaimova за Катајот од 4:/2 1 4'/8%.

НОВЧАРСТВО

— Za pretsednika Udruženja banaka u Beogradu ропоуа je izabran g. d-r Vlada Marković, za prvog potpretsednika g. Jezdimir Đokić, za drugog potpretsednika 5. Rudolf Pilc i u izvršni komitet g. g. Đorđe Matejić i Srbislav Jevrić.

— У овоме месецу Аустрија ће пустити у промет нове металне комаде од ! и 5 шил. и 50 гр. и приступити повлачењу новчаница од 5 шил.

—- На основу законског овлашћења о давању индустријских кредита средњим и малим предузећима у С. А. Д. одлучено је да федералне резервне банке даду 300 мил. дол., а Рефико 280.

—__ Холандски парламент усвојио је предлог закона 0 ванредном кредиту од 60 мил. форинти, који је намењен јаввим радовима.

__ ехбсловачки парламент усвојио је предлог закона о државној контроли над радом осигуравајућих друштава. Главне одредбе се односе на стварање фондова за обезбеђење обавеза друштава.

— Магодна ђапка donela je· odluku o sniženiu Катае вроре па езкоп! та :/2% па 6,5%, та lombard na 7,5%. Ро„slednje smanjenje izvršeno je u februaru O. 2.

___Kod Poštanske štedionice porastao je broj čekovnih računa u junu O. g. sa 23.008 na 23.088. Ulošci na njima su opali sa 998,6 mil. din. na 928,5 mil. din. Broj uložnih knjižica je porastao sa 288.838 na 293.089, a ulošci po štednim Кпјžicama porasli su sa 652,7 mil. din. na 665 mil. din. Promet je bio 4.874 mil., od čega 47,28% bez gotovine, prema prometu od 4.975 mil. din. u maju. |

Бр. 29 _

|