Народно благостање
21. јули 1934,
Д-р Вајрих и д-р Бабић, чланови редакције
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 467
ЈЕДНА ДИСКУСИЈА И ЈЕДАН ЗАЈАМ
— Два симптома врло повољног стања на француском тржишту капитала —
1 Фијаско инфлациониста
Од депресијације енглеске фунте 1931 године, до девалвације чехословачке круне т. г. извршен је врло велики број експеримената валутне природе у циљу унапређења извоза. Сви су ти експерименти без изузетка показали као што смо ми то изложили у чланку о девалвацији чехословачке круне — да се Тај циљ може постићи у најбољем случају привремено, а да се нормално ни то дејство више не постиже. Разлог је врло прост. Трговинска политика, која се састојала у царинским манипулацијама, може да се карактерише као политика утицања на спољну трговину путем цена. Данашња трговинска политика не хвата се више цена, већ количине: У место померања царинских ставова на више и на ниже, ми имамо ланас контингенте. Према томе апсурдно је и помислити да ће се са девалвацијом, инфлацијом и сличним мерама, које могу да имају дејство на цене у земљи, моћи паралисати дејство контингентирања.
Не можемо порећи да се у пркос томе доказаном закључку још увек чују гласови у корист овакве инфлационистичко-девалвационистичке политике у интересу извоза. Лањске године је чак велики део влада великих земаља стајао неодлучан код овога проблема. још у почетку марта о. г. указао је лондонски економист, професор Грегори, у (свом чувеном реферату Међународној трговинској комори о стабилизацији, на то да се извесне велике државе још не изјашњавају за стабилизацију својих валута. Не треба да прећутимо ни то, да се у последње време показују утешнији знаци за присталице стабилности валута. У то спада пут директора њујоршких федералних резервних банака у Европу, и то баш на дан годишњице оснивања златнога блока. Ми смо уверени да је г. Харисн између осталога испитао расположење одговорних фактора по питању стабилизација.
Други много важнији и интересантнији појав је ту скоро одржани дискусиони двобој у француској Народној скупштини по истом питању. Дискусија је дошла као последица једног неспоразума, али је добро дошла. или је можда чак француски министар финансија г. Жермен Мартен намерно рђаво разумео интерпеланта, да би добио прилику да поново подвуче своје гледиште на стабилност валуте.
Бивши министар финансија и париски посланик T. Пол Рено, пребацио је влади неконвеквентност у питању
политике цена. На једној страни влада изводи дефлациону |
политику, предузимајући разне мере за обарање цена, на
"другој пак истовремено она води инфлаторну политику код извесних артикала, тежећи подизању њихових цена, као на
- пример код пшенице и угља. У дугачком уводу свог говора г. Рено је тврдио, да постоје у свету две врсте држава:
дефлационистичке којима иде рђаво и инфлационистичке
којима иде добро. То и јесте повод за начелну дискусију
у француској Народној скупштини, а потом и у Сенату,
где је г. Кајо енергично устао против г. Реноа, питајући
га, тде су те инфлационистичке државе којима иде добро.
Г. Жермен Мартен казао је да са гледишта спољне
трговине девалвација француског франка не би донела никакве користи француској народној привреди, јер, пошто је Француска упућена на увоз сировина из иностранства,
· то јој не би било могућно да спречи скок цена у земљи.
То смо исте и ми истакли у нашем чланку „О девалвацији чехословачке круне“, јер кад се обори вредност једне валуте према иностранству, онда се увезени артикли толико скупље морају да плате, а поскупљење тих артикала повлачи за собом подизање општег нивоа цена.
још мање је пожељна девалвација, казао је г. Жер-
· мен Мартен, са гледишта унутрашњих привредних интере-
са Француске. Пре свега општи ниво цена на велико у Француској истина је и нешто вишљи но у земљама које су девалвирале своју валуту, али је нижи но у земљама златног блока. Општи ниво цена у детаљу одиста је врло висок, вишљи но у другим земљама, али се то зло не сузбија девалвацијом, већ мерама које је влада већ предузела, наиме, обарањем пореза јер су порези у главном узрок скупоће у детаљној трговини. Г. Рено тврди да девалвација може да има катастрофално дејство, као што је био
· случај у Немачкој. На то одговара министар финансија,
да је врло тешко поставити аналогију између Немачке и Француске. Немачка је вршила бруталну девалвацију У циљу оживљења народне привреде, јер другог пута није имала. Једини начин за оживљење привреде био је форсирање извоза у нади да ће се то постићи обарањем цена. Француска нити мисли да врши такву девалвацију, нити јој је то потребно. Француска не очекује оживљење своје привреде преко границе, као што то показују најновији догађаји. У Француској се појављује у последње време знатно оживљење привреде услед мера које је влада предувела, а којима су олакшани порески терети и појачано поверење. Последње је допринело да излазе из скривнице огромни капитали (који се цене на 40 милијарди франака), а који оживљују привреду. Немачка није имала тих капитала на расположењу, те је морала тражити спаса форси-
грањем извоза — у колико је то било могућно постићи путем
јаке дефлације. У осталом, казао је министар даље, општи ниво цена на светском тржишту (је у скоку и он ће у неколико да паралише дејство француске дефлације, која узгред речено неће бити ни из далека јака као што је била немачка, јер Француска може да чека на изједначење цена у свима земљама.
Даље је казао министар да Француска у овом момен-
ту не би смела да девалвира своју валуту ни из међуна-
родних обзира. Зар сада, казао је он, кад смо пред ста-
'билизацијом поколебаних валута и прибегавању стабилиза-
ционом принципу у целом свету, Француска да изда државе златнога (блока на чије се чело она ставила2
Ни у једној земљи нема тако мало присталица девалвације као у Француској услед специјалне привредне структуре Француске. Насупрот огромном броју дужника например у Северо-америчким државама, налази се у Француској врло велики број поверилаца. Француски народ је поверилачки, док је у Америци и другим земљама више дужнички, према томе сасвим би друго било психолошко и политичко дејство евентуалне девалвације.
|||
15 | |