Народно благостање
14. јули 1984.
Народне банке, са важношћу од 16. 0. м. званичне каматне стопе и то по есконту од 7% на 6.5%, по залогама на злато
Стање Народне банке (у милионима динара).
31. XII
31. XII 31. KII| 30, VI
8. VII АКТИВА 1031 | 1032 | 1933 | 1934 | 1934
Подлога ;
зл, у касама и на стр. 17584) 1760.8| 1794.9| 1781.1| 1783.8
новч. у страној монети 6.3 0.8 0.0 0:07
девизе — — — — — 332.0) 206.5| 111.2 82.8) 80.5 _________У купио — || 2096.8) 1968,1| 1.906) 1863.3 1864.6 Девизе које не улазе у
подлогу — — — — — 86.4 1,9| 54,5 32.4 32,9 Кован новац:
у никлу и сребру— — | 38.8! 139,91 239.9| 250.21 262.4 Демонетизирано сребро 33.9 i Зајмови:
на менице — — — — ||1965,6] 2111.9 1808.8| 1575.2) 1578.8
на хартије од вреди. — || 287.2) 344.8| 2931 2365) 235.9
Укупно — ||2252.8| 2456 81 2101.9| 1811.8| 1814.8
Хартије од вредности — || 27.4 15,4! 11.7, 17.9) 17.8
Ранији аванси држави — || 1799.2 1808.6) 1715,5 | 1718.9) 1719.0
Привремени аванси Глав.
Држ, Благајни — — — 600.0| 600.0) 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — || 77.8 58.0 549) 88.7| 88.7 Вредности ост. фондова 2.9 7.9} 4407 119). 119 Непокретности, завод за
израду новч, и намештај|| 145.0] 1541 153.7| 155.7! 155.9 Разна актива — — — — 219 21.6) 115.1) 134,8| 137.5
ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0] 180.0) 180.0) 180.0| 180.0 Резервни фонд — — —| 827) 73,8) 84.3 103.7| 1045 Остали фондови — — — 4,2 8:6| 137. 154) 151
Новчанице у оптицају — ||5172.2) 4772.1| 4327.1! 4142.0| 4120.0
Обавезе по виђењу:
жиро-рачуни — — — | 326,3] 3841) 4744) 429.2: 4491 разни рачуни — — — ||__60.9] 299.6) 549.2| 6641) 6705 Укупно — || 416,5| 697.8| 1031.0| 1097.9) 1123.8
Обавезе са роком — — || 681.1 1459,4 1106,3] 42671| 9141 Разнапасива — — — — | 46,4 40.3) 222.9| 220.4| 248.1
Оптицај и обав, по виђ.|5588.7) 5470 5! 5358.2! 5239.9) 5243.9
и варанте од 7% на 6.5% а по ломбардним зајмовима од 8% на 75%.
Београдска берза
Наш народ каже, притиснуто јаче то на више скаче. Та се народна мудрост у пуном обиму може да примени на развиће курсева наших државних хартија од вредности последња два месеца. Као што смо већ неколико пута истакли, на курсеве је вршен бесистички притисак, нарочито на Ратне штете, Курсеви су аутоматски у почетку ове године отишли преко 300 и једног момента достигли чак висину од 330. Затим је настао притисак на курсеве, који је први пут имао за последицу да се Ратна штета отера на 293, а други пут на 304 и ,. Понуда је била мала, а још мања тражња. Ми смо пак тврдили да постоји латентна врло јака тражња и да се она уздржава очекујући да курсеви оду испод 300, по могућству на 250. У тој лажној ситуацији живела је берза месец и по дана. Што је јаче наступала летња врућина, у толико је већа била нада код оних, који су хтели да се докопају јефтино Ратне штете, да ће ту наду моћи остварити, Рачун им је покварио Моша берзијанац. Он је имао налог да купи једну релативно већу количину и појавио се са својом тражњом. То је било довољно да скине копрену са стања на 'нашем тржишту ефеката и да покаже истинито стање. Како је курс почео да иде од једном на више, појавила се страховита тражња, тако да је курс за недељу дана од
НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 461
304 и !ја скочио на 325 јер је 10 т. м. тражено врло много по томе курсу.
Интересантно је било посматрати београдске берзијанце. Са сваким новим скоком курса њих је хватала нова нервоза и страх да курс не оде на 400, а да га они не искористе, Тако је дошла од многих неочекивана, а од нас предвиђена хоса, у сред лета.
Не може се порећи да код ратне штете постоји много штпекулативне тражње, т. |. да се тражи од стране оних који немају капитал за трајни пласман, већ желе да зараде разлику на курсу. У том се знаку налази Ратна штета већ десет година. Само што је први пут ове године, да су шпекуланти ала хос имали огромне тешкоће да набаве робу. Све што је било флуктуирајуће на пијаци, покупљено је, тако да је понуда врло мала. Питање је да ли ће у опште берзијанци моћи да дођу до робе ма и у несразмерно мањем обиму, но што је био лањске године. Јер ако буду овако нервозно наваљивали са тражњом, курс ће и даље скакати,
Али није шпекулативан моменат био пресудан за курсеве на нашој берзи последње две недеље. Напротив, све је јача сериозна тражња за папирима, све се жури да уграби исте по што повољнијим курсевима, како би имао што боље укамаћење за свој капитал. Доказ за то налази се у доњој таблици која нам показује кретање курсева и осталих папира.
6-VII O-JVIL IO-VIL 11-VIILI 12-VI 7% Инвестициони TI_ o __ 12 == 6% Беглуци 242 55425 5650 · 56.50! 5. 40% Аграрци 38. —— 9850 e — ~ 8% Блер 0 | . —G6GG7 6650 72% Banep ___ 5008 5750. 5937 5950 7% Селигман Рента Ратне штете 31025 316— 322— 322— 320Рента Ратне штете термин децемб. 314—- 319—— 325— 32— 321.75 Народна банка 4A030—) __KK_ —— 4060— 4030Атрарна банка 215.50 21750 220— 21825 218—
Као што видимо сви су папири у скоку. Беглуци су једног момента ишли преко 57, а то је скок код доларских папира. 7% Блер отишао је чак на 71, а 8% достигао је курс од 68. Селигман се у опште не појављује, али ће први идући курс бити преко 70. То су још већи скокови, но код ратне штете, а то је доказ да се овде не ради о шпекулацији већ о сериозном пласману. Капитал се све више окреће папирима, који имају веће укамаћење и својом тражњом помаже васпостављење паритета укамаћења. Код доларских папира сви есконтују даљи скок из простог разлога што они стоје врло ниско, а што по најновијим вестима Рузвелт сматра, да је политика кварења долара ради оживљења народне привреде потпуно подбацила, да је нанела још много више шетете, Пут гувернера Харисона по Европи тумачи се као први кораци Рузвелтови ка међународној акцији за стабилизацију валута. Не постоји дакле опасност даље депресијације долара — он се већ дуже времена држи на истом курсу. А са те тачке гледишта доларски папири су врло јефтини. Беглуци после ратне штете остају увек најглавнији папир, али престају бити спекулативни, постају сериозни пласман, о чему је најбољи доказ осуство посла са истим,
Врста у. хиљ. дин. 212% Ратна штета промпт 1.939 215 Ратна штета термин 2.133 7% инвестициони зајам 5 85 4% Аграрци i 27 6% Беглуци - 1.036 8% Блер 116