Народно благостање
21, јули 1934.
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна. 471:
· Sukcesivnim izmenama i dopunama naših finansijskih za= -kona ovi su postali i suviše voluminozni, tako reći nepregledni. ·Njihova nepotpunost pak čini da se oni me mogu upotrebiti bez đovoljnog naslona na juridikciju. Sve te uslove odlično ispunjavaju oba zakona i mi ih preporučujemo svima, koji imaju ma + najmanju potrebu za njima.
Izveštaj o 1933/34 godini privatne Dvorazredne trgovačke škole „Komercijum” profesora Todorovića.
RAZNO
· --. Organizacije srednjeg staleža u Belgiji uputile su vladi memorandum u kome traže uvođenje korporativne organizacije. — Немачки министар народне привреде сменио је г. Кеслера са положаја комесара привреде. Дужност врши помоћник г. фон дер Голц. - = На подручју ПИ трио ан CUO коморе у Новом Саду, опао је од 1926 године број ученика у "нижим занатско-трговачким школама за 50%. — Министар трговине и индустрије донео је Уредбу о зизузимању сељачких млинова (воденица) из заната и глица која се баве овим пословима морају да доказују стручну спрему, али могу бити чланови надлежних принудних Ожруеа занатлија. - 6 -— На подручју трговинске и индустријске коморе у Великом Бечкереку издато је у првом полгођу о. г. 302 нова: овлашћења, и то за трговину 173, угоститељство 99,
саобраћај 22, индустрију 8. Враћена су у истом периоду 336. овлашћења, и-то за трговину 207, угоститељство 99, саобраћај. 17, индустрију 5. ;
— На подручју новосадске Па раке. занатске коморе у јуну 0. г: порастао је број занатских радњи за 34, угоститељских за 8 и индустријских продавница за: 4, док је опадање код Прва UK за 3 и индустријских за 1.
"___— Министар просвете прописао је уредбу о рану позоришног динара од посетилаца: биоскопа. Приходи ће ићи
у корист народних позоришта у Београду, Загребу, Љуб-
љани, Скопљу, Сарајеву, Осијеку и Марибору. Уредба предвиђа да се динар употреби за плаћање старих дугова и за зидање нових позоришта. Само изгледа да ти нови намети не могу покрити ни прву ставку, наиме дугове, |
— За првих пет месеци ове године Америку је по-
гсетило 12.974 туриста према 8.625 у истом периоду прошле
године. Пораст се доводи у везу са падом долара. Брбј америчких туриста у иностранству остао je скоро непро-
"мењен: 67.522 односно 67.634.
· =—-•<Од јануара. до маја о. .г. Италију је посетило 1,132.500. туриста према 853.300 у истом раздобљу 1933 т, — Према објављеним подацима, у Пољској је 72,3% становништва запослено у пољопривреди, 10,3% у индустрији 37% у трговини, 1,8% у. саобраћају и 11,9% у други професијама,
Стање Народне банке (у милионима динара)
E = са сене 31. XII | 31. XII | 31. XII| 8, VII |_ 15, VII АКТИВА 1931 | 1932. | 1933 | 1934 | 1934 Подлога :
зл. у касама и на стр. 17584) 1760.8| 17949) 1783.8 1785.2 новч. у страној монети 6.3 0.8 0.0] 0.07 0.1 | девизе = — =— = = 332.0) 206.5| 111,2| 80.5: 95.5 || __-- Укупно —||2096.8|1968.1i| 1.906|1864.6)1880.8
Девизе које не улазеу |
=) |; nonnory — — —'— —|| 864| 1,9 545: 32,9) 22,8 ОВЕН новац; у никлу и сребру— — || 38.8! 139,91 239.91 262 4| 284.2 Демонетизирано | сребро 33.9 Зајмови: | :| — на менице — — — —||1965,6] 2111.9/-1808.8) 1578:8| 1573.9
етна хартије од вреди. — 287.2| 344.8| 293.1! 235.91 2358 Укупно — || 2252,8| 2456 8) 2101,9| 1814.8| 1809,8 Хартије од вредности — || 274 15,4) 11,7] 17.8} 17.8
Ранији аванси држави — || 1799.2) 1808,6] 1715.5 1719.0) 1719.0 'Нривремени аванси Глав.
