Народно благостање

21. јули 1934. · Učešće Francuske u uvozu ove vrste drva krefalo. se, između 3.18. i 7.09%.. Međutim, pomenutim. ugovorom .Francuskoj „je obezbeđen kontingent od 15%.. Druga nepovoljna činjenica za nas:jeste, da ·je Rumunija kod ovog našeg najvažnijeg izvoznog proizvoda. u Španiju, uspela да ш prošloj godini znatno ojača svoju poziciju što je posledica uvođenja kliringa. sa Španijoni. ·Prema -tome, kontingentiranje uvoza drva u Španiju, s obzirom na ugovor sa Francuskom i na težnju Italije da dobije Što veće povlastice za izvoz vlastitih proizvoda imaće neizbežno za posledicu smanjenje našeg izvO7a. У Najteži udar za našu drvarsku privredu pretstavljaju nove talijanske carine i preferencijali i tarifske povlastice date austrijskom drvu. Na aj mačin stvorena je na talijanskom tržištu ogromna razlika između opterećenja našeg i austrijskog drva, koja se penje na 700—800 lira po vagonu. Posle toga polagaia se nada u ·:dve stvari; prvo, да će Italija i nama priznati izvesne . olakšice i drugo, да će še nova carina. moći da- prebaci na po«тобабе putem saradnje zemalja izVOznica predviđene Tršćanskim sporazumom, kojim je bio međusobno Yrazdeljen: kontingent "od 750 hiljađa tona uvoza u Italiju (Austrija 43.5%, Jugoslavija :30%, Rušija 18%, Rumunija 8.5%) i određene minimalne cene. . _ Prva nada se nije ostvarila. Pregovori Su prekinuti i izgledi za naš izvoz drva u Haliju znatno su se pogoršali. Kao posle-

dica toga došlo je i naše istupanje iz Tršćanskog sporazuma što znači, da se ni od prebacivanja carine na talijanske potrošače nema čemu nadati. Razbijanjem OVOg sporazuma Наџја је Као kupac u mnogo povoljnijem položaju, jer prema njoj stoje četir zemlje izvoznice, koje se guše u hiperprodukciji. Samo Se po sebi razume da je Austrija izišla iz obaveze да 5 пата sarađuje u pogleđu kontingenata i cena. Što je najglavnije, Ye„liko, povlašćenie Austrije omogućiće ovoj da sa svojim drvom uspešno prodre i na tržišta srednje i južne Italije. Posledice nove 'situaicije naša industrija drva yeć je počela da oseća. Prva žrtva де bila „drvna industrija Dravske 'banovine, koja se ne кота morskim putem i ide па tržišta na kojima gospodari austrijsko drvo. . __ - · Ovakav ishod za nas ne pretstavlja nikakvo iznenađenje. Italija je.+ ovoga puta pokazala da ne odustaje od političke lnije, koju sprovodi već nekoliko godina. Sledstveno i pove-ćanje carine na drvo ona je učinila. gotovo isključivo radi Austriie pošto preferencijal pri ranijoj carini od jedne lHre mije značio :ništa, Još se manje moglo očekivati da se Austrija odrekne žirokih. povlastica i ostane dosledna Tršćanskom sporazumu о kome. smo. mi. još pri. njegovom sklapanju rekli да pretstavlja mrtvo. slovo ma hartiji i „da naša industrija drva ne treba да

gubi vreme.

i =<=————=—— (уд националних комада, како Срећа А. Д., анонимност (Се данас обично називају кои право мади од домаћих писаца, у

= кампањи позоришној у 1933/34 банана _ | осумњиво да је био најбољи

комад, Срећа А. Д. То не значи да је комад апсолутно до"бар, он је само најбољи од свију“ националних комада. "Иначе има врло много недостатака и то не само са гледишта драмске уметности. Licencia гроећса не иде толико далеко; да се изврће мисао појмова и правила утврђених 'у науци и животу. Тако на пр. аутор или аутори комада #4ореће А. Д. немају појма о акционарском друштву, једном "трговачко-правно и економски, врло важном институту. Акционарско друштво је тековинско друштво, његово биће

лежи у тежњи за зарадом, према томе не може се употре-

бити "акционарско друштво за извођење. једне филантроп ске“задаће, као што је то случај са кругом послова. Среће А: Д. За такве: циљеве употребљавају Американци; задужбине (Endowements), као што токазују примери ; Рок-

Страна 469.