| Дрхж. Благајни — — — 600.0| 600.0| 600.0) 600.0 = Вредности рез. фонда — 17.8 58,0) 54.9 88.7] 88.8 || Бредности ост, фондова 2.9 7.9 1157 11.9 11.9 'Непокретности, завод за „израду новч, и намештај 145.0| 154.1| 153.7| 155,9) 156.0 Разна актива — — — —| 219) 21.6| 115.1| 137.5| 141,6 4, ЦАСИВА _|Крпитал _ ______ 180,0|. 180.0| 180.0| 180,0| 180.0 | Резервни фонда — — —| 827) 73,8] 84,3| 1045 104.6 "Остали фондови — — — 4.2 8:6/ | 13.7| _15)1| 151
Hopwanmme y onrMmajy — |5172.2|4772.7|4327.1|4120.0 4112,6 =" удбавезе по виђењу: · потраживање Државе — || 29,3 13,5 7.3 3.5 6.1
"| „жирд-рачуни — = 326,3 384,7 4744| 449,7| 483,1 O pa рачуни — — — | _60.9| 299.6| 549.2| 670.5| 686,9 |H :7 Укупно — || 416.5| 697:8)1031.0) 1123,8 1176.8 2 ббанев ба роком — —|| 681.1|1459,4|1106.3| 914,1| 885,7 -7) Разна пасива — — — —|| 46,4| -40.3| 222.9| 248,1| 258.0
ROOT OCU VAN O mr Cvak · Dj Оптицај a обав. _по виђ, || 5588.7| 5470.5) 5358.2! 5243.9) 5289,4
КОЊУНКТУРА
STANJE NARODNE BANKE. NA DAN 15 JULA 1934 GODINE
U aktivi stanja Narodne banke za 15 juli ove godine imamo kod podloge povećanje za 16.2 na 1880.8 miliona dinara od čega dolazi 1.4 miliona. na povećanje zlatne rezerve a za 14.8 miliona povećan je dev;zni stok koji iznosi sada 95. 5 bi ona. Istovremeno sa povećanjem deviznog stoka koji ulazi podlogu, smanjene su devize koje se u podlogu ne ORO za 10 na 22.8 miliona, što znači, da nije isključeno, da је izvestan deo deviza prenet u podlogu.
Dalje vidimo, da je metalan novac ove nedelje povećan za 21.7.na 284.2 milona. НЕ
Menični. zaimovi. su smanjeni za 5 na 1.573. 9. miliona, a lombardni su ostali nepromenjeni na 235.8 miliona, tako da тло“ se ukupni zajmovi 1809.8 miliona dinara.
U pasivi, porasle su obaveze po viđenju za 53 na 1. 176, 8 miliona i.to: žiro-računi-za 33.3 na 483.1 miliona, razni računi za 16.3 na 686.9.mikona a potraživanje državno. za 3.1 na. 6.76 miliona. Dalje je porasla razna pasiva, za 9.8 na 258 miliona, dok su obaveze sa rokom smanjene, za 28.4 na 885.7 miliona. ·
Rezultat svih ovih prometa je redukcija opticaja novčanića, za 7.37 na 4.112.6 milona dinara, a obaveze po Videnju, zajedno sa opticajem iznose 5289.5 miliona.
Beogradska berza
Kao što ni drvo me može da raste do neba, tako ni kursevi ne mogu da idu u beskonačnu visinu. Jer berza, to je 4таmika, njena je glavna osobina neprekidan 'pokret večite oscilacije na više i na miže. Pod nervoznim. pritiskom 'hosista vatta,
_ koju je zapalio Moša. berzijanac u,prošloj nedelji, buknula je u ·ogroman plamen. Za: nekoliko dana kurs, rente. Ratne štete oti" Бао је o, 304.25 na 325, za čitavih:20 poena. Postoji jedan za-
kon .na „berziž koji se. retko. demantuje, zakon akcije i reakcije: kadgod kurs naglo skoči ili padne, nastupa reakcija. To dolazi