фелера, Карнегија и многих других. Даље, аутори Среће А. Д. немају појма о берзи, акцијама и жонцерну. јер на

једном се месту вели, колико се сећамо, да је покупована

већина (акција -неког концерна. Концерн нема акција, он

није акционарско друштво, он је само заједница интереса једног броја акционарских друштава. ;

" Други велики недостатак комада је обилност етичке и нарочито национално-политичке тираде. Тога може да буде у беседништву, у моралним поукама, у политичким говорима, на зборовима итд. У комаду се (не сме да пледира непосредно за ма какву тезу или догму. Овакве. тираде се употребљавају само онда, кад се извесна ствар, која на оригиналном терену не може да издржи критику, хоће да спасе пред јавношћу. Кандидати за народног посланика без програма, јавни радници без знања итд. обично се служе тим сретством жад морају да наступе јавно, Без тих тирада и неукусних тенденција комад би боље прошао. Иначе, са гледишта просечног посетиоца београдског позоришта, комад је добар, кад се већ мора да гута један део тав. националних комада. Али извесне спољне околности, у вези с тим комадом, узимају облик и размере, које могу само да шкоде

угледу наше дневне штампе. Пре свега потпуно је депла- |

сирана критика писца због анонимности. Од када постоје уметничка дела, постоје и природна права аутора, да остане непознат: Код нас се пак с времена на време чују жучни

"протести што се писац још увек не претставља јавности.

Ти су хистерични напади на анонимност аутора Среће А. Д. достигли врхунац поводом одлуке жирија, да му се

"подели државна награда од 10.000.— динара. Понова се "поставило том приликом питање , како може позоришна

управа да исплаћује тантијему лицу које није писац. Позоришна управа је потпуно у праву, она исплаћује тантијему ономе лицу, које јој је предало комад, при

чему је споредно што је оно изјавило да није писац. То. је

чисто литерарна страна, а не правна, јер право на тантијему има онај ко је засновао уговор о тантијеми, а то је подносилац комада. . |

Сасвим другојачије стоји ствар са питањем државне

награде. Одбор може исплатити награду само ономе лицу,

_које <е довољно легитимира као писац. Да је писац изи-

шао одмах са својим именом, то не би било потребно, сада

пак анонимност, У коју се завија, отежала му је посао око

дегитимирања пред државном благајном. Сада није више довољна његова проста изјава, да је он писац. Чињеница да позоришна управа исплаћује тантијему, може да служи само као једна околност, а не као докав, ла је корисник тантијеме писац. Према томе, ако писац. остане и даље анониман, а он вероватно има рачуна да то уради, изгубиће право на награду од 10.000. — динара.

ae == | |J broju 21 od 19 maja javili Podzemna - talijansko-auslrij. SmO uglavnom sadržinu talijansko-mađarska carlaska tija sko-austrijsko-mađarskih spora

| | · zuma, zaključenih u Rimu i2 | maja na osnovu programa utvr-

- đenog rimskim protokolom: od 17 marta. Sađa su tek objavljeni

talijansko-austrijski ugovoTi 1 10 onaj o javnim preferencijalima. i o bršćanskom pristaništu. U,govor O lreditnim · povlasticama,

- koji je odmah ipo zaključenju stupio na Snagu, ostao je u tajnO~

sti i ako. je on majvažniji, jer sadrži podzemne preferencijale i

saobraćajne povlastice odobrene za sledeće austrijske artikle: · drvo, hartiju, „celulozu, proizvode teške industnije, keramičke - antike, konfekciju, kožu i izrade od nje, gumenu robu, mašine, _ гафо „delove, Totograiske proizvođe i stoku za priplod. Izvoz . ovih proizvoda vršiće se ma sledeći način: Savezi pojedinih

_ industrijskih grana “dobiće od vlade liste sa robom, koja se tiče